Izvor: Politika, 02.Apr.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpska mafija - od Paragvaja preko Evrope do Južne Afrike

U toku je akcija na razbijanju organizovane kriminalne grupe u kojoj je dosad uhapšeno više od 60 ljudi, a zaplenjeno više stotina kilograma narkotika

Zahvaljujući informacijama Ministarstva unutrašnjih Srbije, širom sveta je u poslednjih godinu i po dana zaplenjeno skoro dve tone kokaina. Ova droga oduzimana je narkodilerima od Bolivije, Brazila, Argentine, preko luka u Belgiji, pa do Durbana u Južnoj Africi i raznih italijanskih i španskih lokacija. Samo u akciji „Balkanski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ratnik” oduzeto je 2,7 tona kokaina, što znači da je blizu pet tona ove droge zaplenjeno zahvaljujući našim informacijama, saradnji s policijama drugih država i sa engleskom i američkom agencijom koje se bave borbom protiv trgovine droge.

Ovo je u intervjuu za „Politiku” izjavio Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije.

U toku je nekoliko velikih akcija hapšenja, među kojima se izdvaja akcija „Niva”. O čemu je reč, koliko je osoba uhapšeno?

Akcija „Niva” delom je završena u prethodnom periodu. Reč je o otkrivanju i hapšenju velike grupe ljudi koja se bavila trgovinom narkoticima. Do sada je uhapšeno više od 60 ljudi. Na čelu te grupe je bio Ivan Pavlović, zvani Iker, koji je takođe uhapšen. Zaplenjena je velika količina narkotika, a u samo jednoj zapleni bilo je više od 200 kilograma droge. Ali, pošto ova grupa ima svoje ogranke, ne bih o detaljima, jer bi akcija uskoro trebalo da bude završena do kraja. U toku je i akcija „Šah-mat” sa italijanskom policijom, s kojom imamo odličnu saradnju.

Ranijih godina nismo imali prilike čujemo o hapšenjima u drugim državama na osnovu informacija srpske policije. Šta se promenilo?

Reč je o tome da se MUP otvorio za međunarodnu policijsku saradnju. Potpisali smo veliki broj bilateralnih sporazuma s drugim državama, koji omogućavaju direktan kontakt. Ranije je ta saradnja išla preko Interpola i bezbednosnih službi drugih država. Akcija „Niva” rezultat je upravo saradnje sa SOK-om, specijalizovanom agencijom u okviru britanskog bezbednosnog sistema koja se bavi borbom protiv teških oblika kriminala.  

Takođe, planiramo da takvu saradnju ostvarimo i s Brazilom, Argentinom, Urugvajem i Paragvajem, kao i sa jugom Afrike. Smatram da je direktna saradnja s kolegama iz ovih zemalja neophodna, bez obzira na to što izgledaju daleko od Srbije, jer se kriminalci sa ovih prostora već nalaze tamo. Deo organizovanih kriminalnih grupa se nalazi ovde i mi ih pratimo. Deo se nalazi u Južnoj Americi, gde ih takođe policije prate, ali ih ne razumeju dobro.

Otkud toliko kriminalaca s naših prostora svugde u svetu?

Posle zaoštravanja zakonske regulative i sprovođenja policijskih akcija, praktično je došlo do promene na ilegalnom tržištu i u distribuciji narkotika. U biznis s narkoticima ušli su inovativniji kriminalci s drugih područja. Tako se sada kokain distribuira tako što se pakuje na razne načine u zavisnosti od toga u kom je agregatnom stanju. On se, recimo, u tečnom stanju flašira i prenosi kao sok, a zatim se zagrevanjem vraća u prvobitno stanje. Zatim, kokain može da se pretvori u plastičnu podlogu za kompjuterskog miša, u ambalažu za pomorandže, može njime da se natopi odeća. Imali smo slučaj i da se šalje preko DHL-om. Posle akcija, naročito „Balkanskog ratnika”, postoje ozbiljna razmišljanja da se promeni pomorska regulativa, kad je reč o načinu obavljanja međunarodne plovidba, jer su do sada korišćene razne „rupe” u ovim propisima.

Kakva je saradnja MUP-a i Bezbednosnoinformativne agencije? Posle akcije „Balkanski ratnik” stekao se utisak da ove dve službe imaju problema u komunikaciji.

Za uspešnu borbu protiv kriminala potrebna su dva preduslova – dobra međunarodna bezbednosna saradnja i dobra saradnja i koordinacija nadležnih državnih organa unutar zemlje. MUP ima visok nivo saradnje s Ministarstvom pravde, Tužilaštvom, sa ostalim civilnim i vojnim bezbednosnim službama i ostvarujemo neku vrstu koordinacije svih tih aktivnosti u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost. Da to nije tako, ne bi bilo ni akcija koje su direktna posledica dobre saradnje. 

U slučaju Šarić sve institucije kažu da su na vreme ukazivale na moguće pranje novca. Uprava za sprečavanje pranja novca tvrdi da je sve podatke prosledila MUP-u Srbije. Ipak, sumnja se da je Šarić oprao na desetine miliona. U čemu je problem, ko je tu zatajio?

Ne mogu da govorim o tome kako je bio postavljen sistem u prošlosti. Mislim da treba stvoriti sistem koji se neće baviti posledicama svega toga, već koji će sprečiti da se takve stvari dešavaju. Trebalo bi videti da li su kompetencije organa koje brinu o tome dovoljne, pogledati spisak krivičnih dela i prekršaja iz ove oblasti. Često se dešava da se ono što se „golim okom” čini da je pranje novca, po zakonskim regulativama ne može definisati kao krivično delo. Isti je problem i kad radnici izađu na ulicu i ukazuju na to da su vlasnici njihovog privatizovanog preduzeća isisavali iz njega novac na svoje privatne račune i firme. U tom smislu je i premijer Mirko Cvetković rekao da je potrebno iznova sagledati zakonodavstvo, zbog čega je neophodna saradnja svih državnih organa. Trebalo bi sačiniti jasna pravila igre o tome kako će se kontrolisati da novac, koji je stečen kriminalom, ne ulazi u legalne tokove.

Da li ste spremni da pokrenete jednu takvu inicijativu?

Možda bi bilo dobro da Uprava za sprečavanje pranja novca i MUP objedine neke aktivnosti, ali to je stvar za dalju raspravu. Takođe, mislim da se postojeće zakonske mogućnosti ne koriste dovoljno, kao što je, recimo, unakrsno ispitivanje prihoda i rashoda.

Da li se može verovati crnogorskoj policiji nakon svega što se dešavalo poslednjih meseci, posle akcije „Balkanski ratnik”?

Trudimo se da sa svim policijama i ministarstvima imamo korektne odnose. U ovom poslednjem slučaju je postojalo mnogo oprečnih informacija. Njihov ministar je uvek govorio da su otvoreni za saradnju, da nisu tačne informacije koje se plasiraju. Međutim, postoje sumnje i često se mešaju s političkim kvalifikacijama, što nije dobro. Saradnja i poverenje su neophodni između policijskih struktura i državnih organa koji se bave ovim poslom. Da se politika ne meša, odnosi bi bili mnogo bolji. Više puta sam pomenuo da su ljudi s poternica viđani u Crnoj Gori, što ne doprinosi poverenju. Treba otkloniti i prepreke koje postoje u zakonima o državljanstvima, međunarodnoj pravnoj pomoći i izručenju. Mislim da je srpski zakon o državljanstvu ima loših strana, jer je previše liberalan, dok je – s druge strane – crnogorski previše oštar. Kako budemo prilazili Evropskoj uniji, moraćemo prihvatati njihove standarde i omogućiti pravo ljudima da eventualno imaju više državljanstava, ali da to ne bude zloupotrebljavano za kriminalne aktivnosti.

Da li policija istražuje privatizaciju „Luke Beograd” i kompanije „Novosti”. U slučaju tih privatizacija spominju se imena dvojice biznismena za koje kod nekih ljudi vlada uverenje da su uticali na Vas da se priključite koalicionoj vladi sa Demokratskom strankom.

Odluka o formiranju vlade bila je politička odluka, koja nije bila motivisana ekonomskim interesima. Sigurno je da su mnogo veći, značajniji i na svetskom nivou uticajniji krugovi razgovarali sa mnom i verovatno bi pre njih poslušao nego nekog drugog. Doneo sam odluku da to uradimo zbog interesa stranke i odluka je bila dobra. O tome su najviše govorile one stranke koje su ljudima pomagale da obave posao u proteklom periodu i za koje verovatno misle da i dalje imaju uticaja na politiku.

Sve što je interesantno za policijsku istragu biće ispitano. Biće ispitani i navodi u vezi sa „Lukom Beograd” i u vezi sa „Novostima”. Dobili smo zahtev od tužilaštva i policija će na tome raditi. Privatizacija „Novosti” nikada ranije nije bila predmet istrage MUP-a, a kad je reč o „Luki Beograd”, proveravani su navodi malih akcionara vezi s pitanjem zemljišta, ali ta istraga nije nikada završena.

Da li Stanka Subotića vidite kao svedoka u ovom procesu?

Nije reč o proveri navoda Subotića, već je poenta sakupiti sva potrebna obaveštenja u vezi s privatizacijom ovih kompanija.

Da li policija vodi istragu povodom priznanja „Dajmlera” u SAD da je ta kompanija potkupljivala zvaničnike u Srbiji?

Nismo dobili nikakvu informaciju ni od koga. Zatražio sam da se obratimo Americi i Nemačkoj tim povodom. Od Nemačke smo dobili podatak da se za Srbiju ne navodi ništa konkretno, dok od američkog Ministarstva pravde čekamo podatke. „Dajmler” je Srbiju naveo kao jednu od zemalja u kojoj su potkupljivani zvaničnici, ali mi za sada nemamo konkretnih navoda na šta se to odnosi.

Nedavno ste posetili SAD i Veliku Britaniju. Ima li nekih novosti po pitanju ukidanja viza za putovanja u ove zemlje?

Amerika je donela odluku da se radi na produžavanju važenja viza sa tri na pet godina. Biće potreban dodatni rad na ukidanju viza, jer je visok procenat naših građana koji su odbijeni za vize, kao i onih koji nisu ispoštovali vizni režim. S druge strane, u Velikoj Britaniji će sledeće godine preispitivati bezvizni režim i trebalo bi da nam pošalju spisak kriterijuma koje bi trebalo da ispunimo. 

Kada će početi izdavanje novih saobraćajnih dozvola i registarskih tablica?

Izdavanje vozačkih i saobraćajnih dozvola i novih registarskih tablica počeće u drugoj polovini godine. Molimo građane za razumevanje, jer MUP radi sa potencijalima koje ima, a u uslovima krize ne možemo da povećamo broj zaposlenih na izdavanju dokumenata. Broj izdatih pasoša je skoro dva miliona. Mesečno se izdaje više od 100.000 pasoša, a svega 300 ljudi u celoj Srbiji radi na tome. Takođe, postoji procedura koliko vremenski traje primanje jednog zahteva.

Da li je nešto ipak moguće uraditi da se redovi za izdavanje dokumenata smanje?

Predložiću da se rok za izdavanje novih ličnih karti produži, da se one menjaju tek kada isteknu. Takođe, mislim da više nema potrebe da plavi pasoši važe samo do kraja godine, jer to više niko ne postavlja kao uslov, a  građani već i sami žele novi pasoš. Predložiću i da se rok za zamenu pasoša produži, jer postoji i dalje određen broj ljudi koji živi u inostranstvu i zbog raznih problema u konzulatima neće stići na vreme da zamene dokumenta.

Da li će početkom jula deci biti potreban pasoš da pređu granicu sa Crnom Gorom?

Pošto deca nemaju lične karte, moraju da imaju pasoše da bi prešla granicu.  Taj sporazum sa Crnom Gorom je trebalo da stupi na snagu prvo u januaru ove godine. Onda smo se dogovorili da to bude jul, ali će najverovatnije i taj rok biti pomeren zbog godišnjih odmora. U maju ćemo tačno znati do kada. To nije narušavanje odnosa, već regulativa koja mora da se ispoštuje sa obe strane.

Danijela Vukosavljević

Dušan Telesković

[objavljeno: 03/04/2010]

Nastavak na Politika...

Mondo: Akcije MUP-a u zapleni tona kokaina širom sveta