Izvor: Blic, 13.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija će moći da traži kaznu za odbegle
BEOGRAD - Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći, o kome je juče počela rasprava u Skupštini, značajno će olakšati borbu protiv kriminala, očekuju stručnjaci, jer će omogućiti da srpsko pravosuđe direktno sarađuje sa pravosuđima drugih zemlja, čak i ako nema bilateralne sporazume sa njima.
Ovaj predlog zakona reguliše četiri oblasti izručenja osoba (srpskih državljana Srbiji i stranih državljana njihovim zemljama), ustupanje i preuzimanje krivičnog gonjenja, izvršenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inostranih krivičnih presuda i pružanje pravne pomoći, kada strana država uputi molbu da se neko sasluša kao svedok, obavi veštačenje ili neka druga istražna radnja.
U slučaju košarkaša Nikole Bulatovića koji je osuđen pravosnažno za silovanje u Srbiji, ali je otišao za Crnu Goru, sada će Srbija, recimo, moći da predloži crnogorskoj strani da prizna tu presudu i izrekne kaznu po njihovom zakonu - objašnjava Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član radne grupe za izradu zakona.
S druge strane, crnogorsko pravosuđe po istom principu moći će da zatraži da Veselin - Vesko Vukotić, protiv koga se u Srbiji vodi istraga za ubistvo Andrije Lakonića u kafiću „Nani”, kod nas odsluži 20-godišnju zatvorsku kaznu koju mu je izrekao podgorički sud zbog ubistva pomorca Duška Boškovića u Prčnju.
Profesor Goran Ilić, Sudija Miodrag Majić
- Kada Srbija prizna stranu presudu za neko lice, srpski sud će uvek izreći kaznu po našem zakonu, s tim da ne može biti stroža od one koju bi izrekao strani sud. U nekim stranim zemljama postoje doživotne kazne zatvora, odsecanje ruku pa i smrtne kazne, i to u Srbiji ne može da se primeni, već samo one koje su propisane našim zakonima - kaže profesor Ilić.
Šef Radne grupe dr Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, navodi da zakon omogućava da se primene najnovije tehnike u borbi protiv kriminala.
- Na molbu strane države sada će moći protiv neke osobe u Srbiji da se koristi prisluškivanje, tajno praćenje, agenti provokatori i druge savremene tehnike. Do sada su odredbe o međunarodnoj pravnoj pomoći bile deo Zakonika o krivičnom postupku i to je tamo bilo veoma šturo regulisano - kaže sudija Majić.
Profesor Ilić navodi da su dosadašnji propisi omogućavali da se stranoj državi ustupi gonjenje njihovog državljana za krivično delo koje je učinio kod nas samo ako je propisana kazna do 10 godina zatvora, ili je u pitanju krivično delo iz saobraćaja.
Prema rečima sudije Majića, okrivljeni stranac matičnoj ili „trećoj” državi, prema predlogu novog zakona, može biti izručen radi vođenja krivičnog postupka za delo za koje se prema srpskim zakonima i zakonu države molilje može izreći kazna zatvora od godinu dana ili više.
- Domaći državljani ne mogu biti izručeni stranoj državi, a
svi državljani Srbije osuđeni u inostranstvu moći će da služe kaznu u Srbiji, ukoliko to žele i ako se sa tim složi strana država - navodi profesor Ilić.
Sudija Majić objašnjava da se Zakon odnosi isključivo na situacije kada Srbija nema ugovor o međunarodnoj saradnji sa nekom zemljom, ili ako nisu rešena neka pitanja ugovorom.
- Uneli smo standarde EU, iako se neće primenjivati sa zemljama EU jer s njima uglavnom imamo bilateralne sporazume, ali je taj zakon uslov za pridruženje Evropskoj zajednici. Zakon unosi olakšanu proceduru, tako da pravosudni organi neposredno kontaktiraju, čak i sa zemljama koje nemamo nikakve sporazume. Ranije je bila spora diplomatska komunikacija za međunarodnu pravnu pomoć. Uslov je i da strana država prihvati takav vid komunikacije - kaže sudija Majić. On dodaje da je su iz EU stizale pozitivne ocene o međunarodnoj saradnji pravosudnih organa Srbije, a da će ovaj zakon to još poboljšati.
Suđenje Kovačeviću posle dogovora sa Amerikom
Prema rečima profesora Gorana Ilića, zakon se može primeniti i u slučaju Miladina Kovačevića, ako to prihvati američka strana.
- Problem je u tome što u SAD po zakonu nema suđenja u odsustvu, tako da Srbija ne može da dođe u poziciju da prizna presudu eventualnu presudu Kovačeviću. On je ovde i, kako stoje stvari, nema nameru da ode u Ameriku. Jedino ostaje da SAD ustupi suđenje Srbiji - navodi profesor Ilić.
Bolja saradnja sa Italijom, Slovenijom, Britanijom i SAD
Novi Zakon će omogućiti bolju saradnju sa državama sa kojima Srbija nema bilateralne sporazume. To su Italija, Slovenija, Albanija, Crna Gora, sa kojom su pregovori u toku. Od ostalih evropskih zemlja zakon će se odnositi na pravne odnose sa Holandijom, Danskom i Norveškom. Sa Velikom Britanijom postoji ugovor o izručenju, ali ne o pravnoj pomoći. Sa SAD postoji ugovor koji je potpisala Kneževina Srbija, tako da će se novi zakon odnositi i na saradnju sa tom zemljom. Od velikih zemalja u svetu Srbija takođe nema bilateralne odnose o pravnoj pomoći ni sa Kinom i Indijom.
