Izvor: Blic, 30.Mar.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci vole moju belu proju
Vodenica potočara loze Toskića u planinskom župskom selu Koznica izgrađena je početkom osamnaestog veka. Domaćica Lenka Toskić već decenijama prima pomeljare u vodenici u kojoj se nekada čekao red za mlevenje kukuruza, ovsa, raža i pšenice.
Lenka u ovoj vodenici radi od svoje osamnaeste godine, od dana kada se udala za Stevana Toskića.
- Od proleća do kasne jeseni u našoj vodenici se mlelo između pet i sedam tona brašna, mahom, beli kukuruz „osmak" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << . Od njega se dobijalo veoma ukusno brašno - bela proja - priča starica Lenka, zašla već u devetu deceniju života.
Ona veli da su mlinovi na struju „opustošili" vodenice, tako da u današnje vreme njena vodenica radi samo povremeno.
- Vodenicu pustim za sebe ili za potrebe mojih komšija. Meljem uglavnom belu proju, koja je u poslednjih dvadesetak godina postala pravi srpski „specijalitet" koji sve više traže i domaći i strani turisti koji pohode Župu i Kopaonik. Već nekoliko godina prestala sam da uzimam ujam ili ušur svojim komšijama. Velim, kamen okreće voda, a ne struja, tako da nemam nikakav trošak. Na kraju krajeva, godinama sam naučila da se družim sa pomeljarima i samoća mi teško pada. Zato kad neko danas svrati u moju vodenicu, to je za mene takoreći praznik. Svima njima, nudim na prodaju i pastrmku. Za uzgajanje ove vrste ribe, ja i moji sinovi Zoran i Božin, izgradili smo savremen bazen - hvali se starica.
Lenka je jedina žena među desetak vodeničara Župe, koji su zbog razvoja seoskog turizma pokrenuli ruinirane vodenice. Više iz navike nego potrebe ona svakog jutra obiđe vodenicu i u njoj popije po čašicu-dve čuvene župske „šljivovice".
Grad Silne Jerine
Inače, živopisno planinsko župsko selo Koznica, koje broji oko sedamdeset domaćinstava, razbaškarilo se na petnaestom kilometru jugozapadno od Aleksandrovca. Naziv tog sela datira još iz srednjeg veka, kada su njegovi žitelji mahom gajili koze i bavili se proizvodnjeom kozjeg mleka i sira. Legenda kaže, da je Silna Jerina, žena despota Đurđa Brankovića, sa kraja 12 i početkom 13 veka u blizini sela Koznica, sagradila kameno utvrđenje Koznik ili kako ga još zovu Jerinin grad, čije zidine još uvek odolevaju zubu vremena.
