Izvor: Politika, 12.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj bez popravnog
Zakonski uslovi za pokretanje stečaja su ispunjeni, a jedino što je moguće jeste poništenje štetnih ugovora Za zaposlene u preduzećima koja je, prema prvim navodima istrage, ojadila "stečajna mafija" ne postoji baš nikakav razlog za nadanje da će predstojeći krivični postupak išta promeniti u statusu njihovih preduzeća. I "Beko", i "Rad", i "Ineks", kao i Robne kuće "Beograd" za koje još nije izvesno da li će biti istrage o eventualnim nezakonitostima u stečajnom postupku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podeliće sudbinu svih preduzeća u stečaju u Srbiji. Imovina će im biti prodata da bi bili namireni poverioci..., a njima šta ostane. (Ovo je, uostalom, i suština priče o stečaju.) Pridružiće im se "Teleoptik", "Minel-enim", "Jugoauto", "22. decembar" i mnoga druga preduzeća.
Inače, prema zbirnim podacima trgovinskih sudova i Centra za stečaj Agencije za privatizaciju – koja je ovaj nezahvalan posao, u javnosti ocenjen i kao dosta prljav, delom preuzela od donošenja Zakona o stečajnom postupku početkom prošle godine i to za preduzeća s dominantnim društvenim vlasništvom – stečaj se nadvio nad više od hiljadu preduzeća u Srbiji.
Tekući istražni postupak i eventualno krivični protiv stečajnih sudija ništa ne menja u osnovnoj činjenici da je stečaj nad tim firmama otvoren zato što su bile nelikvidne i nisu izmirivale obaveze prema poveriocima, saznaje se u Trgovinskom sudu u Beogradu.
– Zakonski uslovi za otvaranje stečaja su ispunjeni, ta rešenja su bila predmet kontrole Višeg trgovinskog suda i ona su pravosnažna – kaže Stevan Đuranović, potpredsednik Trgovinskog suda u Beogradu. – Posle prvih saznanja o učinku rada "stečajne mafije" Trgovinski sud je inicirao promenu stečajnih upravnika u svim stečajnim postupcima. Trenutno je preko 560 takvih predmeta, postavljeni su licencirani stečajni upravnici, ispitan je i dotadašnji rad stečajnih upravnika, ali... Prema novom, baš kao i prema starom Zakonu o stečajnom postupku – nema revizije, ni ponavljanja postupka. Tamo gde je bilo moguće nastaviti postupak po novom Zakonu o stečajnom postupku formirani su Skupština i Odbor poverilaca radi zaštite njihovih interesa.
Zaposlenima u preduzećima u stečaju jedino preostaje nada da će u većoj meri biti sačuvana imovina firme, jer sud ima mogućnosti da neke nepravilnosti otkloni, pa i da poništi ugovore koji su sklopljeni na štetu firme. Od marta ove godine pokrenut je postupak za poništaj 20–30 ugovora o zakupu i prodaji. Đuranović kaže da je i u slučaju prodaje dela "Rada" moguća tužba za poništaj kupoprodajnog ugovora.
Na pitanje da li će, u slučaju poništavanja ugovora, stečajni upravnici snositi odgovornost za takav rad, Đuranović kaže da po novom Zakonu stečajni upravnik svojom imovinom odgovara za svoj rad. Za sada u Trgovinskom sudu nikakvih takvih ili sličnih postupaka nije bilo. Sud ih nije inicirao, ali ni poverioci koji u tom slučaju mogu biti oštećeni. Inače, Trgovinski sud registruje sve pritužbe na stečajni postupak, a interesantno je da u gotovo 99 odsto slučajeva primedbe imaju zaposleni u preduzećima u stečaju, a samo u jednom procentu poverioci koji treba da budu namireni. Đuranović kaže da je razlog za to, delom, što su poverioci vrlo često banke koje su i same u stečaju.
– Posle izbijanja afere "stečajne mafije" u javnosti se stvara utisak da pomenuta preduzeća nisu morala da idu u stečaj. Tačno je da neka od njih imaju veću imovinu nego dugove, ali to nije presudno u otvaranju stečajnog postupka, već njihovo kontinuirano neispunjavanje obaveza prema poveriocima – kaže Đuranović, dodajući da je Trgovinski sud inicirao kod Ministarstva za rad da se javnost više obavesti o pravima radnika zaposlenih u firmama u stečaju, kao što su zagarantovani lični dohodak i otpremnine za poslednju godinu do uvođenja stečajnog postupka.
J. Rabrenović
[objavljeno: 12.10.2006.]
.jpg)
