Izvor: Politika, 25.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi naoružani „do zuba”
U privatnim arsenalima nalazi se oko dva miliona komada oružja, od kojih je registrovana samo polovina kod 800.000 osoba
Slučaj Dragana Marića, koji je protekle nedelje sa dve bombe u ruci ušetao u zgradu predsedništva, ponovo je podsetio na „stari” srpski problem o velikoj količini oružja u Srba. Prema podacima policije, u srpskom privatnom arsenalu nalazise oko dva miliona komada oružja. Od toga oko 1,1 milion je registrovano na oko 800.000 fizičkih i pravnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lica.
Polovinu registrovanog oružja čine pištolji i revolveri, a ostalo puške. Koliki je porast naoružanja u populaciji na godišnjem nivou govore podaci policije, prema kojima se u Srbiji godišnje registruje oko 15.000 komada oružja.
Najveći problem je kako kažu u MUP-u Srbije, veliki broj neregistrovanog oružja. Rasprostranjenost i laka dostupnost oružja skoro svakome, pa čak i maloletnicima, pre svega utiče na bezbednost građana. To potvrđuju i naši sagovornici u policiji, koji kažu da se pištolji najčešće koriste u ozbiljnijim krvnim deliktima, kao što su ubistva, zastrašivanja, razbojništva, samoubistva i pokušaji ubistava, dok se puške češće zloupotrebljavaju u slučajevima neovlašćenog pucanja na javnim mestima.
O tome koliko je naš narod „lak na obaraču” svedoči nedavni krvavi obračun između gazde kafane „Čigra” u Malom Mokrom Lugu i petorice gostiju, kada je ubijen Slavomir Jugović, a četvoro ljudi povređeno. Do svađe, tuče i na kraju pucnjave došlo je jer su gosti zamerili gazdi kafane to što im je služeno vruće pivo.
Činjenica da u ovom slučaju nije reč o mafijaškom obračunu, već o sukobu građevinskih majstora i keramičara, koji je mogao da se završi i običnim pesničenjem, govori o tome koliko je niska svest ovdašnjeg naroda o opasnosti držanja i nošenja oružja.
Nisu retki slučajevi da ljubitelji kratkih i dugih cevi uz registrovano oružje drže i veliki broj neregistrovanog naoružanja. Upravo je zbog toga optužen i otac poznate teniserke, Damir Dokić. Policija u Sremskoj Mitrovici saopštila je da je u njegovoj kući našla sedam lovačkih pušaka i pištolja marke „bereta” u legalnom posedu, kao i dve bombe i 20 metaka kalibra „357” za koje nije imao dozvolu.
Da su privatni „štekovi” napunjeni puškama, pištoljima i eksplozivima, dokazuje i prošlogodišnja zaplena oružja kikindske policije. Naime, kod jednog šezdesetogodišnjaka iz Banatske Topole nađeni su mitraljez „M-84”, kalibra 7,62 milimetara, automatska puška „M-70” kragujevačke „Zastave”, 292 metka za mitraljez, dve ručne bombe „M-52” i 218 metaka za automatsku pušku. Čovek je objasnio da je ovaj arsenal doneo s ratišta iz BiH i da ga je sve vreme čuvao u šupi.
On je, zapravo, kao objašnjenje naveo ono na šta već godinama ukazuju razna domaća i strana istraživanja o oružju.
NATO bombardovanje 1999. godine, rat na prostorima bivše SFRJ, sukobi na Kosmetu, ostavili su za sobom, između ostalih ružnih stvari, i „metalni” teret (razno oružje i naoružanje). U vreme ovih sukoba, vojska, policija i svako ko je stigao i želeo da „pripomognegolorukomnarodu”, naoružavao gajesvim i svačim. Rat se završio, pa je svako kući poneo barem po jedan „suvenir” – „kalašnjikov”, „kašikaru”, a bilo je onih koji su nosili i plastične eksplozive.
Dok se sa jedne strane iznalaze svojevrsna opravdanja za srpsku „do zuba naoružanost” u smislu narodnog folklora i ratnih dešavanja u poslednjoj deceniji prošlog veka, sa druge strane izgleda kao da se ništa konkretno ne preduzima da se problem reši.
Oružni list za oružje za ličnu bezbednostmože da dobije svako ko prođe obuku, ko je punoletan, poslovno sposoban, nijeosuđivan po Zakonu o javnom redu i miru i Zakonu o oružjui protiv njega se ne vodi krivični ili prekršajni postupak. Odobrenje je potrebno i za nabavljanje municije i to u količini do 60 komada godišnje.
Iako je zabranjeno nošenje oružja bez posebne dozvole, koja može da se dobije samo ako se dokaže da za to postoje izuzetno opravdani razlozi bezbednosti, čini se kao da se građani na ovo ne obaziru. Naruku im svakako idu niske zakonske kazne.
Tako je, prema Krivičnom zakonu, za posedovanje oružja bez dozvole zaprećena kazna od maksimalno tri godine zatvora. Ukoliko je reč o automatskom, gasnom, eksplozivnom oružju, propisana kazna je do pet godina zatvora. Oružje se može prenositi bez posebne dozvole, ukoliko je rasklopljeno i odvojeno od municije.
Država je organizovala nekoliko akcija legalizacije, ali bez očekivanih rezultata. Vlada Srbije 18. januara 2007. donela je Uredbu o izdavanju oružnog lista, odnosno odobrenja za držanje oružja, bez dokazivanja porekla, kojom se omogućava fizičkim i pravnim licima da registruju odnosno predaju ilegalno oružje. Međutim, tada je samo 8.000 građana zatražilo oružni list za svoje nelegalno naoružanje i to, uglavnom, za pištolje, revolvere i lovačke puške. Pri tome, građani su policiji predali manje od 1.000 komada oružja.
Najveća predaja ilegalnog oružja zabeležena je tokom vanrednog stanja i policijske akcije „Sablja”, posle atentata na premijera Zorana Đinđića. Policija je tada oduzela oko 10.000 komada raznog oružja, a građani su samoinicijativno predali 35.304 ubojite cevi. U tom periodu predato je i 23.484 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 25/05/2009]
.jpg)
