Izvor: Večernje novosti, 04.Mar.2014, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sud da utvrdi genocidne namere

TVRDNjA da je zvanični Beograd 1991. godine znao da genocid na teritoriji Hrvatske može da se dogodi, ali da nije učinio ništa da ga spreči, kao i tumačenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, bili su u središtu izlaganja hrvatskog tima drugog dana usmene rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po međusobnim tužbama za genocid. Zastupnik Hrvatske Filip Sends citirao je depešu JNA iz oktobra 1991. da se paravojna formacija Željka Ražnatovića Arkana u okolini Vukovara >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bavi kriminalom i čini masovne zločine. Po njegovom mišljenju, to dokazuje i da su vlasti SRJ bile svesne „ozbiljnog rizika da će u Hrvatskoj biti počinjen genocid“. Paravojne formacije „su uništile cela hrvatska sela, zaseoke i gradove, delovale uz znanje JNA koja ih je naoružavala“, tvrdnja je Zagreba. - Nema dileme da su paravojske, uključujući i dobrovoljce Vojislava Šešelja, koje su zločinima u Hrvatskoj uništile čitave zajednice nesrba s lanca pustile vlasti Srbije. Iz toga se može zaključiti da su delile i njihovu genocidnu nameru - istakao je Sends. KLjUČNI NALAZI TRIBUNALA ZAGREB smatra da su i nalazi Haškog tribunala ključni za ovaj slučaj, pa se u utorak čulo da se genocidna namera države može izvesti iz zločina koji su u Hrvatskoj počinjeni, a koje je Haški tribunal utvrdio u presudama Miletu Mrkšiću, Milanu Martiću i Milanu Babiću. Predstavnik Hrvatske Kir Starmer ocenio je da to što pred Tribunalom nijedan pojedinac nije ni optužen, ni osuđen za genocidna dela, nije prepreka za utvrđivanje odgovornosti države za genocid. Hrvatska pokušava da ospori tumačenja po kojima je za kvalifikaciju genocida neophodno uništiti čitavu etničku grupu. Genocid, izneo je njihov tim, može da se počini i na geografski ograničenom području, na delu određene grupe i nije nužno povezan sa mnogobrojnim žrtvama.- Bitno je utvrditi da su postojale genocidne namere prema Hrvatima na onim područjima koja je trebalo da postanu deo Velike Srbije, za šta ćemo pružiti potrebne dokaze - naveo je Sends, po kome su dokazi „kristalno čisti“. Hrvatski tim podsetio je na presudu u slučaju „BiH protiv Srbije“ iz 2007. godine kojom je genocid u Srebrenici utvrđen jer je dokazana namera uništenja Muslimana na tom ograničenom području, iako prema presudi nije počinjen genocid u celoj BiH. Apostrofirana su i izdvojena mišljenja dvojice sudija iz presude u sporu BiH-Srbija da su vlasti SRJ bile „saučesnik“ u genocidu u Srebrenici. Prema Sendsu, postoji dovoljno dokaza za saučesništvo i u genocidnim aktima tokom rata u Hrvatskoj jer je „Srbija znala za genocidnu nameru paravojski“. - Zločini protiv Hrvata učinjeni su samo zato što su bili Hrvati. Snage koje su ih počinile bile su pod direktnom kontrolom vlasti u Beogradu. Ubijeno je 12.500 Hrvata, 7.700 je oterano u logore, 865 se još vode kao nestali, uništeno je 1.500 katoličkih crkava - rekla je Jana Špero, član hrvatskog tima, najavljujući da će se u središtu dokaznog postupka hrvatske strane naći Vukovar, Lovas, Saborsko i Škabrnja. U popodnevnom delu unakrsno su ispitivani svedoci, ali mediji njihove iskaze, po odluci Suda, ne mogu da objavljuju do okončanja usmenog dela - 1. aprila. O zločinima u Vukovaru svedočio je Frano Kožul, a od svedoka-eksperta Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji očekivao se iskaz o politikom i istorijskom kontekstu konflikta. Srpski tim svoju argumentaciju iznosiće tokom sledeće nedelje, kada će pred Sud izaći i svedoci koje je pozvao Beograd.SRPSKI STRUČNjACI OSPORAVAJU GOTOVO SVE TVRDNjE HRVATSKIH EKSPERATA HRVATSKA NEGOVALA TEKOVINE NDHPROFESOR međunarodnog krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Milan Škulić, podseća da, prema svim raspoloživim informacijama i dokazima, tokom građanskog rata u Hrvatskoj devedesetih godina, nije učinjeno nijedno krivično delo genocida, niti je iko gonjen za to krivično delo u postupcima pred Haškim tribunalom. - Samim tim ne može ni biti govora o podržavanju genocida od strane Srbije, a na štetu Hrvata - objašnjava Škulić. - Sa druge strane, operacije „Bljesak“ i „Oluja“ očigledno su, između ostalog, imale i genocidni karakter. To se lako uočava samim tim što je danas broj Srba u Hrvatskoj u odnosu na broj koji je postojao pre ovih akcija višestruko smanjen. Zato, ako uopšte može biti reči o navodnom genocidu tokom građanskog rata u Hrvatskoj, može se, pre svega, raditi o genocidu nad srpskim stanovništvom od strane hrvatske države, odnosno njenih vojnih, paravojnih i političkih snaga. Pored toga, Škulić kaže i da je licemerno što Hrvatska optužuje Srbiju za genocid, a sama je u velikoj meri brižljivo negovala tekovine nesporno genocidne tvorevine, kao što je NDH. On smatra i da je otvoreno pitanje zbog čega je tužba podneta samo protiv Srbije, a ne i protiv Crne Gore, koja je tada bila u sastavu Jugoslavije. - Pri tome, tokom većeg dela oružanog sukoba u Hrvatskoj, Srbija je imala ograničen uticaj u odnosu na oružane snage Crne Gore - dodaje Škulić. - Inače se genocidna namera veoma teško dokazuje, a u ovom slučaju nema ni govora o njoj kada je reč o navodnom genocidu nad Hrvatima, pošto tog zločina nije ni bilo. Advokat Predrag Milovančević, koji je branio Milana Martića, kaže da nisu tačne tvrdnje hrvatskog pravnog tima da se genocidna namera može izvesti iz zločina koje je Haški tribunal utvrdio u presudama Martiću, Milanu Babiću i Miletu Mrkšiću. - Iako se Martiću sudilo za zločine od 1991. do 1995. godine, nikada nije pomenuta nikakva genocidna namera - kaže Milovančević. - Uprkos tome što se Babić nagodio sa tužilaštvom, i uživao je povlašćeniji status od ostalih osuđenih, nikada nije pomenuo genocid. To se nije dogodilo ni u slučaju Mileta Mrkšića. (E. RADOSAVLjEVIĆ)

Nastavak na Večernje novosti...