Izvor: Blic, 30.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci godišnje uhapse 25 kriminalaca iz Srbije
Stranci godišnje uhapse 25 kriminalaca iz Srbije
Dragan Tanasković, kojem je Kantonalni sud u Sarajevu odredio ekstradicioni pritvor, u poslednjih mesec dana četvrta je osoba iz Srbije koja je uhapšena na osnovu crvene poternice Interpola i koja čeka na izručenje u Srbiju. Pre Tanaskovića, vlastima u Beogradu su već po istom osnovu izručeni Dafina Milanović i Kristijan Golubović, a osim Tanaskovića, za kojim je Interpol raspisao poternicu zato što je 1996. godine u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << blizini Kosjerića napao Nebojšu Petronijevića i oduzeo mu 100.000 DM, zbog čega ga je sud u Užicu osudio na 4,5 godina zatvora, u bečkom zatvoru na izručenje čeka i Dragan Nikolić Gagi, jedan od osumnjičenih za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.
Na međunarodnim poternicama Srbije i Crne Gore u ovom trenutku nalazi se više od 350 ljudi, ali nema tačnog podatka koliko je od tih kriminalaca utamničeno u inostranim zatvorima. Inače, prema informacijama 'Blica', godišnje se na osnovu međunarodnih poternica koje je raspisala naša zemlja uhapsi oko 25 kriminalaca.
Sama ekstradicija bazirana je na strogim evropskim pravilima. Naša zemlja ima više od 20 sklopljenih bilateralnih ugovora o ekstradiciji, od kojih su pojedini, kao onaj sa Holandijom, stariji od jednog veka. Bilateralni ugovori sklopljeni su uglavnom sa evropskim zemljama, ali i sa SAD i Kanadom.
Da bi međunarodna poternica uopšte bila raspisana za nekim, te da bi ta osoba bila uhapšena u inostranstvu potrebno je da bude optužena ili osuđena za ozbiljno krivično delo i da je za njom raspisana crvena poternica. Zahtev za raspisivanje međunarodne poternice podnosi istražni sudija, sudija ukoliko je presuda pravosnažna ili upravnik kazneno-popravne ustanove ukoliko je u pitanju begunac. Taj zahtev se dostavlja MUP, a on ga prosleđuje Nacionalnom birou Interpola, koji traži saglasnost od Ministarstva za ljudska i manjinska prava. U povratnoj informaciji - odobrenju navodi se u kojim zemljama se raspisuje međunarodna poternica. Posle toga Interpol raspisuje međunarodnu poternicu i od tog trenutka sve aktivnosti su policijske.
Posle hapšenja optuženog ili osuđenog, nadležnom ministarstvu pravde države koja ga je uhapsila podnosi se zahtev za ekstradiciju. Zahtev, uz svu obaveznu prateću dokumentaciju, podnosi sudija, a dokumentacija se diplomatskim putem dostavlja istražnom sudiji u zemlji gde je uhapšena tražena osoba. Posle toga određuje se ekstradicioni pritvor, ali određivanje ekstradicionog pritvora ne znači i da će uhapšenik biti izručen zemlji potražiocu. Sud, naime, procenjuje da li će do izručenja doći, jer ukoliko je, na primer, zbog tog krivičnog dela u zemlji potražiocu zaprećena smrtna kazna, sasvim sigurno je da ekstradicije neće biti, jer je u evropskim državama ta kazna ukinuta.
Pozitivnu odluke o ekstradiciji sudija dostavlja policiji koja kanalima Interpola izručuje uhapšenog. Sama ekstradicija može se obaviti između susednih zemalja na graničnom prelazu, ili na pola puta između zemalja koje nisu komšije, ali su blizu. Između udaljenih zemalja, ekstradicija se obavlja vazdušnim putem. Tek kada uhapšena osoba bude smeštena u ćeliju, obustavlja se međunarodna poternica. Ona, doduše, može biti i ranije obustavljena zbog zastarelosti izvršenja kazne ili ukoliko je, pak, neko drugi optužen ili osuđen zbog tog krivičnog dela. A. Adžić
