Izvor: Politika, 20.Sep.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazumom do brže i efikasnije pravde
U srpskim tužilaštvima do sada zaključeno dvadesetak „nagodbi”, tako da sa Miladinom Kovačevićem nije „prvenac”
Za godinu dana koliko se primenjuje institut sporazuma o priznanju krivice, u tužilaštvima širom Srbije zaključeno je najmanje dvadeset sporazuma kojima su se okrivljeni „nagodili” sa tužilaštvom. Najvažniji ovakav dokument, prema rečima Tome Zorića, portparola Republičkog javnog tužilaštva, je „dogovor” u slučaju Miladina Kovačevića.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Značaj je tim veći što je delo izvršeno u stranoj državi. Amerika nam je ustupila ovaj predmet imajući puno poverenja u kredibilitet našeg tužilaštva. Mislim da možemo da budemo zadovoljni visinom kazne u konkretnom slučaju s obzirom na to da je zaprećena kazna do osam godina zatvora, kao i da su i druga dvojica okrivljenih sa američkim tužilaštvom zaključila sporazum o priznanju krivice i da su im izrečene dvogodišnje kazne zatvora. Treba napomenuti da američko zakonodavstvo predviđa za ovo krivično delo kaznu zatvora do 25 godina. Smatram ovo velikim uspehom ne samo tužilaštva, nego i celokupnog pravosuđa. Ipak, hajde da sačekamo konačnu odluku suda i onda pričamo o pojedinostima. Treba podsetiti i na slučaj Pospiša Dolfa, pripadnika „Nacionalnog stroja” u kome je Javno tužilaštvo u Novom Sadu sa ovim okrivljenim, takođe, sklopilo sporazum o priznanju krivice. Posle sklapanja sporazuma, Pospiš je za krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti osuđen na godinu i četiri meseca zatvora – objašnjava Zorić.
Portparol Republičkog javnog tužilaštva navodi da je u slučaju „Kovačević” zaključenje Sporazuma predložilo tužilaštvo, dok je u postupku protiv Pospiša ovakvo rešenje inicirala odbrana. Navodi i da Republičko javno tužilaštvo smatra da ovaj institut treba češće da se koristi nego što je to bilo do sada, a naročito kada su u pitanju krivični postupci sa velikim brojem optuženih.
– Slažemo se sa ocenom pravnih stručnjaka da ovaj institut treba češće koristiti s obzirom na to da doprinosi efikasnosti krivičnog postupka i rasterećenju sudova. Sa druge strane, ovim sporazumom zadovoljni su i tužilaštvo i odbrana. Napominjem, da je institut o priznanju krivice moguće primeniti samo za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 12 godina – objašnjava naš sagovornik.
Pored zaključenja sporazuma o priznanju krivice, kao važan pravni institut, naš sagovornik navodi i oportunitet, odnosno odlaganje krivičnog gonjenja.
– Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je implementiranjem zakonskih odredaba u vezi sa odlaganjem krivičnog gonjenja, do sada prikupilo više od 14 miliona dinara koji će se isključivo koristiti u humanitarne svrhe. Ovo tužilaštvo pokrenulo je oko 10.000 postupaka koji bi trebalo da budu rešeni na ovaj način. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu će sa gradonačelnikom Draganom Đilasom zaključiti protokol o saradnji, a sredstva se već sada uplaćuju isključivo na račun Sekretarijata za zdravstvo grada Beograda. Takođe, Prvo osnovno javno tužilaštvo, vezano za ovaj institut, zaključilo je protokole o saradnji sa javnim preduzećima „Zelenilo Beograd” i „Gradska čistoća” u koja se upućuju osumnjičeni koji nisu u mogućnosti da uplate novčana sredstva i radi obavljanja društveno korisnog rada. Na isti ovaj način Drugo osnovno tužilaštvo u Beogradu pribavilo je oko pet miliona dinara – navodi naš sagovornik i napominje da se institut oportuniteta primenjuje za lakša krivična dela koja nemaju visoki stepen društvene opasnosti, a rešavanje predmeta u kojima je zaprćena kazna do tri godine, kao i do pet godina uz saglasnost suda, je upravo i bila intencija zakonodavca poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku, iz septembra prošle godine.
M. Derikonjić
----------------------------------------------
Malović: Brže okončanje krivičnih postupaka i smanjenje troškova
Ministarka pravde Snežana Malović smatra da će primena ovog instituta u našem krivičnom postupku dovesti do bržeg okončanja mnogih krivičnih postupaka i smanjenja troškova, a da se pri tom, ipak neće ugroziti interesi zakonitosti i pravičnosti.
– Smatram da je u našim uslovim sasvim zadovoljavajuće da se u samom startu primene sporazuma o priznanju krivice, jedan značajan procenat slučajeva rešava na takav način. To u kombinaciji sa nekim drugim novim i inoviranim procesnim mehanizmima, kao što je to na primer, slučaj sa uslovljenim oportunitetom krivičnog gonjenja, može biti veoma korisno za rešavanje kriminaliteta manje i srednje težine, kako bi se omogućilo da se pravosudni organi energičnije i uspešnije pozabave onim najtežim kriminalnim slučajevima. Navela bih da se u Americi kao i mnogim drugim državama sporazum o priznanju krivice često primenjuje kao i da se na ovaj način rešava oko 90 odsto krivičnih predmeta što je intencija i našeg zakonodavca – navodi ministarka Malović.
objavljeno: 21.09.2010.
