Izvor: Politika, 31.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpske sudije pod lupom
Delioci pravde ne smeju da se bave politikom i bilo kojim drugim javnim ili privatnim plaćenim poslom, a moraju uvek da paze na ugled profesije kojom se bave
Sudija ne sme biti član političke stranke i ne može se baviti bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom niti pružati pravne usluge i savete uz naknadu. Lekari mogu dodatno da zarađuju u privatnim ordinacijama, a prosvetni radnici na privatnim časovima. Sudija može samo da sudi, u ime naroda.
On ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sme da učini ništa što nije dostojno njegove profesije i što je nespojivo sa uzvišenom dužnošću deljenja pravde. Ako, na primer, zasvira harmoniku na svadbi, ako slika i prodaje slike, otvori poslastičarnicu ili butik, ako gostuje u televizijskoj emisiji bez znanja predsednika suda, to sve može ali i ne mora da bude povod da se predloži njegovo razrešenje.
Sudija ne može da bude član nekog upravnog odbora, ali ni narodni poslanik, a advokati to mogu. Kancelarija može da radi čak i kada advokat postane ministar.
Sudija ne sme da bude vlasnik agencije za promet nekretninama, vlasnik turističke agencije ili tezge na buvljaku, ali može za svoju dušu da se bavi umetnošću i sportom.
O tome šta je i zašto nespojivo sa sudovanjem i nedostojno sudije, razgovarali smo sa dr Miodragom Majićem, predsednikom Prvog opštinskog suda u Beogradu i Vesnom Dabić, portparolom Vrhovnog suda Srbije.
– Sudijski posao ne može biti tretiran kao druge profesije jer je jedino sudijama data moć da odlučuju o sudbinama ljudi. Ali ta moć, kao nužnu protivtežu, nosi i obavezu – kaže Miodrag Majić.
Dostojanstvo i ugled sudije i poverenje građana u nezavisnost sudstva ne bi bili iole mogući nigde u svetu ako bi se sudija bavio nedostojnim poslovima.
– Ako bi građani posle radnog vremena sretali sudije u samoposlugama i kafićima kao poslovođe ili vlasnike, ako bi slušali njihovu svirku u noćnim klubovima ili išli na putovanja preko njihovih turističkih agencija, onda bi u bilo kojem društvu bilo teško sačuvati dostojanstvo i ugled suda. Nedostojno je i da sudije žive u iznajmljenim stanovima, da kupuju garderobu na rasprodaji i da nemaju novca za pristojno letovanje, a sve je to rezultat nedovoljne zarade – naglašava Majić.
U zemljama sa razvijenom pravnom tradicijom, ugled sudija se obezbeđuje i visinom zarade koja omogućava pristojan život, bez potrebe da sudija radi bilo šta drugo. Kod nas su sudije godinama primale plate koje su nedostojne tog posla.
– Moramo se osloboditi zablude o jeftinom a dobrom sudstvu. Dokle god plate sudija ne budu takve da mogu da privuku najbolje kadrove, koji danas odlaze u privatne firme, banke i nevladine organizacije, dotle će svi napori za suštinsku promenu stanja u sudstvu imati ograničen uspeh – kaže predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu.
Vesna Dabić kaže da sudija može da se bavi umetnošću, naučnim, stručnim i književnim radom, da piše pesme i kolumne, da drži predavanja i ispituje na stručnim ispitima, čak i uz novčanu naknadu. Ta naknada, međutim, ne sme da ostavlja utisak uticaja na sudiju, da bude neprimerena ili veća od naknade koju bi neko drugi dobio za isti posao.
– Sudija je stalnom sudu javnosti i zato mora da prihvati lična ograničenja koja prosečni građani mogu da smatraju otežavajućim. Sudija može da svira i peva na privatnim slavljima, ali ako bi se time redovno bavio na javnim okupljanjima u kafani, za honorar ili za napojnicu, to bi bilo nedostojno sudijske funkcije. Isto je i sa kockanjem, ali ako sudija igra karte u krugu porodice i prijatelja, čak i za neku simboličnu sumu novca, to mu se ne može zameriti – objašnjava portparol Vrhovnog suda.
Sudija čak može da bude vlasnik firme ili akcija u nekom preduzeću, ali se u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li je to u sukobu interesa sa njegovom sudijskom dužnošću i da li narušava ugled profesije.
Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije donela je i pravila za ocenjivanje vansudskih aktivnosti sudija. Ta pravila kažu da sudija treba da se uzdržava od svakog postupka koji je nedoličan, koji izaziva podozrenje, podstiče sumnju, slabi pouzdanje ili na drugi način narušava poverenje u sud i njegovu objektivnost i nepristrasnost.
– Sudija može da govori u medijima o temama iz oblasti pravosuđa, ali mora da obavesti predsednika suda o javnom nastupu i da se uzdrži od bilo kakve lične promocije i davanja komentara o sudskim predmetima, kao i da vodi računa o privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku – kaže Vesna Dabić.
Biti sudija, dakle, nije lako.
Aleksandra Petrović
----------------------------------------------------
Zaklinju se čašću
„Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi”. Svaki sudija u Srbiji, koji izgovori ovu zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine, zna da mora biti i dostojan sudijske funkcije.
[objavljeno: 31/12/2008]
.jpg)
