Izvor: Politika, 06.Maj.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se krije iza hrvatskih poternica
Na spisku je 1.000 ljudi zbog ratnih zločina. Nema podataka o nacionalnoj pripadnosti, ali su imena oko 400 osoba protiv kojih se vodi istraga i dalje tajna
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije dobilo je od Državnog odvjetništva Hrvatske spisak od oko 1.000 osoba koje su u odsustvu optužene i osuđene za ratne zločine.
„Inicijativa je da se broj ljudi koji su na optužnicama smanji i da oni znaju u kojoj su fazi postupci koji se vode protiv njih. Tajne optužnice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne postoje ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji, ali postoji nešto više od 400 predmeta koji su fazi istrage. Takvi postupci su i po jednom i po drugom zakonu tajni i niko ne može da očekuje da će biti obavešten da se protiv njega vodi istraga ili pretkrivični postupak i da ne treba da putuje u Hrvatsku”, kaže Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, navodeći da je spisak službena tajna i da ga zainteresovani građani mogu dobiti u hrvatskoj ambasadi.
Prema podacima tužilaštva, Državno odvjetništvo Hrvatske obustavilo je 1.400 istraga. Optuženo je 1.800 osoba, od kojih je 550 osuđeno, dok su protiv 570 ljudi postupci u toku. Protiv 700 osoba obustavljen je postupak. Dostavljeno je više od 40 predmeta, 20 je prihvaćeno, 12 odbijeno, dok je devet predmeta u fazi razmatranja, na osnovu sporazuma o ustupanju dokaza između tužilaštava Srbije i Hrvatske.
Podatak da će ljudi koji se jave u hrvatsku ambasadu da bi proverili da li su na spisku biti uhapšeni i izručeni Hrvatskoj nije tačan, ističe Bruno Vekarić. On dodaje da ni srpsko ni hrvatsko tužilaštvo ne vode evidenciju o nacionalnoj pripadnosti ljudi sa spiska.
„Mi ne znamo da li su oni Srbi, Hrvati ili muslimani dok se ne izjasne pred sudom. Ne može se dati precizan odgovor na pitanje koliko je Srba u ovoj ili onoj fazi postupka.
Na pitanje šta mogu da očekuju ljudi koji žive u Srbiji, a koji su u Hrvatskoj u odsustvu osuđeni na zatvorske kazne, portparol kaže da će takvi slučajevi biti razmatrani kada ministri pravde obe države potpišu sporazum koji bi po principu reciprociteta rešili to pitanje.
Da li u međuvremenu 1.000 ljudi koji su na spisku imaju razloga za strah da će biti ovde uhapšeni i procesuirani?
U Tužilaštvu za ratne zločine kažu da će u svakom slučaju prvo utvrditi da li je reč o političkim optužnicama i da će takve predmete odbiti.
Poznato je da je u nekim slučajevima hrvatsko pravosuđe podizalo optužnice i izricalo zatvorske kazne, na primer, za udaranje šamara i za incidente koji se ne mogu svrstati u ratne zločine. Zbog toga je hrvatsko tužilaštvo dalo naloge da se preispitaju svi predmeti za ratne zločine. Rezultat toga je 1.400 obustavljenih istraga.
Sada je suština u tome da na političkom nivou bude potpisan bilateralni sporazum koji će omogućiti izručivanje naših državljana drugoj zemlji za slučajeve ratnih zločina i organizovanog kriminala. Preduslov za potpisivanje tog sporazuma su promene u hrvatskom Ustavu koji za sada ovakvu mogućnost isključuje.
Dokumentarno-informacioni centar „Veritas” na svom veb sajtu od kraja 2009. godine drži spisak hrvatskog Državnog odvjetništva, prema kojem je 1.191 osoba optužena, od toga 650 osuđeno, od čega 438 u odsustvu. To su, prema rečima direktora centra Save Štrpca, uglavnom Srbi koji su u izbeglištvu i žive po celom svetu. Tom spisku nedostaju istrage.
Na sajtu „Veritasa” objavljeno je i oko 850 imena koja su na Interpolovim poternicama. Prema informacijama koje dobijamo iz raznih izvora, to nije konačna brojka jer je na poternicama trenutno 1.400 ljudi. Neke su u međuvremenu povučene, ali su raspisane i nove. Prema rečima Štrpca, oko 2.000 ljudi je već uhapšeno na osnovu takvih poternica. Tužilaštva su, objašnjava Štrbac, u mnogim slučajevima odustajala od kvalifikacije ratnog zločina, kada za to nije bilo dokaza, ali su optužbe menjala na oružanu pobunu. S obzirom na to da se za ovo krivično delo može izreći amnestija, mnogi su slučajevi tako rešeni. Posle više godina u pritvoru, ti ljudi ostali su bez mogućnosti da dobiju odštetu, jer su dobili amnestiju.
Podaci o ljudima koji su pod istragom ranije nisu bili tajna i „Veritas” je 2004. godine objavio imena 930 ljudi. U međuvremenu, broj ljudi pod istragom prepolovljen je, ali Štrbac kaže da ne može da dobije podatke o tome koji su ljudi u međuvremenu skinuti sa spiska.
„To što neko ima pisanu potvrdu da nije na spisku procesuiranih u Hrvatskoj, ne znači gotovo ništa. Dešava se da ljudi provere u konzulatu ili u „Veritasu”, dobiju uverenje da nisu na spisku traženih, otputuju u Hrvatsku i tamo budu uhapšeni. U Hrvatskoj se hapse i oni koji nisu procesuirani jer je dovoljno da neki komšija na njega pokaže prstom. Na osnovu toga policija može podneti krivičnu prijavu. Zabeležena su četiri takva slučaja u martu”, kaže Savo Štrbac.
Drugi problem su, dodaje Štrbac, krivične prijave iz takozvane sive zone. U Hrvatskoj je podneto 5.000 krivičnih prijava za ratne zločine, od kojih su 3.800 procesuirane. Preostale prijave sada su u „sivoj zoni” i ne zna se kada mogu da budu aktivirane, a podaci o njima nigde se ne mogu dobiti.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 07/05/2010]
