Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Sep.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srpski pisci u rasejanju 1914-2014"
Prvi "Biografski leksikon srpskih pisaca u rasejanju 1914-2014" Milene Milanović (1935-2015) , kulturologa i publiciste u izdanju redakcija biografskih leksikona "Vesol" održana je danas u Udruženju književnika Srbije samo nekoliko dana nakon smrti autorke.
U leksikonu "Srpski pisci u rasejanju 1914-2014", posle višegodišnjeg istraživanja i saradnje sa udruženjima srpskih pisaca u svetu, objedinjeni su u veliku čitanku srpske književnosti i kulture 800 autora iz 60 zemalja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa preko 4000 odabranih bibliografskih jedinica, koji svojim stvaralaštvom neguju i čuvaju kulturni identitet srpskog naroda.
Umesto predgovora akademik Matija Bećković je napisao "evo knjige koju smo odavno čekali. Decenijama smo se vajkali da je krajnje vreme da je imamo i gubili nadu da ćemo je ikad imati... Najskromniji imenik bio je nedostižni cilj, a evo, pred nama je velelepni, regularni, po međunarodnim standardima priređen leksikon srpskih pisaca u rasejanju".
Govoreći o nebrizi državnih institucija o piscima u rasejanju, Bećković je istakao da "ih je stalno bivalo sve više, a nade da ćemo se domoći ovakvog leksikona koji će bit najvažnija jedinica buduće Srpske enciklopedije bilo je sve manje".
"Ono što bi trebalo da rade državne institucije, postalo je praksa u Srbiji da rade pojedinci o svom trošku i tako je i ovaj pionirski poduhvat uradila Milena Milanović, zamenivši čitave institucije", priznao je Bećković i dodao da je ona već zadužila srpsku kulturu značajnim projektima kao što su knjige "Srbi u svetu", "Poznati srpski lekari", "Srbi koji su obeležili 20 vek...".
Posebno poglavlje u leksikonu zauzimaju studije o istoriji i aktivnostima udruženja pisaca u svetu, od Vukove Danice, preko stvaralaštva na Krfu i Bizerti tokom Prvog svetskog rata, formiranja kružoka na tlu današnje Rumunije, udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji, Kanadi i Australiji, do i danas aktuelnih Srpskih studija u Americi i najave XVI Međunarodnog kongresa slavista 2018. u Beogradu.
Prema rečima Olge Belosavić iz redakcije biografskih leksikona, "iako je književno stvaralaštvo srpskih pisaca u rasejanju deo korpusa srpske literature, ono se razvijalo van glavnih književnih tokova u matici, dugo je bilo nepoznato, zanemareno, prećutano i zabranjeno".
"Ovim leksikonom, dodala je ona, po prvi put, srpska javnost upoznaće se sa biografijama pojedinih autora koje ilustruju dramatične tokove srpske istorije 20. veka, a njihova dela do sada u našoj zemlji nisu bila bibliografski obrađena".
"Motiv za nastanak ovog biografskog leksikona nastao je iz potrebe da se uvaže autori koji su sa sobom poneli deo svog nacionalnog identiteta i koji ostvaruju svoje pravo da pišu na jeziku po svom izboru, kao i da se formira građa za naučno istraživački rad i stručno proučavanje srpske književnosti u rasejanju", istakla je Belosavić i najavila sledeći projekat leksikon o znamenitim srpkinjama.
Prepoznajući leksikon kao kapitalno delo od posebnog kulturnog značaja, Narodna biblioteka Srbije uputila je redakciji molbu za objavljivanje javnog poziva za formiranje fonda "Serbike", radi prikupljanja i stvaranja baze podataka naših autora u dijaspori.
Katarina Kostić, književnica i predsednica Udruženja pisaca "Desanka Maksimović" iz Toronta govoreći na promociji naglasila je da su podstaknuti ovim leksikonom pisci iz rasejanja pokrenuli inicijativu da ova knjiga stigne i do njihovih zavičajnih biblioteka: "Ovo je najznačajniji projekat koji smo mi Srbi u rasejanju do sada imali. Veza pisaca biće sada mnogo intenzivnija zahvaljujući podacima koje smo dobili u ovom leksikonu".
"Ova knjiga je zadužbina srpskoj kulturi i dostojan spomenik Mileni Milanović", rekao je prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog kongresa slavista.
Milena Milanović nije dočekala da se realizuje projekat "Srpska enciklopedija 20 veka", koja je bila njena ideja i ostavila je iza sebe 300 autorskih tekstova i naučno-istraživačkih radova.
Dugi niz godina posvetila je negovanju kulturnog identiteta posebno Srba u rasejanju i međunarodnoj naučnoj i kulturnoj saradnji.
Dobitnik je ovogodišnjeg Visokog internacionalnog priznanja za životno delo Akademije Ivo Andrić" za projekat Srpska enciklopedija 20. veka koja je, po rečima akademika Dobrice Ćosića "pionirski poduhvata u srpskoj enciklopedistici".
Milanovićeva, je magistrirala političke nauke i radila je na poslovima međunarodne naučne, kulturne i informativne saradnje u Ministarstvu kulture Srbije, i tokom 18 godina bila akreditovani stalni dopisnik srpskih radio-programa iz Los Anđelesa i Melburna, kao i član više međunarodnih asocijacija.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
