Izvor: Večernje novosti, 10.Mar.2014, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski stav u Hagu: “Oluja“ je genocid!
IZLAGANjEM našeg pravnog tima koji je detaljno obrazložio da su Srbi bili žrtve genocida tokom „Oluje“, ali da je tokom rata propatilo i puno Hrvata, u ponedeljak je nastavljen usmeni deo rasprave u sporu između Srbije i Hrvatske po međusobnim tužbama za genocid. Naša strana je pod svodovima Palate mira u Hagu započela odbranu pozivajući se na faktografske podatke za period od 1991. do 1995. godine, a cilj je da se pred sudskim većem ogoli činjenica - da zločini nad Hrvatima nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dostigli, a kamoli prešli, prag genocida. Potom će naš tim, na čelu sa Sašom Obradovićem, predstaviti protivtužbu Beograda za genocid nad Srbima. Naši su bili složni u oceni da tužbi Zagreba, predstavljenoj prošle nedelje pred Međunarodnim sudom pravde, manjkaju dokazi i da je veoma cinična. - Nema sumnje da je i mnogo Hrvata propatilo u sukobu i ovaj slučaj je prilika za sve nas da se podsetimo njihove tragedije. Međutim, rat u Hrvatskoj izazvao je teške patnje Srbima koji su, suočavajući se sa separatističkim idejama tadašnjeg državnog vrha Hrvatske, odlučili da osnuju sopstveni nacionalni entitet poznat kao Republika Srpska Krajina - podsetio je Obradović, obraćajući se sudu na engleskom jeziku. On je, zatim, izneo gledište srpske strane: da je u operaciji „Oluja“ počinjen genocid nad hrvatskim Srbima i naveo podatke Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ po kojima je tada ubijeno 1.719 Srba, a oko 200.000 izbeglo. - Posmatrano sa istorijske tačke gledišta hrvatska tužba izgleda veoma neiskreno, čak, i cinično - rekao je Obradović, dodajući da su Srbi još ugroženi u Hrvatskoj jer su povremeno izloženi govoru mržnje, a nedavno su uništeni i ćirilični znakovi u nekim opštinama i gradovima.NE POSTOJI ISTORIJA MRŽNjE Sud, ukazao je Obradović, ne bi smeo da stekne utisak da dva naroda imaju istoriju mržnje i ratovanja, jer su živeli u bratstvu decenijama, a njihovo prijateljstvo bilo je izraženo na kraju Prvog svetskog rata kada su hrvatski lideri odlučili da se pridruže Kraljevini Srbiji stvarajući tako jedinstvenu državu Južnih Slovena. On je Sudu preneo da je hrvatski predsednik Ivo Josipović javno priznao da „hrvatski sudovi nisu nikoga osudili ni za jedno ubistvo Srba u „Oluji“. - Štaviše, operacija „Oluja“ se slavi u Hrvatskoj kao državni praznik. Zato će ovaj spor, pred najvišim sudom na svetu, pomoći da se obelodani tragedija srpskog naroda u Hrvatskoj - naveo je šef srpskog tima. Osvrćući se na argumentaciju pravnog tima Zagreba, Obradović je ocenio da sudu nije dat nijedan dokument ili izjava sa dokazom o postojanju genocida na strani rukovodstva Srbije, odnosno, JNA ili Srba iz Hrvatske. - Nije podnet nijedan dokaz da su JNA i podređene joj srpske snage pobile više od 12.500 Hrvata, da su izazvali „teške duševne i fizičke povrede na desetine hiljada“ i „silovanja više hrvatskih žena“. Siguran sam da takav dokaz ne postoji - naglasio je Obradović. Mnogi od prezentovanih dokaza, ukazao je on, ne sadrže podatke o tome ko ih je i u kojoj proceduri pribavio. Osim izjava, spornim se smatra i poreklo mnogih mapa, fotografija i grafika koje je hrvatska strana predstavila. Kako je zaključio naš tim, Hrvatska je „fabrikovala dokaze“ za optužbu o genocidu, kako bi „demonizovala Srbe“. Tim Beograda tvrdi i da Srbija ne može biti odgovorna za dela i propuste koji su se navodno desili pre njenog osnivanja kao države, odnosno pre 27. aprila 1992, kada je stvorena SRJ: - Ovo je posebno značajno ako se ima u vidu da se ogromna većina incidenata opisanih u hrvatskoj tužbi navodno dogodila 1991, a veoma mali broj posle aprila 1992. Navodi o kasnijim incidentima ne mogu se podvesti pod genocid. KORENI ZLOČINA U JASENOVCU Obradović je podsetio na užasne zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata u Jasenovcu, Jadovnu, Jastrebarskom i drugim zloglasnim logorima ustaša i ukazao da je u prilogu srpske protivtužbe opisano iskustvo srpskog naroda u nacističkoj NDH i genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941. do 1945. Za govornicu u ponedeljak je stao i profesor iz Kanade Vilijem Šabas, inače poznat po svom stavu da termin „genocid“ ne treba koristiti pri opisivanju svakog zločina koji uključuje masovna ubistva. Šabas, koji je i predsednik Međunarodnog udruženja naučnika koji istražuju genocid, u ponedeljak je u Palati mira tumačio Konvenciju o genocidu u svetlu presude u „bosanskom slučaju“ iz 2007. godine. - Postojanje planova i politike koja vodi počinjenju genocida može biti važan činilac u utvrđivanju genocidnog dela, ali sam po sebi nije pravni element koji ga dokazuje - naveo je Šabas. Pred kraj izlaganja, Obradović se osvrnuo i na dokument vojne obaveštajne službe JNA iz 1991. godine, na koji se hrvatska strana često pozivala prošle nedelje: - Taj dokument nije ništa više nego pokušaj jednog oficira da upozori nadređene u JNA da paravojne formacije čine ozbiljne zločine. Pravni opis tih zločina nikako ne može biti obavezujuć za MSP. Obradović je naveo i da su u bolnicama na teritoriji Srbije (Sremska Mitrovica) lečeni neki od hrvatskih zarobljenika iz Vukovara i okoline. - Vojska koja želi da izvrši genocid ne radi takve stvari - zaključio je on, zamolivši hrvatski pravni tim da odgovori na ove njegove primedbe. Rasprava se nastavlja u utorak i predviđeno je da se profesor Andreas Cimerman i Kristijan Tams iz srpskog tima bave pitanjima vremenske nadležnosti suda. NAŠIH SUNARODNIKA DANAS TRI PUTA MANjE NEGO 1991. GODINE Srbija će tokom postupka predstaviti dokaze o masovnim ubistvima za vreme „Oluje“ u avgustu 1995. godine kao i o drugim zverstvima počinjenim s namerom da se unište članovi zaštićene grupe, u celini ili delimično - najavljeno je u ponedeljak. Posledice „Oluje“, kako je naveo Obradović, teške su i trajne, a tokom čitavog sukoba ubijeno je ili nestalo 6.361 Srba, dok Komisija za nestala lica još traga za više od 1.700. - Prema Izveštaju generalnog sekretara UN od 18. oktobra 1995, oko 200.000 krajiških Srba pobeglo je pod napadom hrvatskih vladinih snaga. Takođe 1931. godine Srbi su činili gotovo 20 odsto od ukupnog stanovništva Hrvatske u okviru Kraljevine Jugoslavije, a prema popisu iz 2011. oni su na nivou od 4,36 odsto od ukupnog broja hrvatskog stanovništva. Trenutni broj etničkih Srba u Hrvatskoj je tri puta manji od njihovog broja 1991. godine. BISERKOVA SVEDOČILA PO ZADATKU Svedočenje Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koja je prošle nedelje pred sudijama davala izjavu u prilog hrvatske tužbe, po oceni Obradovića, bilo je „problematično“: - Sa diplomom iz ekonomije, ona nema potreban nivo znanja u oblastima politike, savremene istorije i Ustavnog zakona bivše Jugoslavije da bi bila stručan svedok. Njeno pozivanje za svedoka ide čak dalje od ideje o načinu dokazivanja koji su do sada zabeleženi pred ovim sudom. Obradović je naveo da je Biserkova rekla da je zamoljena od strane Hrvatske za iskaz o srpskoj nacionalnoj politici koja je bila glavni okidač za rat u bivšoj Jugoslaviji i da iz te njene izjave proizlazi da je dobila „zadatak“, ali da je, takođe, dobila i „rezultat koji njen iskaz treba da postigne“. Mnogi aktivisti zavise od sredstava svojih donatora, dodao je šef srpskog tima, „što pokazuje da Biserkova nije nepristrasna“. Obradović je izneo i rezerve prema službenim zabeleškama koje je dao svedok Franjo Kožul, a čiji je autor hrvatska policija: - Svedok je očito iskren čovek i žrtva strašnog zločina, ali je rekao da policijska izjava nije tačna, da je nije potpisao i da je nikad ne bi potpisao. Inače, izjave svedoka ne smeju da se objavljuju pre kraja usmene rasprave 1. aprila.
Nastavak na Večernje novosti...
