Izvor: Politika, 08.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: O bezbednosti saobraćaja
Jovanović: Zakon poboljšava bezbednost saobraćaja. – Veselinović: Mup ne bi trebalo da bude predlagač zakona
Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja bi u toku naredne nedelje trebalo da prođe odbore vlade i da se za dva meseca nađe u skupštinskoj proceduri. Pojedina rešenja ovog dokumenta izazvala su velika sporenja u javnosti. Stavove o ovoj temi ukrstili su u našoj redakciji Stojadin Jovanović, načelnik Uprave saobraćajne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << policije MUP-a Srbije, koji je predlagač zakona, i Milomir Veselinović, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Politika: Zbog čega toliko dugo čekamo na usvajanje zakona o bezbednosti saobraćaja?
Jovanović: Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo saobraćaja su 2002. godine formirali ekspertski tim, koji je krajem 2005. godine uspešno završio izradu Nacrta zakona o bezbednosti saobraćaja. U međuvremenu je dolazilo do promene političkih struktura na vlasti Srbije, što je bio jedan od razloga da se zakon tek 2007. godine dostavi nadležnim organima Republike Srbije na mišljenje i sugestije. Na osnovu tih mišljenja i sugestija, pravna služba MUP-a Srbije sačinila je ovaj tekst, koji je dobio saglasnost svih nadležnih državnih organa i dostavljen je vladi. Ono što mi očekujemo od zakona jeste da u dužem periodu doprinese poboljšanju stanja bezbednosti saobraćaja i smanjenju broja žrtava na našim putevima.
Politika: Profesore, koje su Vaše zamerke na Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja?
Veselinović: Od početka do kraja nismo zajedno – MUP i eksperti koji se godinama bave mnogo suptilnije bezbednošću saobraćaja. Zakon mora da ima pravnu formu, ali suština svakog člana nije pravna. Saobraćaj ima dva zadatka: jedan je da bude efikasan i funkcionalan, a drugi da bude bezbedan. Dosta toga je ostavljeno za definisanje podzakonskim aktima, što će policija da rešava sama i to je loše. Policija ne bi trebalo da preuzima na sebe tako težak teret da ona brine o bezbednosti saobraćaja, kada mnogo više subjekata kreira uslove kretanja na koje oni nemaju uticaja. Postoji mogućnost da bude kriv onaj koji je na kraju tog lanca, a ne onaj koji to jeste.
Politika: Šta to praktično znači?
Veselinović: Svako jutro mediji govore „poštujte saobraćajnu signalizaciju”. Zašto, kada ima mnogo neodgovarajućih znakova? Nedovoljna i neodgovarajuća signalizacija je stalni faktor na kome bi trebalo raditi. Postoji problem masovne primene ograničenja brzine koje iritiraju vozače i neadekvatne su za dobre uslove. Umesto njih bi bolji bili znakovi preporučljive brzine. Zatim, zakon je propustio da uopšte govori o preticanju sporih vozila. Zbog čega je isključen pojam vozilo na motorni pogon? Svakako, mislim da MUP ne bi trebalo da bude predlagač ovog zakona jer su oni izvršioci.
Jovanović: Parlament je doneo Zakon o ministarstvima kojim je predviđeno ko je predlagač zakona. Kada se dogodi neka nezgoda, niko ne zove profesora sa Saobraćajnog fakulteta, već za to odgovaraju MUP, Uprava saobraćajne policije i drugi nadležni subjekti. Drugo, pojedina rešenja za koja smo se založili nisu bila kompatibilna s drugim propisima i morali smo da ih izmenimo. Zakonsko rešenje mora da bude prilagođeno Krivičnom zakonu, Zakonu o krivičnom postupku, Zakonu o javnim putevima, Ustavu" Podzakonski akti su određenim zakonima stavljeni u nadležnost onim organima koji ih primenjuju. Podzakonskim aktima se reguliše način realizacije i sadržina zakona. Nije bilo spora između Ministarstva infrastrukture i MUP-a koja će rešenja kome pripasti. Ne vidim razlog što bi bilo kom stručnjaku smetalo što je nešto u nadležnosti MUP-a, a ne u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu i obrnuto.
Politika: Zašto su isključeni profesori iz pisanja tog zakona?
Jovanović: Nisu isključeni profesori.
Politika: Zašto sada nema te saradnje s profesorima?
Jovanović: Ne može sada biti te saradnje. U fazi pripreme radnog teksta zakona sva pojedinačna rešenja su rađena zajedno s profesorima i 90 odsto svega smo zajedno usaglasili. Ne postoje dve verzije Nacrta zakona o bezbednosti saobraćaja. Ovo je verzija koja je prilagođena mišljenjima i sugestijama koje su dali nadležni organi. I ništa više. Slažem se s profesorom da pojedina rešenja nisu najbolja i to ćemo probati da rešimo amandmanima.
Veselinović: Ne sporim formu da u proceduri donošenja zakona mora biti jedno ministarstvo, država tako funkcioniše. Predlozi za pisanje zakona moraju proizaći iz struke. Apsolutno je neprihvatljivo da onaj ko učestvuje u obrazovanju, osposobljavanju i vaspitanju vozača na kraju i ocenjuje tog vozača. Trebalo bi da postoji asocijacija auto-škola bez čijeg mišljenja ne bi smela da se otvori nova škola za obuku vozača. Član šest zakona je napisan formalno. Kako vozač može pravilno da reaguje u saobraćaju kada ga tome niko nije naučio u procesu obuke. Bez obzira na resorne podele koje moraju da budu u nekoj državi, svi nadležni moraju da budu tako funkcionalno povezani da deluju na bezbednost saobraćaja. Zašto policajac ne bi bio obavezan da obeleži rupu na putu i podnese prijavu odgovarajućoj instituciji?
Jovanović: Ne bežimo od odgovornosti, u zakonu čak i postoji da je putar obavezan da obeleži rupu, a ukoliko to ne učini sleduje mu visoka novčana kazna. Kada je reč o sistemu školovanja, zajedno smo držali te seminare i došli do određenih zaključka. Drugo, sada postoji samo prekršajna odgovornost vozača i instruktora ili recimo radnika koji vrši tehnički pregled vozila. To u novom sistemu neće moći. Agencija za bezbednost saobraćaja će im davati licencu i ukoliko ne budu poštovali pravila struke, izgubiće je i nikada više neće moći to da rade. Član šest jeste predviđen načelno, ali se kroz dalje zakonske odredbe, kroz podzakonska akta, preciznije definišu pravila.
Politika: Najviše je polemike u javnosti izazvalo je uvođenje kaznenih bodova, zbog čega?
Veselinović: Sistem kaznenih bodova je dobar za ukorenjivanje pravila ponašanja kod mladih vozača. Ali, mi sada imamo toliko provokativnih saobraćajnih situacija koje će biti nemoguće bodovati. Tvrdim da će policajcima biti potrebno debelo uputstvo kako da primene ovaj sistem i izreknu kaznu, s obzirom na jednu potpuno lošu regulaciju.
Jovanović: Kaznene bodove izriču sudije.
Veselinović: Ali ih policajac prijavljuje i mora mu se verovati. Smatram da su bodovi dobri, ali su potpuno bez konfiguracije. Besmisleno je da ukupan broj kaznenih poena bude 18, a da se šest dobije samo za prelazak preko pune linije.
Jovanović: Mi smo se dogovorili sa strukom koji su to prekršaji i odredili koji prekršaji koliko bodova nose. Nijedan bod nismo povećali mi. Kaznene poene smo uveli samo za najteže prekršaje za sada, za one prekršaje koji su direktno uzroci saobraćajnih nezgoda. Slažem se da je potrebno centralizovati bazu podataka o vozačima. Nije to teško, ali zahteva vremena.
Veselinović: Želim da sugerišem da bi ti bodovi trebalo da budu lako promenljivi jer će se populacija prilagoditi svemu tome. Neki će možda biti prejaki, a neki preslabi. Zbog toga to ne može biti na nivou zakona, nego na nivou podzakonskog akta.
Jovanović: Kazna mora biti na nivou zakona. U našem pravnom sistemu, kazna ne može biti podzakonski akt.
Veselinović: Menjajmo zakon.
Jovanović: Došli smo u fazu da je s postojećim zakonom zaista teško uticati na povećanje bezbednosti saobraćaja. Velike napore smo učinili prošle godine da smanjimo broj poginulih osoba na putevima Srbije. Za prva dva meseca ove godine je 30 osoba manje poginulo nego tokom istog perioda prošle godine.
Veselinović: Ne možemo upoređivati stepen bezbednosti prema apsolutnim brojevima poginulih, povređenih, već u odnosu na pređenu kilometražu. Bez uputstva o primeni bodova doći će do revolta i opravdanog nezadovoljstva.
Politika: Stručnjaci zameraju zakonu i to da je odgovornost isključivo na vozaču, da li je to tako?
Jovanović: Član 132 vrlo oštro kaže da je odgovornost putara i u pogledu postavljanja signalizacije i u pogledu obeležavanja opasnosti na putu, u pogledu uništenja puta i u pogledu nanošenja blata.
Politika: S obzirom na problem manjka ljudi, da li imate mogućnosti da sprovedete zakon?
Jovanović: Pri koncipiranju pojedinih rešenja morate imati u vidu kadrovske resurse, materijalno-tehničke resurse. Siguran sam da imamo.
Politika: Koliko vam ljudi nedostaje?
Jovanović: Trenutno nedostaje 1.500 u saobraćajnoj policiji. Ali, ne možemo ni to rešiti odjednom.
Politika: Šta bi trebalo uraditi još mimo ovog zakona da bi se smanjio procenat smrtnosti i povređivanja u saobraćajnim nesrećama?
Jovanović: Na bezbednost utiču vozilo, čovek i put. Potrebno je povećavati svest ljudi o potrebi poštovanja propisa, znači preventivnim merama, represivnim merama uticati na svest. Čovek je najveći uzročnik saobraćajnih nezgoda. Ali nisu zanemarljivi ni nedostaci putne mreže, a u našim uslovima i ispravnost vozila.
-----------------------------------------------------------
Politika: Šta bi trebalo uraditi još mimo ovog zakona da bi se smanjio procenat smrtnosti i povređivanja u saobraćajnim nesrećama?
Veselinović: Suština je osposobiti vozača da se ponaša defanzivno, a to ne znači sporo ni kukavički. Sistem obuke tako uraditi da vozač, kada dobije vozačku dozvolu, ima saznanja o svim problemima koje može da očekuje u saobraćaju. Studentima objašnjavam da se „gasom” ne može ništa nadoknaditi. Vozači u to moraju da se uvere.
Politika: Najviše je polemike u javnosti izazvalo je uvođenje kaznenih bodova, zbog čega?
Jovanović: Najveći problem kod kaznenih poena je to što svi žele da se oni uvedu, ali da se nekom ostavi način da njima manipuliše. To nije moguće. Kazneni poen bi trebalo da natera vozača da u dužem periodu poštuje propise. Kazneni bodovi se kumuliraju kod vozača koji nesavesno upravljaju vozilom. Njima se preti vozaču da će izgubiti dozvolu ukoliko nastavi s nesavesnom vožnjom. Suština je da nateramo čoveka da bezbedno razmišlja, da bezbedno poštuje propise i to će povećati bezbednost.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 09/03/2009]
.jpg)
