Izvor: Blic, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sprijateljili smo se sa otmičarima
BEOGRAD - Sve se dobro završilo i dobro sam. U tih 22 dana najviše sam mislio o porodici, supruzi Senki i ćerki Milici i o tome koliko one brinu, jer sam znao da će nas pustiti, rekao je za „Blic" pomorac Milan Smolović (47) iz Kotora, kada je juče oko 16 sati izašao iz aviona na dubrovačkom Aerodromu „Ćilipi".
Njega i dvojicu kolega iz Hrvatske, Renata Garmu (28) i Mata Lušu (57), nigerijska vojska oslobodila je u ponedeljak iz ruku pobunjenika koji su ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oteli 18. februara ove godine. Odmah po izlasku iz aviona, Smoloviću su u zagrljaj potrčale supruga i ćerka. Niko nije mogao da zadrži suze.
- Njihovi pogledi i poljupci govore mi više od reči - rekao je presrećni Milan Smolović.
Pomorcu su odmah pritrčali i brojni prijatelji koji su došli iz Kotora da bi mu poželi dobrodošlicu kući. Prvi komentar bio im je da je Milan, koji je bio u jakni i sportskoj majici, „vidno smršao, sigurno desetak kilograma".
- Ima da te tabam što si dozvolio da te otmu - šaljivim glasom je rekao Zoran Mrdak grleći druga.
Danima smo jeli samo pirinač
Mrdak i ostali prijatelji kažu da su Smoloviću spremili proslavu u njegovom omiljenom restoranu „Kod kuma" u blizini Kotora.
Smolović je u Dubrovnik stigao sa zagrebačkog Aerodroma „Pleso" gde se rastao sa kolegama iz Hrvatske.
Pomorci pričaju da su oteti kada su izašli u bar da bi popili pivo i proslavili Smolovićev dolazak.
- Otmičari su pred bar došli kombijem. Uleteli su unutra i rekli: „Don’t move!" - priča Garma.
On kaže da su im stavili poveze na oči i odvezli u zabačeno selo u džungli.
- Poveze s očiju su nam skinuli tek posle nekoliko dana. Na svaka dva, tri dana su nas prevozili na drugo mesto. U početku smo jeli samo pirinač, a kada smo se pobunili, dali su nam i sardine koje nam poslala naša firma „Hidrodajv" - pričaju oslobođeni pomorci.
Pevali smo sa njima
Smolović kaže da su se otmičari dobro odnosili prema njima i da su se ubrzo čak i sprijateljili. U početku, da bi razbili strah, pomorci su pevali.
- Otmičari su svirali neke tarabuke, a mi smo pevali. I to pesme sa raznih strana. Dalmatinske, pesme Seke Aleksić, Cece... To nas je ohrabrilo - priča Smolović. Pomorci kažu da se to svidelo i njihovim otmičarima. Kako kažu, najviše su voleli da pevaju pesmu „Jao meni, jao meni".
Oni kažu da su otmičari uglavnom bili korektni.
- U početku su nam pretili puškama, ali nisu pucali. Govorili su da će nas ubiti ako ne dobiju novac. Kako je vreme odmicalo, pretnje su bile sve ređe - rekao je Smolović.
On je dodao da su ubrzo shvatili kako su ih oteli obični siromašni seljaci, a ne nekakva kriminalna grupa.
- Bili su to jadnici u podrpanim stvarima, naoružani nekim kineskim puškama. Pitanje je da li znaju i da pucaju - pričaju oni.
Smolović, ali i mladi Garma, kažu da će se vratiti u Nigeriju, dok Luši ističe ugovor.
- Želeo bih da se zahvalim Ambasadi Srbije u Nigeriji, koja je sve vreme brinula o meni - kaže Smolović.
Hrvatskom pomorcu nudili ženidbu
O bizarnosti otmice tri pomorca u Nigeriji svedoči i to što su kidnaperi hteli da ih puste već drugog dana, ali uz neverovatan uslov - da se Renato Garma oženi ćerkom poglavice. Garma, najmlađi od njih, to je odbio, pa su ostali zatočeni u nigerijskom selu.
