Izvor: Blic, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija tranzitni centar za šverc ljudi
BEOGRAD - Akcija „Dunav", u kojoj su policije Srbije, Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije u jednom danu uhapsile 77 članova organizovane kriminalne grupe koja je u zemlje zapadne Evrope prokrijumčarila više od 100 Albanaca i Turaka, potvrdila je da je Srbija, zbog porozne granice i velikog broja ilegalnih prelaza, i dalje najatraktivnija destinacija na putu šverca imigranata.
Ruta kojom je ova grupa pod vođstvom Vesela Jakupija (49) iz Žujinaca prebacivala imigrante započinjala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u Istanbulu, a put se preko Tirane ili Skoplja nastavljao do Prištine ili Gnjilana na KiM. Šumskim putem, imigranti su potom prebacivani do Bujanovca, odakle su redovnim autobuskim linijama dolazili do Beograda. Švercerski put dalje je vodio ka Malom Zvorniku, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani, odakle se odlazilo na zapad.
Osim Prištine i Gnjilana, krijumčari koriste još nekoliko pravaca koji sa područja KiM vode ka Srbiji, Crnoj Gori i BiH.
- Ilegalci u našu zemlju ulaze preko Kosova, gde se najčešće koriste nepristupačni planinski putevi, koje vodiči sa albanske i srpske strane dobro poznaju. Odatle se dalje koristi pravac koji iz Novog Pazara vodi ka Beogradu, Crnoj Gori ili BiH, zatim pravac preko Rožaja, dok treći pravac, preko Gnjilana, Bujanovca i Vranja vodi do Niša. Ilegalci se prebacuju i preko Medveđe, Podujeva i Kosovske Kamenice, kao i preko oblasti kod Kuršumlije i Prokuplja - kažu u Upravi carine.
Prema iskustvu pogranične policije, danas se najčešće krijumčare Kinezi, Kurdi, Turci i Albanci.
- Krajem devedesetih godina, na KiM je stizao veliki broj ilegalaca iz Bangladeša, Pakistana, Indije i Turske. Preko Prištine su se zatim ilegalno prebacivali na teritoriju centralne Srbije. Kontrola granice je pojačana 2002. godine, kada je potpisan ugovor SRJ sa UN, ali nakon prelaska nadležnosti sa Unmika na Kosovsku policijsku službu, saradnje koja bi doprinela smanjenju broja imigranata, nema - objašnjava naš sagovornik iz MUP-a.
Svi putevi kroz centralnu Srbiju ukrštaju se u Beogradu. Srpska prestonica glavna je baza za sakupljanje ilegalaca iz Albanije i sa Kosova i Metohije. Iz Beograda, sa lažnim pasošima nekadašnje Srbije i Crne Gore ili sa pravom putnom ispravom nekadašnje zajedničke države, kreću dalje. Put se iz Beograda najčešće nastavlja ka Šidu i Hrvatskoj, a potom dalje, ka Italiji. Postoje još dva pravca, jedan je kroz Mađarsku, dok bi treći bio kroz BiH i opet u Hrvatsku.
U Upravi carina tvrde da sa kosmetske strane, praktično, nema kontrole koja bi stala na put švercerima imigranata.
- Za krijumčarenje ljudi koriste se dobro uhodani putevi, u blizini prelaza, čime se izbegava carinska i policijska kontrola. Ulogu vodiča ima lokalno stanovnišvo koje odlično poznaje nepristupačne planinske terene oko granice - kaže za „Blic" Predrag Đurović, načelnik Odseka za suzbijanje krijumčarenja u Upravi carina.
Po ulasku na našu teritoriju, vodeću ulogu preuzimaju srpski članovi krijumčarske grupe. Oni idu prvi u koloni automobila i na taj način izbegavaju patrole srpske policije.
- Ilegalci, koji poseduju lažna dokumenta, ali i legalne isprave Srbije, isključivo se švercuju kamionima, autobusima i automobilima preko prelaza. Migrantima, koji to često plaćaju i poslednjom ušteđevinom, lažne ili ukradene papire, lične karte ili dozvole boravka nabavljaju Albanci sa Kosova, koji se uglavnom odlučuju za falsifikovane pasoše Srbije - kaže Đurović.
Automobili, kamioni i autobusi se koriste i za prelazak u Bosnu i Hercegovinu, kao i Hrvatsku.
- Vozila su najrizičniji način švercovanja jer tada ilegalci najčešće i bivaju uhvaćeni. Uglavnom se upakuju u specijalne bunkere iza naslona sedišta ili se zatrpaju stvarima. Daleko veći problem je njihovo krijumčarenje u čamcima i brodovima preko Dunava, takođe uz pomoć lokalnih vodiča - kažu carinici.
U zavisnosti od krajnje destinacije, imigranti putovanje u „lepšu budućnost" plaćaju od 1.500 do 10.000 evra. Statistike, međutim, pokazuju da od ukupnog broja ilegalaca do cilja stiže samo oko 30 odsto.
- Veliki broj ljudi na jednoj od etapa svog putovanja bude zaustavljen i vraćen u državu iz koje je krenuo, a neki od njih na putu ka obećanoj zemlji, nažalost, i nastradaju. Bilo je i nekoliko slučajeva kada su se ti ljudi ugušili u tesnim skrovištima u kamionima - kažu u Carini.
Preko granice i u koferu
Na svim graničnim prelazima koji se mogu preći vozovima, ljudi se često kriju i na krovu voza ili ispod njega, dok kontrole ne prođu, ali i upakovani u kofere u toaletima vozova. Preko mađarske granice ljudi se najčešće krijumčare u koferima, spakovanim u gepeke automobila. Krijumčari čoveka ubace u kofer nekoliko kilometara pre graničnog prelaza, obmotaju ga papirom, a ovom pakovanju prethodi višednevna priprema kako bi osoba uvežbala najbezbedniji položaj.
Sve više maloletnika među uhapšenim ilegalcima
17. avgust 2007.
Neđa S. (32) iz Sremske Mitrovice uhapšen je u Novom Beogradu kada je policija u kombiju koji je vozio pronašla petoro imigranata sa Kosova i Albanije.
14. avgust 2007.
Carinici na graničnom prelazu Preševo u kombiju kojim je upravljao holandski državljanin G.B. otkrili trojicu turskih državljana. Ilegalci su bili smešteni u plakaru, zatrpani jastucima.
16. jul 2007.
Policija je kod graničnog sela Jamene, u „vartburgu" kojim je upravljao Ljubiša O. (49) iz Zemuna, otkrila troje albanskih državljana, koji su trebalo da budu prebačeni u Hrvatsku. Dvojica maloletnih ilegalaca zbrinuta su u Prihvatilištu za decu u Beogradu.
13. jul 2007.
Šabačka policija sprečila je pokušaj ilegalnog prebacivanja petnaestoro državljana Albanije preko teritorije Srbije u Italiju. Ilegalci, od kojih je desetoro maloletnika, otkriveni su u mestu Mačvanski Pričinović.
