Izvor: Blic, 20.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije moraju da izriču oštrije kazne
BEOGRAD - U Srbiji su sudije i dalje blagonaklone prema kriminalcima, čak i prema onima koji počine najteža krivična dela. Prema podacima državnog tužilaštva, u 50 odsto slučajeva sudovi izriču kazne ispod zakonskog minimuma, iako se na ovaj problem ukazuje već nekoliko godina.
- Za izricanje blagih kazni ima nekoliko razloga. Da tako više ne bi bilo, zakonodavac mora da pooštri kaznenu politiku i suzi raspon kazni, zatim država mora i da obezbedi veće zatvorske kapacitete, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer su zatvori sada na granici pucanja. Sudovi bi morali već sada da određuju kazne za pojedina dela bliže maksimumu kazne - kaže za „Blic” Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Da se izriču male kazne za teška krivična dela konstatovano je u više analiza. Poslednju je saopštio v.d. glavnog državnog tužioca Slobodan Radovanović, a pre njega to je utvrdilo Ministarstvo pravde. Do istih podataka došao je i Institut za uporedno pravo došao još pre dve godine. U svim analizama posebno uznemirujući podaci su da su silovatelji i ubice prošli sa blagim kaznama.
Jedan od poslednjih slučajeva izricanja blage kazne i to za pedofiliju jeste kada je Veće Okružnog suda u Jagodini smanjilo Aleksandru Mijalkoviću (39) iz Vinorače kaznu sa godinu dana na osam meseci zatvora, zbog seksualnog napada na dve devojčice od 10 i 13 godina. V.d. opštinski tužilac Mirjana Stanojlović smenjena je zbog tog slučaja jer nakon hapšenja nije zatržila da se odredi pritvor Mijalkoviću. Drastičan primer za blagu presudu za ubistvo je iz juna prošle godine, kada je u Okružnom sudu u Subotici izrečena je kazna sedamnaestogodišnjem O. O. na četiri godine i šest meseci zatvora zbog ubistva nožem vršnjaka Momira Milutinovića.
Tužilac Slobodan Radovanović nedavno je saopštio da je za ubistva u 63 odsto slučajeva izrečena kazna ispod zakonskog minimuma, dok je u slučaju teškog ubistva za koje je minimalna kazna 10 godina zatvora 76 odsto presuda glasilo na manje kazne od zakonom propisanih.
Prema podacima tužilaštva, za teški oblik silovanja za koji se izriče kazna od tri do 15 godina zatvora sudovi u Srbiji su u čak 100 odsto slučajeva izrekli kazne niže od propisanih. Slično je i za trgovinu drogom gde su izrečene kazne bile ispod zakonskog minimuma u 49 odsto slučajeva, a na njegovoj granici u 37 odsto svih osuđujućih presuda.
Radovanović je posebno izrazio zabrinutost zbog težeg oblika trgovine drogom, za koji je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora jer je u
Srbiji proteklih godina čak 87 odsto tih presuda bilo ispod zakonskog minimuma.
Gordana Čolić, šef Trećeg opštinskog tužilaštva, kaže za „Blic” da je to čest slučaj i da se za krađe, prevare i nasilje onima koji ponavljaju ova krivična dela izriču ponovo uslovne kazne zatvora.
- Takve stvari moraju da se isprave. S druge strane, činjenica je da su zatvori prepuni, kao i da je za većinu dela za koja se sudi dovoljna uslovna osuda. Na primer, ako je u pitanju okrivljeni, dete narkomana, kojem je porodica spremna da pruži podršku da se izleči, svakako je bolja uslovna kazna - kaže tužiteljka Čolić.
Biljana Radovanović, šef Četvrtog opštinsko tužilaštva u Beogradu, navodi za naš list da za teža krivična dela iz opštinske nadležnosti ima veoma malo presuda, a da najviše presuda ima za lakša krivična dela.
- Mora da se napravi dublja analiza za konkretna krivična dela, jer opšti podaci mogu da daju pogrešnu sliku s obzirom na to da ima najviše presuda za lakša dela. Sigurno je problem i u drugom stepenu suda jer se tamo kreira kaznena politika. Oni su glavni korektor kaznene politike - kaže tužiteljka Radovanović.
Tužilac Goran Ilić, predsednik UO Udruženja tužilaca, kaže za „Blic” da, ako se želi korekcija kaznene politike, moraju da se promene rasponi kazni i da se poveća zakonski minimum.
- Treba imati u vidu da je Srbija u vrhu po broju zatvorskih kazni u Evropi jer ih ima 30 odsto, ali je i pri vrhu u izricanju uslovnih osuda kojih ima oko 70 odsto. Potrebna je složena analiza da bi se utvrdilo gde je tačno kaznena politika preblaga, a gde adekvatna. Protiv sam jednostranog zaključivanja na tu temu - kaže tužilac Ilić.
Sudija Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije, kaže za „Blic” da u svetu ne postoji više termin blage i oštre kazne, već adekvatne i neadekvatne.
- Mora da se uradi ozbiljna analiza, što znači da treba se utvrdi tačno zašto su kazne bliže minimumu, da li zato što sudovi izriču takve kazne, ili jednostavno nema okrivljenih koji bi dobili teže kazne. Ne mogu se mehanički iznositi podaci. Na primer, kada se kaže da je za trgovinu drogom izrečeno 70 odsto uslovnih kazni to nije tačno. Uslovne kazne, posle promene zakonske odredbe, mogu samo da se izreknu za posedovanje droge, bez namere da se trguje - kaže sudija Hadžiomerović.
Veliki raspon kazni prilika za korupciju
Sudija Omer Hadžiomerović navodi da bi ukidanjem velikih raspona kazni i uvođenjem više različitih oblika jednog krivičnog dela bila stvorena praksa adekvatnijih kazni.
- Sudovi imaju veliko diskreciono pravo. Na primer, za trgovinu drogom propisane kazne su od dve do 12 godina. Široki raspon kazni je dobro polje za korupciju - navodi sudija Hažiomerović.
