Izvor: Blic, 04.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi prodali 15.000 kuća
Srbi prodali 15.000 kuća
U protekle tri godine na Kosovu i Metohiji prodato je oko 15.000 srpskih stanova, kuća, imanja i lokala. Kupci su isključivo Albanci, a prodavci raseljeni Srbi. Prodaja je posebno dobila na intenzitetu u poslednjih godinu i po, prvenstveno jer raseljeni Srbi, koji su u sve težem materijalnom položaju, smatraju da ni Unmik ni Srbija ne ulažu gotovo nikakve napore da im omoguće povratak. - Prodaja srpske imovine na Kosovu i Metohiji nije samo pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ličnih sloboda, već državno i nacionalno pitanje. Svi, počev od vlasnika do državnih funkcionera, beže od istine i ne žele da se suoče sa odgovornošću. Ako pitate nekog od preostalih Srba da li prodaje, reći će: 'Moram, ostao sam poslednji. Države nema, nemamo zaštite. Ne želim da odem go'. Oni proterani mahom kažu: 'Nemam od čega da živim', a država nema jasan stav o Kosovu - kaže Ljubiša Crvenković iz Lipljana, jedan od lidera preostalih Srba na Kosmetu.
S tom konstatacijom slažu se uglavnom svi lideri Srba s Kosova i Metohije.
- U prvom naletu po ulasku Kfora, Albanci su serijom ubistava zastrašili Srbe, a mnogi zaboravljaju poziv tadašnjeg predsednika Miloševića da Srbi s vojskom i policijom krenu s Kosmeta. Kuće i stanovi su napuštani, a u drugom periodu, od 2000. godine, uz pomoć nekih nazovihumanitarnih organizacija, od Srba su očišćene posebno urbane sredine i prodata njihova imovina. U trećoj fazi je krenula prodaja zemljišta i završetak prodaje stanova i kuća. Za više od tri godine od ulaska Kfora, prema zvaničnim podacima, uz puteve Priština-Peć, Priština-Podujevo i Priština - Kosovska Mitrovica skoro da nije ostao ni metar srpske zemlje, izuzev dvadesetak parcela u Babinom Mostu kod Vučitrna i četiri njive u selu Bresje kod Kosova Polja - priča Svetislav Grujić, predstavnik Srba u Kosovu Polju.
- Uzurpirano je i državno zemljište, a u većini su privatni posedi promenili vlasništvo bez znanja vlasnika. Unmik je izdao uredbu o prodaji pod pritiskom i ucenom, ali je to tako samo na papiru. Izvesno je da na Kosovu nema nijednog stana, kuće ili zemljišta koje nije prodato pod pretnjom, iz nužde ili ucene. Po preuzimanju funkcije u Privremenoj vladi Kosova, u zvaničnoj formi sam zatražio da UN policija sprovede istragu o zloupotrebama u katastru Prištine, pa je utvrđeno da je direktor te službe Šar Plana otuđio 45 hektara državnog zemljišta u užem delu Prištine. U podrumima te zgrade, gde se nalazi i sedište stranke Ramuša Haradinaja, nađeno je više hiljada blanko overenih katastarskih operata, izvoda iz urbanističkog plana i rešenja o upisu u registar nepokretnosti. To dovoljno govori na koji način je uzurpirana srpska imovina. Zato Vlada Srbije mora da formira radnu grupu koja bi sravnila katastar pre dolaska Unmika na Kosovo - kaže Goran Bogdanović, ministar poljoprivrede u kosovskoj vladi. Koordinacioni centar i izmeštene srpske opštine nemaju podatke o prodaji.
- Ne znam tačan broj srpske imovine prodate u poslednje četiri godine, jer doskora nije bilo mehanizama koji bi to pratili. Posao se završavao na dogovor jer nije bilo saglasnosti Ministarstva finansija - kaže Branko Radujko, savetnik premijera Zorana Đinđića za Kosovo i Metohiju. Umesto konkretnih koraka Vlade u cilju sprečavanja dalje prodaje, Radujko navodi uobičajene momente poput 'borbe za poziciju države na Kosovu'.
- To je, nažalost, tužna tema. Preciznih podataka o prodatoj imovini Koordinacioni centar ne poseduje i pitanje je da li takvu evidenciju iko može da sačini - kažu u ovom centru, koji takođe nezvanično nema plan za sprečavanje prodaje. Oni ne isključuju mogućnost da će broj srpskih kuća, lokala, imanja, biti važan argument kada se bude donosila odluka o konačnom statusu Kosova, ali kažu, 'postoje pitanja o kojima odlučuje Vlada. Nevladina humanitarna organizacija Komitet za zaštitu i povraćaj imovine ima podatke da je više od 60 odsto srpske imovine na Kosovu uzurpirano.
- Radi zaštite svojine, posebno državnog i crkvenog zemljišta, država mora da pokrene inicijativu za povraćaj na stanje pre 1999. godine, a potom i restitucija na stanje pre dekreta iz 1963. godine, kojim je konfiskovana i nacionalizovana imovina. 'Habitat' je imao zadatak da povrati Srbima uzurpirane stanove i kuće. Krajem prošle godine je obećao da će od januara svakog meseca prazniti po 1.000 stanova, ali do danas ništa nije urađeno - kaže Vladimir Cucić, direktor Komiteta.
Član Predsedništva Skupštine Kosova i potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenjuje da je ovaj problem 'čisto moralno pitanje'.
- Ukoliko Srbi nisu spremni da ostanu ili se vrate, nema vlasti koja ih može zadržati. Smatram, ipak, da država kroz razne oblike pomoći može da pospeši opstanak i spreči prodaju jer će sutra biti kasno pozivati se na posedovne listove iz nekog ranijeg vremena - uveren je Ivanović. N. Zejak Na meti Albanaca sada samo strateške tačke
- Činjenica je da država i Unmik nisu zaštitili narod. Mnogi Srbi neće da idu i pokušavaju da naprave kompromis - da prodaju deo imovine i s tim žive van Kosova, a deo da zadrže. Tako sve postaje privremeno i svi iščekuju šta će biti. Ključno pitanje je status Kosova - kaže za 'Blic Momčilo Trajković.
Da li će procenat srpske imovine imati uticaj na konačni status Kosova? - Učešće Srba, kada su u pitanju nekretnine, mnogo je veći nego u strukturi stanovništva. Ne bih nagađao, ali kažu da je preko 50 odsto imovine još srpsko. To je veoma bitna stavka, ali o njoj niko ne vodi računa. Država samo savetuje: 'Ne prodajte imovinu'. A niko više neće zarad državnih i nacionalnih interesa da žrtvuje porodicu. Šta učiniti?
- Predložio sam formiranje fonda koji bi obezbedio kosovski dodatak, novac koji bi država plaćala svim porodicama koje ostaju i tako im obezbedila golu egzistenciju. Tada bi od naroda država mogla da traži da ostane i čuva teritoriju. Imala bi moralno pravo da kaže: 'Nemojte prodavati imanja'.
Da li su ponude Albanaca sve primaljivije?
- Albanci sada nisu mnogo zainteresovani i kupuju samo strateške tačke na centralnom Kosovu i Kosovskom pomoravlju, u Brezovici. Ako bi te tačke bile njihove, onda bi se definisao stasus Kosova, za njih mnogo povoljnje. Nas bi bilo toliko malo da ne bi vredelo ni razgovarati. T. N. Đ Zarada za advokate
Na Kosovu radi oko 200 albanskih advokatskih kancelarija koje se bave prometom srpskih nekretnina. Advokati Albanci do klijenata dolaze uz pomoć svojih kolega iz Srbije. Ako se kupoprodajni ugovor sklapa u pograničnim opštinama, Rožaju ili Medveđi, advokatski troškovi iznose tri odsto od kupoprodajne vrednosti. Ukoliko se novac od prodate imovine nosi do grada u kojem prodavac privremeno živi, onda advokati naplaćuju četiri odsto.
Srpski i albanski advokati zaradu dele na ravne časti, a najčešći kupci nekretnina su Albanci koji su već uzurpirali imovinu. Upitnici za povratnike
KRALJEVO - Na sastanku s predstavnicima raseljenih Srba s Kosova koji su izrazili spremnost da se vrate, Milivoje Ribać, koordinator za povratak u Pećki okrug, kazao je da će se tokom proleća u sela Siga, Ljevoša i Brestovik vratiti jedan broj raseljenih porodica. Ribać je kazao da su raseljeni u tridesetak opština Srbije i Crne Gore popunjavali upitnike za povratak, a u Kraljevu, gde živi oko 30.000 raseljenih, do sada je popunjeno oko 1.000 upitnika za porodice koje žele da se vrate na Kosovo i Metohiju. D. M
