Izvor: Blic, 19.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što duži pritvor to kraća suđenja
Što duži pritvor to kraća suđenja
Trojica pripadnika zemunskog klana su pred dve nedelje napustila prostorije beogradskog CZ-a, a narednog meseca na slobodi će se najverovatnije naći još šestorica sa iste liste optuženih. U svih devet slučajeva ukidanje pritvora diktira Zakonik o krivičnom postupku (ZKP). U njemu stoji da ova mera može trajati najviše dve godine od dana podizanja optužnice i da se optuženi puštaju na slobodu ukoliko za to vreme ne bude izrečena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvostepena presuda.
Ovakav ishod propraćen je uglavnom negativnim komentarima i ocenama, a za glavnog krivca označeno je sporo domaće pravosuđe.
Portparol Specijalnog suda, sudija Maja Kovačević, međutim, smatra da su dve godine kratak rok u kojem se optuženi za organizovani kriminal mogu držati u pritvoru.
- Suđenje je komplikovano i nijedan sudija ga ne bi završio do sada. Od avgusta 2003. godine, kada je podignuta optužnica, pa do decembra te godine suđenje nije moglo da počne jer se renovirala najveća sudnica, jedina koja može da primi toliki broj optuženih. Kada je suđenje napokon počelo, krenule su opstrukcije - objašnjava sudija Kovačević.
Ona je posebno ukazala na složenost i težinu predmeta za 17 ubistava, tri otmice i dva teroristička akta.
- Podrazumeva se da suđenja u Specijalnom sudu duže traju jer se sudi velikom broju ljudi iz organizovanih kriminalnih grupa. Na suđenju zemunskom klanu ljudi i događaji su međusobno vezani, pa se taj predmet ne može razdvojiti na više manjih kako bi se suđenje ubrzalo - objašnjava Kovačevićeva.
Slične razloge navodi i predsednik beogradskog Okružnog suda Siniša Važić. On kaže da se uvek može raditi brže i dodaje da je od svojih kolega, uz ostalo, tražio da dosledno primenjujući zakon spreče svaku opstrukciju.
Sudija Važić posebno naglašava da se kao pogrešna pokazala logika zakonodavca koji je smatrao da će ograničenje pritvora učiniti suđenja efikasnijim i bržim.
- Da nas taj rok toliko ne ograničava, uveren sam da bi postupci brže tekli. Advokati bi manje opstruisali procese, jer bi u suprotnom njihovi klijenti duže ostajali u pritvoru. A to im, svakako, nije interes - ističe predsednik Važić.
Ali, on dodaje da bi se ukidanjem odredbe o ograničenju pritvora problem samo trenutno rešio.
- Konačno rešenje je generalna izmena našeg krivičnog zakonodavstva, koja podrazumeva uvođenje novih rešenja, ali i zaštitu prava ne samo optuženog već i oštećenog. Postojeći ZKP je pisan za neko normalno vreme, a ne za državu koja je u reformama i tranziciji - upozorava predsednik Važić.
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Milan Škulić, koji je i predsednik komisije za izradu novog ZKP-a, smatra, međutim, da pritvorski rokovi nisu kratki i da nas na ograničeno trajanje ove mere obavezuju i međunarodna pravna pravila.
Profesor Škulić se protivi ukidanju postojećih pritvorskih rokova i kaže da bi stroga rešenja u ovoj oblasti vodila prekom sudstvu.
- Bolje je da stvaramo uslove za brže odvijanje postupka, i komisija upravo radi na takvim rešenjima. Pritvor nije jedina mogućnost da bi se obezbedilo prisustvo okrivljenog na pretresu. Posebno bi trebalo potencirati jemstvo i zabranu napuštanja boravišta, koji mogu da budu efikasna alternativa pritvoru. U nekim zemljama već postoji kućni pritvor ili elektronski nadzor nad okrivljenim, odnosno optuženim dok je na ograničenoj slobodi - navodi profesor Škulić. M. Ilić - N. Jovanović
