Izvor: Glas javnosti, 08.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski begunci izmiču poteri
BEOGRAD - Interpol traga za oko 400 begunaca iz Srbije, a na međunarodnim poternicama nalaze se političari, biznismeni, ubice, ratni zločinci, razbojnici, prevaranti svih fela...
Povremeno neko od njih padne, za neke se zna gde borave, ali su i dalje nedostupni, treće opet s vremena na vreme viđaju na raznim destinacijama, od crnogorske i španske obale, ali i u beogradskim klubovima, gde se šetkaju ispred nosa srpskoj policiji.
Među najpoznatijim srpskim beguncima svakako >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << su Mirjana Marković i njen sin Marko Milošević, označeni kao jedni od organizatora takozvane duvanske mafije osumnjičene za krijumčarenje cigareta devedesetih godina. Zbog policijske akcije „Mreža“, udovica nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića - nalazi se u Rusiji, dok je njihov sin u nekoj od bivših država SSSR.
Drugi najtraženiji begunci su svakako - „zemunci“. Osuđeni u prvom stepenu za ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i Ivana Stambolića, atentat na Vuka Draškovića i mnoge otmice i ubistva, u bekstvu su i dalje Miloš Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović, Sretko Kalinić i Milan Jurišić Jure.
Kretanje „zemunaca“, do hapšenja Aleksandra Simovića, Miloševog brata, bilo je manje-više prisutno u medijima. Pričalo se da su Simovići u Francuskoj, potom na granici između Bosne i Srbije, pa u Bugarskoj, Crnoj Gori i Albaniji. Sumnjalo se da su iz Ulcinja održavali vezu sa albanskom narko-mafijom i crnogorskim podzemljem. Viđani su čak i u kafićima u Beogradu i Novom Sadu. Ipak, najtraženija je (sudeći po Interpolovim crvenim poternicama) čuvena četvorka haških begunaca - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić. Haško tužilaštvo godinama pritiska Srbiju da ih izruče, jer su ubeđeni da su njihovi optuženi na našoj teritoriji.
KADIJEVIĆ U RUSIJI
Iako je za njim raspisana crvena Interpolova poternica zbog tri hrvatske optužnice za ratne zločine, osamdesetdvogodišnji poslednji ministar odbrane SFRJ general Veljko Kadijević uživa politički azil Rusije. Međunarodna policija traga i za bivšim komandantom Žandarmerije, generalom Goranom Radosavljevićem Gurijem koji je trebalo da svedoči na suđenju okrivljenima za ubistvo trojice braće Bitići. Radosavljević je, pretpostavlja se - u Libiji, gde obučava telohranitelje predsednika Moamera el Gadafija, a pojedini mediji preneli su da je ovih dana viđen u Beogradu.
JEZDA U EKVADORU
Među „starijim“ slučajevima je i ime Jezdimira Vasiljevića, znanog kao gazda Jezda. Vlasniku propale piramidalne štedionice Jugoskandik skoro dve godine je u bekstvu. Trag mu se gubi posle pretpostavke da je, u aprilu 2006. godine, iz Srbije pobegao u Ekvador i to sa lažnim pasošem, pošto mu je pravi - oduzet. Gazda Jezda je prevario štediše za 15 miliona maraka i dva miliona dolara, a iz ove američke države je, kako saznajemo, poručio da ne namerava da se vraća u Srbiju.
Pre dve nedelje raspisana je poternica i za bivšim finansijskim direktorom „Puteva Srbije“ Milošem Nedeljkovićem.
I većina optuženih članova Makine grupe za ubistvo generala policije Boško Buha (10. juna 2002) takođe je u bekstvu. Za učešće u Buhinom ubistvu, pored Željka Maksimovića Make, optuženi su i Nikola Maljković, Dragan Ilić Limar, Vladimir Jakšić Karlos i Dragan Alijević. Posle puštanja iz pritvora, svi su, sem Ilića, pobegli. Maka se jedno vreme krio u Crnoj Gori, a potom u španskom letovalištu Marbelj. Maljković je posle puštanja na slobodu, takođe, pobegao u Crnoj Gori, gde je, špekuliše se, i danas, dok o Jakšiću nema čvršćih podataka,
Dobrosav Gavrić Duki i Milan Đuričić Miki, osuđeni za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana na po 30 godina, prošle godine su locirani u hrvatskom gradu Opatija. Gavrić i Đuričić se nisu pojavili na izricanju presude, pa je za njima raspisana poternica. Zahvaljujući poznanicima iz Hrvatske, utočište su našli u Istri.
O tom sudstvu i poternicama govore sami svedoci
Bagzi na sudu Nosili su "kalašnjikove" na kojima sam ja brusio brojeve i koji su 5. oktobra 2000. godine uzeti iz SUP Stari grad. Naime, mene je 6. oktobra 2000. pozvao Ljubiša Buha da dođem kombijem ispred Skupštine i rekao da će me tamo čekati on i Čeda Jovanović. Tako je i bilo.
Oružje sam stavio u sanduk, nauljao i zakopao. Buha mi je preneo da mu je Čeda rekao da izbrusimo brojeve ako planiramo da to oružje koristimo za ubistva i otmice
