Izvor: Politika, 25.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stroga hijerarhija
Zamenici tužilaca podređeni su tužiocima, a oni višim tužiocima i republičkom javnom tužiocu U Srbiji ima 105 opštinskih i 25 okružnih tužilaštava, a radi i pet okružnih tužilaštava koja su izmeštena sa Kosmeta. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal je samo poseban deo Okružnog tužilaštva u Beogradu. Svi oni su pod kapom Republičkog javnog tužilaštva, koje je na vrhu ove strogo uređene hijerarhije. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je posebna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državna institucija, samostalni organ, nezavisan i od Republičkog javnog tužilaštva, zbog specifične oblasti.
Pored šefova tužilaštava, u Srbiji radi oko 700 zamenika tužilaca. Sve njih bira Skupština Srbije, na predlog Visokog saveta pravosuđa. Šefovi tužilaštava, osim specijalnog, nemaju mandat, dok se zamenici biraju na period od osam godina i mogu biti ponovo birani.
Međutim, po novom Ustavu, odnosno kada sa njim bude usklađen novi Zakon o tužilaštvu, biće obrnuto – zamenici će imati stalnu funkciju, dok će mandat javnih tužilaca biti oročen na šest godina uz mogućnost da budu ponovo birani. Zamenike će samo prvi put birati Skupština, i to na period od tri godine, a kasnije će ih novi pravosudni organ, Državno veće tužilaca, birati doživotno. Javne tužioce će Skupština ubuduće birati na predlog vlade.
Da bi terminologija bila jasnija, treba preciznije reći da se tužiocima nazivaju oni koji su na čelu tužilaštava, opštinskih, okružnih, republičkog, pa tako kažemo opštinski tužilac u Pančevu Branislava Vučković, okružni tužilac u Nišu Svetlana Savović, specijalni tužilac Miljko Radisavljević, vršilac dužnosti republičkog tužioca Slobodan Radovanović. Sva tužilaštva su "javna", pa zato ova odrednica opstaje samo u zvaničnoj komunikaciji.
Na području jednog okružnog tužilaštva može raditi više opštinskih tužilaštava, a u Beogradu je specifična situacija jer ima čak pet centralnih gradskih tužilaštava, pa zato kažemo, na primer, treći opštinski tužilac Gordana Čolić ili četvrti opštinski tužilac Biljana Radovanović. Tužilačke funkcije pišu se malim početnim slovom, a nazivi tužilaštava velikim slovom, na primer Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu.
U Okružnom tužilaštvu u Beogradu radi oko 50 zamenika, a u drugim okružnim, kao i u opštinskim tužilaštvima, ima znatno manje zamenika, onoliko koliko je potrebno s obzirom na mesnu nadležnost. Broj zamenika u svakom tužilaštvu određen je zakonom. Strogo hijerarhijski gledano, javni tužilac i njegovi zamenici su u istom odnosu kao predsednik suda i sudije, iako se to ne može porediti jer je tužilaštvo samo stranka u postupku pred sudom, i to ona stranka na kojoj je teret dokazivanja. Pred sudskim većem se gotovo nikada ne pojavljuje lično šef tužilaštva, već njegovi zamenici, na primer zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić. Svi oni pred sudom, u ime države, zastupaju javnu tužbu odnosno optužnicu, ispod koje su potpisani imenom i prezimenom kao zamenici tužioca.
Zamenici su podređeni tužiocu, a on višem tužiocu koji može, između ostalog, da izdaje takozvana obavezna uputstva o postupanju nižeg tužioca u određenim predmetima, kao što je bio slučaj u predmetu "zemunaca", kada je tadašnji okružni tužilac Rade Terzić izdao obavezno uputstvo četvrtom opštinskom tužiocu da predloži ukidanje pritvora.
Prema novom Zakoniku o krivičnom postupku, koji još nije stupio na snagu, tužilaštvo će od suda preuzeti vodeću ulogu u fazi istrage, dakle onoj fazi krivičnog postupka pre podizanja optužnice i suđenja.
– Tužioci smatraju da ih nema dovoljno da bi uspešno rukovodili istragom, kao i da nemaju dovoljno tehničkih sredstava, pa čak ni dovoljno prostorija za taj posao, ali država treba da obezbedi te uslove. Policija je Zakonikom definisana kao servis javnog tužilaštva, što znači da tužilac može da traži od policije da mu pomogne u sprovođenju istrage. Trenutno, po nekim podacima iz prakse, smatra se da su samo Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine kadrovski i tehnički dovoljno osposobljeni da mogu da rukovode istragom – kaže dr Milan Škulić, profesor pravnog fakulteta u Beogradu i šef radne grupe koja je napisala Zakonik o krivičnom postupku.
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije već godinama ukazuje da je tužilaštvo pod velikim uticajem izvršne vlasti, jer je u predlaganju kandidata za izbor na funkcije značajnu ulogu imala vlada, u jednom periodu čak i samo Ministarstvo pravde, a sada se postavlja pitanje koliki je uticaj politike, odnosno izvršne vlasti, na sastav Visokog saveta pravosuđa i kakav će biti taj uticaj u budućem Državnom veću tužilaca.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 25.07.2007.]
.jpg)
