Izvor: Blic, 05.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalna hapšenja
proputovanju, zbog navodno počinjenih ratnih zločina
Stalna hapšenja Srba Od specijalnog dopisnika
ZAGREB - Hrvatska je u septembru 1996. godine donela Zakon o opštem oprostu, kojim su od krivičnog progona amnestirani 'počinioci krivičnih dela u oružanoj pobuni ili oružanim sukobima' od 17. avgusta 1990. do 23. avgusta 1996. godine. Amnestijom nisu obuhvaćeni počinioci 'najtežih povreda humanitarnog prava, koja imaju karakter ratnog zločina', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali je novim zakonom predviđeno 'ponavljanje postupka' za lica kojima su u odsustvu izrečene presude za ratni zločin.
Hrvatska je pod pritiskom međunarodne zajednice donela taj zakon, jer je želela da prekine s praksom olakog izricanja politički motivisanih presuda Srbima, kao jednog od 'instrumenata etničkog čišćenja'.
Broj optužnica i presuda od 1991. do 1996. godine bio je oko 20.000, a računa se da je ukupno, zbog učestvovanja u 'oružanoj pobuni', u sudskom postupku bilo oko 30.000 Srba. Za ratni zločin su osuđena 462 Srbina. Najčešće se sudilo u odsustvu, po kratkom postupku, u većim grupama, a izricane su enormno visoke kazne.
Pred završetak mandata Untaesa u istočnoj Slavoniji, prelazni upravitelj UN Žak Klajn ubedio je tadašnjeg predsednika Tuđmana da smanji listu osumnjičenih i osuđenih Srba za ratne zločine s tog područja sa oko 2.000 na 25, uglavnom pripadnika takozvane šodalovačke grupe, koje je kasnije sud oslobodio optužbe zbog nedostatka dokaza. Međutim, do danas nije ispunjeno Tuđmanovo obećanje Klajnu, dato u februaru 1997. godine, da će biti objavljena imena svih Srba na koje je primenjen Zakon o opštem oprostu.
Poslednjih meseci učestala su hapšenja povratnika i onih koji su putovali kroz Hrvatsku. Krajem septembra prošle godine uhapšeno je 14 Srba iz Baranje koji su tamo živeli i to na osnovu poternica iz janura 1995. godine. Nekoliko dana kasnije sud u Karlovcu je, zbog istog dela, pokrenuo istragu protiv 40 Srba. Samo jedan je bio dostupan, dok su za ostalima raspisane poternice. Pre dve nedelje u Bjelovaru je na 20 godina zatvora, zbog 'ratnog zločina protiv civilnog stanovništva', osuđen 70-godišnji Vlada Savić.
Posebno je bio drastičan slučaj Milan Brakusa, Srbina koji je sa UNHCR službeno došao u Liku, gde ga je policija uhapsila na osnovu tajne optužnice. Osuđen je na deset godina, posle čega se obesio zatvoru.
Nedavno je dr Milorad Pupovac, predsednik SNV, upozorio da je od prošle jeseni svake nedelje hapšen po jedan Srbin i da ih je u istražnim zatvorima oko 30. U Ministarstvu pravde Hrvatske se ne može dobiti informacija protiv koliko Srba se vodi istraga, a pretpostavlja se da ih je, samo u sudovima u Vukovaru, Osijeku i Dubrovniku više od 1.000.
Istovremeno, Vrhovni sud primenio je Zakon o oprostu na Josipa Gudelja, trostrukog ubicu koji je 1991. godine ubio načelnika osječke policije Josipa Reihla Kira i Srbe Gorana Zobundžiju i Milana Kneževića, a Mihajlu Hrastovu, koji je na Koranskom mostru u Karlovcu hladnokrvno ubio 13 zarobljenih srpskih rezervista, sud u Karlovcu je izrekao oslobađajuću presudu. Nakon što je presudu poništio Vrhovni sud, Hrastovu je omogućeno da se u obnovljenom postupku brani sa slobode. M. Babić Novo privođenje u Glini
GLINA (Srna) - Srpski povratnik B.K. (35) uhapšen je prekjuče pod sumnjom da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Glini - javila je Hrvatska radio-televizija.
Sisačko-moslavačka policijska uprava saopštila je da je osumnjičeni uhapšen na osnovu poternice raspisane 17. januara ove godine, a osumnjičen je za zločine na području Gline.
Pre ovog hapšenja u hrvatskim zatvorima nalazile su se 92 osobe uhapšene zbog krivičnog dela ratnog zločina, među kojima i 77 lica srpske nacionalnosti, objavio je prošle nedelje zagrebački 'Večernji list' pozivajući se na izvore u Ministarstvu pravosuđa Hrvatske. Oštetio RTS za oko tri miliona dinara
BEOGRAD - Policija je uhapsila Dragana Miljevića (23) iz Novog Beograda, osumnjičenog za 12 teških krađa počinjenih u periodu od 20. novembra prošle do 21. februara ove godine. Procenjuje se da je Miljević oštetio RTS za oko tri miliona dinara.
On je bio zaposlen honorarno kao tehničar grafike u RTS-u, tako da je imao pristup studijima. Koristeći vreme kada u studijima RTS-a niko nije bio prisutan, Miljević je sa računara skidao hard diskove, grafičke i zvučne kartice, CD romove...
Sedam hard diskova, čija je vrednost procenjena na po 3.000 dolara, prodavao je po ceni od 300 do 500 maraka. Policija je pronašla gotovo sve ukradene delove računara, koji će
