Izvor: Politika, 10.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporu pravdu plaća država
Iz Strazbura prispelo pedesetak zahteva povodom tužbi zbog nepostupanja sudova u razumnom roku Poštari sve češće u kancelariju zastupnika Srbije donose zahteve iz Strazbura u kojima se traži izjašnjenje države povodom tužbi naših građana upućenih Evropskom sudu za ljudska prava. U septembru u radu je bilo dvadesetak takvih zahteva, a sada je, po rečima zastupnika Srbije dr Slavoljuba Carića, broj udvostručen. Reč je o obimnom poslu, a po pravilu je rok za izjašnjenje oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šest sedmica. Iako se po broju zahteva ne može zaključivati o ishodu, ipak oni predstavljaju svojevrsno upozorenje državi.
Dugotrajni sudski postupci pred domaćim sudovima su jedan od glavnih razloga za tužbe naših građana Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jer Evropska konvencija o ljudskim pravima proklamuje pravo na pravično suđenje, a to podrazumeva i postupanje suda u razumnom roku.
Istina, nijedan takav postupak do sada nije okončan, a prvi spor pre tri meseca, u slučaju Matijašević, Srbija je izgubila ne zbog odugovlačenja procesa nego zbog nepoštovanja pretpostavke nevinosti. Tačan broj ovogodišnjih tužbi upućenih u Strazbur iz Srbije znaće se tek na kraju godine, kada Evropski sud sačini redovni izveštaj. Prošle godine sud je primio 1.345 predstavki, od kojih više od četvrtine, odnosno 384, nije prihvaćeno.
– Primera radi, Makedonija koja je pet-šest godina pre nas primljena u članstvo Saveta Evrope, sada ima u radu tridesetak slučajeva, a mi za oko godinu dana imamo već pedesetak. U najvećem broju slučajeva razlozi su dugotrajni sudski postupci ili neizvršavanje pravosnažnih sudskih presuda – navodi Carić.
Višegodišnji sudski postupci, međutim, nisu naša osobenost, a zastupnik smatra da se sa ovim sistemskim problemom suočavaju i druge zemlje. Posle tužbe u slučaju "Lukenda", Slovenija je lane odjednom dobila više od 120 presuda na svoju štetu, što je ujedno bio pokazatelj da je reč o sistemskom problemu slovenačkih sudova. U takvim situacijama Evropski sud donosi takozvane pilot presude koje zapravo treba da signaliziraju da je problem uočen i da bi trebalo da reaguje država, recimo da promeni propise koji je neće stalno dovoditi na "optuženičku klupu".
Slovenci su, kako kaže Carić, preduzeli konkretne korake, ali ne isključuje mogućnost da se tako nešto desi i nama. Navodi da bi se zakonom, u slučajevima kada postupak dugo traje, mogla predvideti izričita odredba da se stranke obraćaju najpre domaćim organima koji bi imali pravo da dosude naknadu i da se ne ide direktno na sud. Naravno, to bi moralo da se reguliše domaćim propisima. Nagoveštaja o skoroj izmeni zakona nema, možda zato što država zbog dugih sudovanja nije dobila još nijednu presudu, ali i zato što su trenutno svi zauzeti predizbornim kampanjama i ne razmišljaju o ovom problemu.
Kada u Strazburu izgubi spor, to za državu predstavlja materijalne izdatke. U slučaju "Matijašević" bila je reč o 662 evra naknade za sudske troškove koji su, po navodima Carića, već izmireni.
U konkretnom slučaju, iznos je skinut sa računa Okružnog suda iz Novog Sada, na čije se postupanje stranka i žalila. Uredba o zastupniku Republike Srbije je propisala da, kada država izgubi spor, troškovi padaju na teret organa čiji su akti (dakle, činjenje, a možda i nečinjenje) doveli do postupka pred Evropskim sudom. Razmišljalo se i o formiranju posebnog fonda za takve namene, ali kako niko nije mogao da prognozira ni koliko država eventualno može sporova da izgubi niti koje iznose bi sud mogao da dosudi, od toga se odustalo.
M. Petrić
[objavljeno: 10.12.2006.]
