Izvor: Politika, 04.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija može da ima plantaže tartufa
Poznavalac i uzgajivač gljiva iz banatske Bele Crkve, Miroslav Marković, tvrdi u našoj zemlji postoje odlični uslove za gajenje podzemnih pečuraka čija cena premašuje 1.500 evra po kilogramu
Bela Crkva – Miroslav Marković, iz banatske Bele Crkve, u čitavoj Srbiji je poznat kao izuzetan poznavalac i odgajivač gljiva, kojima se pripisuju i lekovita svojstva. A posebna strast mu je tartuf, „carica među pečurkama”, kako kaže, za kojom je u okolini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Niša, svojevremeno tragao i kralj Milan Obrenović: on je u Francuskoj, za taj posao nabavio dva dresirana psa. Zato ime kralja Milana nosi i današnje Društvo tartufara u Beogradu, koje broji dvadesetak članova, i koje se stara o obuci ljudi i dresuri pasa koji tragaju za ovom dragocenom pečurkom.
I Miroslav ima dva mešanca ptičara i labradora, prave specijaliste da u dubini zemlje otkriju tartufe, bele i crne. Zahvaljujući njima, Miroslav je pre nekoliko godina otkrio „kapitalca”: belog tartufa teškog čak 400 grama.
Osim traganja za tartufima, Miroslav ima još jednu preokupaciju, tačnije, viziju: zamišlja plantaže tartufa, po čitavoj Srbiji, čiji bi uzgoj bio unosniji od bilo koje ratarske kulture. Kaže da su, po svemu sudeći, u tome uspeli Italijani i Francuzi, ali o tome ćute „kao zaliveni". Tek po neki šturi tekst se pojavi u stručnim časopisima, kakvih je mnoštvo u njegovim ormarima, zajedno sa brojnim knjigama o gljivarstvu. Miroslav nam otkriva da je Srbija prebogata terenima bogomdanim za proizvodnju i skupih crnih, i mnogo skupljih belih tartufa. On je, inače član tima dr Žakline Marjanović iz Beograda, koja rukovodi projektom utvrđivanja kvaliteta zemljišta za proizvodnju tartufa. Njegov posao je da dobije čiste kulture micelijuma, kako bi se efikasnije uspostavila veza sa biljkama-domaćinima.
– I pored toga što imamo dovoljno opreme, a primenjujemo svetska iskustva i znanja, posao je težak, dugotrajan i pun neizvesnosti – kaže Miroslav, koji i sa dr Miroljubom Milenkovićem, sa Instituta za biološka istraživanja u Beogradu, istražuje mogućnosti za proizvodnju tartufa.
– Pre četiri godine, u Banatu smo zasejali letnji crni tartuf, a proveravanjem plantaža, ustanovili smo da je uspelo spajanje micelija sa korenovim sistemom biljke-domaćina. Najkasnije kroz dve godine, očekujemo prvi rod – najavljuje Marković i objašnjava da je naš crni tartuf mnogo krupniji, pa je zato dobio neslužbeno ime „srbijanski crni tartuf", za koji su posebno Italijani zainteresovani. Na našim terenima, inače, raste šest vrsta konzumnih tartufa, od kojih su najpoznatiji jesenji i letnji crni, i beli tartuf.
Marković i Milenković su, pre sedam godina, „zasejali" i beli tartuf u Šumadiji, i to je bio prvi takav ogled u Srbiji. I on obećava, jer je ustanovljeno da se micelijum i biljka hrasta lužnjaka dobro podnose. Ali, na prve plodove će čekati još pet-šest godina, jer je njegov rast mnogo sporiji.
Osim belog tartufa, koji se prodaje po najnižoj ceni od 1.500 evra, u Evropi je od prošle godine cenjen i jesenji crni tartuf, jer ga je na Starom kontinentu, u sezoni berbe, od oktobra do decembra, bilo u količini od samo – jedne tone.
Naravno, neizostavno pitanje u razgovoru o tartufima tiče se afrodizijačkog svojstva ove gljive, zbog koje je naročito „bije dobar glas”:
– Kažu da tartufi „u tome" pomažu. Ne usuđujem se da tvrdim na osnovu vlastitog iskustva, jer sam još mlad – uz osmeh nam kaže Miroslav Marković, koji je, pre petnaestak godina, dokazao da podzemna vrsta gljive živi i na Balkanu. Za kraj, najavljuje da će u oktobru tartufari u Beogradu organizovati izložbu svih vrsta tartufa, s degustacijom i prikazivanjem znanja i mogućnosti pasa tragača za ovom pečurkom.
Jovica Danilović
[objavljeno: 05.05.2008]
