Izvor: Blic, 26.Jan.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije moraju da prestanu da izriču kazne ispod minimuma
Podaci Ministarstva pravde da su okrivljeni za najteža krivična dela osuđivani u velikom broju slučajeva na kazne ispod propisanog zakonskog minimuma su alarmantni, a stručnjaci smatraju da je teško naći opravdanja za toliko blagu kaznenu politiku.
[+] Uvećajte grafiku
Prema rečima sagovornika "Blica" uzroci ovakve kaznene politike mogu biti brojni, ali treba uraditi analizu donetih presuda, koja bi otkrila tačne razloge. Za ubistva, gde je zaprećena kazna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od pet do 15 godina zatvora, čak 63 odsto izrečenih kazni je prema ovim podacima ispod zakonskog minimuma. Za silovanja, gde je zaprećena kazna od jedne do osam godina, čak 100 odsto kazni do zakonskog minimuma, a za trgovinu drogom u grupi 80 presuda je ispod zakonskog minimuma.
Tomo Zorić, portparol Državnog tužilaštva, navodi da su tužioci i ranije isticali problem blage kaznene politike.
- Ova statistika jasno pokazuje da je uspostavljena praksa blage kaznene politike za teška krivična dela. To mora da prestane, a tužilaštvo će se založiti za uspostavljanje oštrije kaznene politike. Svi tužioci će biti u obavezi da ulažu žalbe na presude sa niskim kaznama. Oni koji ne budu izjavili žalbe, moraće da daju obrazloženje zbog čega to nisu učinili - navodi Zorić.
On očekuje da će primena novih propisa, koji su stupili na snagu u septembru 2009, doprineti pooštravanju kaznene politike.
Profesor Zoran Ivošević, sa Univerziteta "Union", kaže da ova statistika pokazuje da kaznena politika nije bila na nivou na kojem je trebalo da bude.
- Ukoliko je to masovna pojava, onda tu nešto nije uredu sa sudijama koje izriču takve presude. Svima je vidljivo da kazne moraju da budu strože i da odgovaraju stepenu društvene opasnosti - smatra Ivošević.
Advokat Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, kaže da su podaci o kaznenoj politici alarmantni, ali da je opasno davati ocene bez konkretnih podataka za svaki slučaj.
- Isključio bih mogućnost da je u svakom predmetu gde je kazna ispod minimuma bilo tih vanrednih okolnosti da se takva kazna izrekne. Prisutna je opasnost da su i vansudske stvari uticale na ovakve odluke u pojedinim slučajevima. Kao nesigurnost sudija, pa možda i direktni pritisak - kaže advokat Beljanski.
Drago Kos, predsednik grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, navodi za "Blic" da je kaznena politika u Srbiji i Sloveniji slična i da je verovatni razlog nesigurnost sudija.
- Raspon kazni za krivična dela je veoma veliki u obe zemlje i sudovi se u praksi odlučuju za niže kazne. Visoki raspon je dat da bi sudije mogle nazavisno da odlučuju - kaže Kos.
Programski direktor "Transparetnosti Srbije" Nemanja Nenadić kaže da korupcija može da bude uzrok blage kaznene politike, ali u izolovanim slučajevima.
- Ovako raširena praksa kažnjavanja ispod minimuma govori da je to postalo standard. Razloge treba tražiti drugde. U ovom slučaju, ako bi neko bio oštro kažnjen, taj može da se zapita da li je sud u njegovom slučaju bio nepravedan jer odudara od drugih - kaže Nenadić.
Sudija Radmila Dragičević-Dičić, predsednica Apelacionog suda u Beogradu:
- Postoje zakonski instituti koji obavezuju na primenu olakšavajućih okolnosti. Mora da se vrši paralelno analiza optužnica i presuda. Za primanje mita mora da postoji strategija krivičnog gonjenja. Do sada su se optužnice za primanje mita odnosile na prosvetne i zdravstvene radnike i na manje iznose. Najveći problem je što nema sistemske borbe protiv korupcije. Za sva dela sa elementima nasilja je blaga kaznena politika. Ona se polako menja, kako se menja stanje u društvu i ona se pooštrava kada se poredi statistika za 2007. i ranije. Puno izvršitelja je to postalo zbog krize u društvu, porodici, školi, a sudovi su krajnja instanca na koju se najviše obraća pažnja.
Sudija Dragoljub Albijanić, predsednik Višeg suda u Beogradu:
- Pored statističkih podataka neophodno je uraditi i analizu donetih presuda da bi se otkrili tačni uzroci. Bez analize teško je govoriti zašto su takve presude donošene. Svaki slučaj je poseban. Postoje zakonom predviđene olakšavajuće okolnosti. Na primer, da je okrivljeni u potpunosti priznao delo, da nije ranije osuđivan i da je pokazao jako i iskreno kajanje. Bilo bi dobro uporediti drugostepene i prvostepene sudske odluke, da li je viši sud stao iza postojeće kaznene politike. Viši sud je jedini koji može da preispituje prvostepene presude i kreira kaznenu politiku.
Maja Kovačević, sudija Vrhovnog kasacionog suda:
- Podaci govore da je u Srbiji očito izuzetno blaga kaznena politika, ali da uzroci toga mogu da se otkriju tek posle detaljne analize. Svaki sudija je samostalan u svom poslu. Postoji mogućnost da u drugom stepenu kazna bude promenjena. Visina kazne zavisi od ličnosti optuženog, okolnosti pod kojima je delo izvršeno, konkretnih radnji koje je okrivljeni preuzeo. Ne znam zašto je to tako i to je tema za detaljno stručnu analizu, a ne samo za statistiku. Evidentno je i da u Srbiji ima mnogo kriminala.
Sudija Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije:
- Neki raniji izveštaji Ministarstva pravde nisu bili tačni. Prema ranijim podacima ispalo je da su za trgovinu drogom izricane uslovne osude, ali to nije bilo tačno jer su izricane samo za držanje droge. Neophodno je napraviti analizu kazni, a to znači proučiti svaki pojedinačni predmet. Ne postoji termin blaga i oštra kazana, već adekvatna i neadekvatna. Možda bi analiza pokazala da sudovi izriču neadekvatne kane. Prava analiza bi pomogla boljem radu suda. Na primer, imate odličnog siromašnog studenta koji je ukrao mobilni telefon. Priznao je sve, pokajao se i nije ranije osuđivan, pa naravno da mu nećete izreći visoku kaznu.
Sudija Siniša Važić, predsednik Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu:
- Nema podataka da li je neko osuđen i za ono zašta je optužen. Na primer, ako je optužen za ubistvo, a osuđen je za prekoračenje nužne odbrane. To je prilična razlika u visini kazne. Ukoliko su blage kazne, a srpski zatvori su prenaseljeni, ko je onda u njima. Očigledno je da je osuđenih ima mnogo više nego što ih je bilo ranije. Pitanje da li je ovo statistika za sve sudove u Srbiji, ili samo za neke. Nije srećna država koja ima pune zatvore. Bavimo se posledicama, a ne lečimo uzroke. Pitamo se šta rade sudovi, a šta radi porodica, škola, centri za socijalni rad, i mediji. To je problem celog društva i svih institucija.
Za dečju pornografiju pet godina zatvora
Izmenama Krivičnog zakonika dečja pornografija i zloupotreba platnih kartica putem interneta uvrštena su kao krivična dela, što će pozitivno uticati na suzbijanje visokotehnološkog kriminala, rekla je juče Lidija Komlen-Nikolić, zamenica tužioca u Apelacionom tužilaštvu u Beogradu.
Sa konferencije za novinare u „Medija centru"
- Proširenje stvarne nadležnosti i izmene zakona su od velike važnosti jer u Srbiji više od dva miliona ljudi koristi internet. Maksimalna kazna za dečju pornografiju je do pet godina zatvora, dok je za zloupotrebe sa platnim karticama zaprećena kazna do osam godina. Izmenama zakona predviđena je i kazna do tri godine zatvora samo za posedovanje dečje pornografije - naglasila je bivša tužiteljka za visokotehnološki kriminal.
Predstavljajući publikaciju "Suzbijanje visokotehnološkog kriminala" Komlen Nikolić je napomenula da je u proteklih dve i po godine tužilaštvo pokrenulo 575 predmeta od kojih je 275 rezultiralo krivičnim postupkom.
- Doneto je 130 osuđujućih presuda. Najveći broj predmeta odnosio se na kršenje prava intelektualne svojine, zatim internet prevara, zloupotrebe platnih kartica i ugrožavanje sigurnosti. Izmene zakona omogućile su i pokretanje postupaka za pretnje preko društvenih mreža, a najbolji primer je hapšenje osumnjičenih za pretnje novinarki Brankici Stanković - rekla je Lidija Komlen-Nikolić.
Zamenik beogradskog višeg tužioca Saša Radulović rekao je da je izmenama zakona i proširenjem nadležnosti omogućena i primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela okrivljenima za dečju pornografiju i dela visokotehnološkog kriminala, ako je ta korist veća od milion i po dinara.
P. Z. Veličković
