Izvor: Politika, 08.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Građani i reforma sudstva
Tanja Šobat: Pravosuđu je potrebno strpljenje građana. – Božo Prelević: Reforma će pasti ili uspeti na sudijama
U iščekivanju izbora sudija i početka rada nove sudske mreže, mnogi građani su u neizvesnosti kako će tokom narednih meseci ostvarivati svoja prava pred sudom. Advokati ovih dana štrajkuju, sudske pisarnice spremaju selidbu predmeta, a ročišta se već sada zakazuju za mart sledeće godine.
O tome šta će za građane Srbije u narednim mesecima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << značiti temeljna reforma pravosuđa, govore sudija parničar Tanja Šobat, vršilac dužnosti predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, i advokat Božo Prelević, dugogodišnji sudija krivičar Petog opštinskog suda u Beogradu.
Politika: Da li procenjujete da će kadrovske i organizacione promene dovesti do privremenog kolapsa sudstva?
Šobat: Nema mesta panici i nervozi. Svesna sam da su građani uznemireni, svako na svoj način, ali mislim da bi mogli s većom dozom razumevanja da pomognu i sebi i reformi pravosuđa. Nijedna reforma ne može biti završena preko noći, a cilj je upravo da dođemo do suđenja u razumnom roku i do samostalnog i nezavisnog pravosuđa. Optimista sam, a znam da je veoma teško i da se mnogo radi. Svi će morati da podnesu teret te reforme, i sudije, i zaposleni u sudu, i advokati, i građani. Svi moramo biti strpljivi i sačekati rezultat. Smeta mi što se apriori odbacuje mogućnost da će reforma uspeti.
Prelević: Mislim da će biti potrebno najmanje četiri do pet meseci da se sve rasporedi kako treba i da sudovi počnu da rade u pravom smislu. Ova reforma pravosuđa je najveća reforma bilo kog organa u Srbiji ikada. Ne znam da je ikada u bilo kojoj oblasti bila sprovedena ovako opsežna sistemska, kadrovska i zakonska reforma. Kako će to biti sprovedeno, mislim da u ovom trenutku niko ne zna, ni pesimisti ni optimisti. Optimisti se nadaju da su skoro sve predvideli i da će brzo i pametno ispravljati u hodu ono što nisu predvideli. S druge strane, nije tako strašan vakuum od četiri-pet meseci u pravosuđu u kome je to inače razmak između dva ročišta.
Politika: Može li se očekivati da jedan broj građana čak odustane od namere da se tokom narednih meseci obrati sudu za ostvarenje nekog prava?
Prelević: Ljudi vole da se parniče i parniče se oko najvećih gluposti. U 80 odsto parnica, koje traju po sedam-osam godina, troškovi suđenja su višestruko nadmašili vrednost spora. Međutim, ako sudovi ne budu radili, mislim da ni advokatura neće raditi. Vidim da neke moje kolege hoće da otkažu kancelarije na pet-šest meseci da bi smanjili troškove. Situacija u advokaturi se znatno pogoršava i zbog ekonomske krize i zbog uvođenja fiskalnih kasa.
Šobat: Naravno da je neophodno neko vreme da sudovi presele predmete, oforme nova sudska veća, da krene rad u pisarnicama i da se zakažu suđenja, ali to neće trajati dugo. Vreme u kome se neće zakazivati ročišta, stranke i njihovi advokati mogu racionalno da iskoriste i pokušaju da na neki drugi način reše nastali sporni odnos. Mogu da se obrate Centru za medijaciju, koji se nalazi u Karađorđevoj ulici broj 48 u Beogradu, i uz pomoć izabranog medijatora postignu sporazum, što je mnogo brže i jeftinije od dugogodišnjeg parničenja.
Prelević: Ja mislim da medijacija kod nas nije zaživela i konkretno ne znam nijednog kolegu koji je uputio stranke na medijaciju, iako je to dobra ideja.
Politika: Da li vi kao sudija vidite zabrinutost kod građana?
Šobat: Svako ima svoju brigu koja je određena njihovim konkretnim problemom i malo mi je žao što niko ne vidi dalje od tog svog problema. Ljudi se različito ponašaju pred sudom, u zavisnosti od svoje procesne uloge. Ukoliko su tužioci ili poverioci, njima je u interesu da se taj postupak brzo završi. Ukoliko su tuženi ili dužnici, oni na sve moguće načine odugovlače, čak i zloupotrebljavaju procesna prava jer bi najviše voleli da se taj postupak nikad ne završi. Ako se smanji broj predmeta u sudu i ako sudovi zaista počnu brže da rade, onda će građani možda ipak shvatiti da moraju da izvršavaju svoje obaveze.
Politika: To znači da zastoj zbog reforme pravosuđa nekim građanima upravo odgovara, bar za neko vreme?
Prelević: Ako reforma bude rezultirala efikasnijim radom sudova, onda će jednima ona odgovarati, a drugima neće. Ovde postoji ustaljeni otpor ka reformama. Ljudi ne žele da menjaju status kvo i ne razumeju promene. Mislim na građane, ali i na sudije i tužioce. Nije jednostavno za jednog novog sudiju da dobije 400 predmeta i da krene u suđenja od januara.
Šobat: Kada se formiraju nova sudska veća, svaki sudija će dobiti predmete i postupati po njima. Očekujem da će se sudije ponašati krajnje profesionalno i rešavati probleme na koje će nailaziti u granicama svojih ovlašćenja. Povećava se broj sudijskih pomoćnika u sudu i uvodi se novi softverski program koji će dovesti do bolje organizacije u radu suda. Novi set zakona a naročito izmene Zakona o parničnom postupku i Zakona o izvršnom postupku imaju za cilj da doprinesu bržem rešavanju predmeta i smanjenju broja postojećih predmeta, a kao krajnji efekat brže ostvarenje prava građana pred sudovima.
Prelević: Samo sa stručnim i efikasnim sudijama reforma može da bude uspešna. Ukoliko oni omaše kadrovski, cela reforma će pasti. Ako budu izabrali zaista prave ljude, reforma će uspeti.
Politika: Kakva je trenutna situacija? Da li sudovi ovih dana zakazuju ročišta za decembar i za januar?
Šobat: U Četvrtom opštinskom sudu se normalno radi i zakazuje u decembru, a posebno se vodi računa o predmetima koji su po svojoj prirodi hitni.
Prelević: Sa Četvrtim opštinskim sudom sam imao loša iskustva. Imali smo izvršenja koja su trajala sedam godina, konkretno izvršenje presude na osnovu duga i prodaja nekretnina.
Politika: Čemu da se nada običan građanin koji baš sad hoće da podnese neku tužbu, da pokrene ostavinski postupak ili da se razvede?
Šobat: Građani mogu da podnose sudovima sve inicijalne akte.Većini stranaka je poznato da se i ranijih godina u januaru nije mnogo sudilo, zbog toga što su se radili godišnji izveštaji i pisarnice nisu primale stranke do 20. januara, pa nema razloga da se to promeni ovog januara jer je reč o tekućim poslovima koji se moraju završiti.
Politika: Ima i onih koji se plaše da će njihov predmet nestati u selidbi.
Šobat: Preseljenje arhive, predmeta i sredstava je dobro organizovano i građani ne treba da se plaše. O tome brinu čitavi timovi ljudi a biće pojačano obezbeđenje koje će danonoćno voditi računa o bezbednosti predmeta.
Politika: Kako će se zakazivati suđenja za januar i naredne mesece pred sudovima u novoj mreži?
Šobat: To će zavisiti od vremena koje će biti potrebno da se organizuje rad novih sudova. Zakazivaće se svi predmeti koji su zakonom određeni kao hitni, a to su privremene mere, smetanje državine, predmeti iz porodičnih odnosa, naravno i pritvorski predmeti. Sudije će zakazivati ročišta, stranke će dobijati obaveštenja kada, gde i u kojoj sudnici su zakazana ročišta i pretresi. Za sada se zakazuju termin i zgrada, a naknadna obaveštenja o broju sudnice stranke će dobiti blagovremeno. Od pomoći će biti i informativni centri u sudovima.
Prelević: Reforma nije dotakla ulogu centara za socijalni rad. Svi porodični sporovi koje je moja kancelarija radila imaju jednu rak-ranu koja se zove centar za socijalni rad. Pravosuđe ne može biti efikasno u ovoj oblasti jer se zasniva na njihovim odlukama. Iskustva građana s njima su katastrofalna. Druga rak-rana pravosuđa su veštaci, a ova reforma ni njih nije dotakla.
Šobat: Reforma je počela i u organizaciji rada centara za socijalni rad. Uvedeni su voditelji slučaja i organizovani timovi za rad sa porodicama. U zgradi sadašnjeg Četvrtog opštinskog suda biće osnovana odeljenja nadležna za sve porodične sporove i izvršenje odluka iz porodičnih odnosa na teritoriji Beograda.
Prelević: Kvalitet rada suda se u većini slučajeva direktno zasniva na kvalitetnom i poštenom veštačenju, a tu je izražen problem korupcije.
Šobat: Veštačenje je samo jedan dokaz, sud izvodi i druge dokaze i opet se vraćamo na sudiju koji treba da analizira dokaze i da odluči.
Prelević: Ali sudija zato mora da bude stručan. Zato sam pristalica specijalizacije sudskih veća.
Politika: Zgrada sadašnjeg Četvrtog opštinskog suda biće „nadležna” za sva izvršenja na teritoriji Beograda. Šta mislite o najavljenom uvođenju privatnih izvršitelja?
Prelević: Veliki broj izvršenja u Četvrtom sudu se saplitao o odsustvo asistencije policije, ali građanin ne kaže – kriva je policija, nego se pita kakav je to sud koji ne može pet godina da izvrši presudu. Bar dve godine od tih pet otišle su na odsustvo asistencije od strane policije. Građane ne interesuje da li policija ima ili nema dovoljno ljudi, građanin plaća ogromne sudske takse i uvek će reći da je sud nesposoban. Zato mislim da je ideja o privatnim izvršiteljima veoma dobra. Ona u stvari govori o nezadovoljstvu pisaca tog zakona asistencijom policije. Mnogo vam je lakše bilo naći vezu u policiji da ne daju asistenciju, nego u sudu da ne izvrše postupak.
Politika: Da li vi kao advokat imate zakazana suđenja za decembar i januar?
Prelević: Imam za novembar i decembar, a za januar još nemam, ali znam da su u krivici mnogi predmeti odloženi na neodređeno vreme, u celoj Srbiji. U krivičnim predmetima ne samo da se ne zna kod kog sudije će biti predmet i u kom sudu, nego se ne zna ni ko će biti tužilac.
Šobat: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku, ročišta treba da budu zakazana i izuzetne su situacije koje dozvoljavaju da se predmet odloži na neodređeno vreme.
Prelević: Nije neophodno da mi kažemo građanima da neće biti vakuuma od dva-tri meseca. Pa neka bude vakuuma i od pet meseci. To uopšte nije bitno jer toliko je veliki cilj ove reforme da je zapravo besmisleno govoriti o tome da li su predmeti zakazani za januar ili februar.
Šobat: I ne treba oko toga praviti problem. Očekujem da svi doprinesemo pomalo i da će zaista biti pozitivnih efekata. Naravno, neće ih biti odmah. Potrebno je vreme i ja sada ne mogu da kažem koje je to vreme. Bržoj novoj organizaciji rada sudova svakako će da doprinese kako razumevanje i strpljenje građana tako i saradnja i podrška državnih organa.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 09/11/2009]
