Izvor: Blic, 11.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalni tužilac je već kompromitovan
Specijalni tužilac je već kompromitovan
U Srbiji ima ljudi koji bi mogli profesionalno i odgovorno da se prihvate funkcije specijalnog tužioca i koji bi mogli da se uhvate u klinč sa organizovanim kriminalom, ali njima to nije ni nuđeno. Naprotiv, očigledno je da je tražen običan činovnik, birokrata koji bi odrađivao posao, što ukazuje na očigledan nedostatak političke volje da se izabere specijalni tužilac - kaže za 'Blic' Marko Nicović, bivši šef beogradske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << policije, povodom imenovanja Jovana Prijića za specijalnog tužioca. Prijić je do 2000. godine bio zamenik okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu, kada je prešao na mesto v.d. zamenika republičkog javnog tužioca. Prethodno je radio i u Opštinskom javnom tužilaštvu, takođe u Zrenjaninu. Prema Nicovićevim rečima, praksa u zemljama koje su se borile protiv organizovanog kriminala pokazuje da specijalni tužilac mora da ima pet karakteristika.
- Prvo, njegovo ime mora da ima određenu snagu u javnom mnjenju, jer javno mnjenje mora da bude njegova potpora. Drugo, mora da ima snagu u pravnim krugovima, što znači da specijalni tužilac ne može da bude bilo koji pravnik. Treće je da prema njemu imaju poštovanje profesionalni policajci, jer ako ga nema, policajci se neće upuštati u visokorizične akcije. Četvrto je da specijalni tužilac ima kvalitetne veze u svetu policije, medija i podzemlja, kao i mentalnu spretnost da formira svoju obaveštajnu mrežu. Mišljenja sam da je peta bitna pretpostavka da ga ne postavlja republički javni tužilac, već parlament, vlada ili predsednik države, jer bi onda iza njega stajao čitav establišment - objašnjava Nicović.
Zbog Prijićevih veza sa JUL-om, Nicović konstatuje da 'evidentno nije bilo političke volje za postavljanje prave ličnosti, na šta ukazuje i činjenica da je on postavljen u trenutku kada se ideologu JUL-a Mirjani Marković sprema suđenje'. - Imenovanje Jovana Prijića, bivšeg člana JUL-a, za specijalnog javnog tužioca u obračunavanju sa organizovanim kriminalom moglo bi da kompromituje ovu instituciju i samu ideju. Ova situacija traje isuviše dugo, a to govori da nema ozbiljne političke volje za borbu protiv organizovanog kriminala - ocena je učesnika jučerašnjeg Pres kluba 'Specijalni postupak', organizovanog u 'Medija centru'.
- Srbiji je neophodan specijalni tužilac zbog visokog stepena kriminalizacije društva, ali je njegovo imenovanje marketinški potez reformske vlade - ocenio je juče Dragan Radulović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Radulović je ocenio je da 'specijalni javni tužilac, koji je devedesetih godina bio član partije kao što je JUL, može lako biti podložan ucenjivanju i korumpiranosti'.
- Ova institucija treba da bude prvi stub odbrane pravne države, a radi se o čoveku koji na samom početku ima slabost. JUL je bio na nivou sekte, okupljao i ljude vezane za poslove duboko upletene u organizovani kriminal. Mi treba da očekujemo od specijalnog tužioca, člana JUL-a, da će raditi na rasplitanju te mreže kriminala, politike i privrede - rekao je Radulović. On je ocenio i da zakonska rešenja o suzbijanju organizovanog kriminala 'nisu rešena na najsrećniji način', da nedostaju prateći propisi, te da nema potrebne političke volje svih relevantnih političkih činilaca. On smatra da stranačka pripadnost ne bi trebalo da bude smetnja, a da bi kriterijumi za izbor trebalo da budu rezultati dosadašnjeg rada. 'Budućnost specijalnog tužioca ne deluje ružičasto', ocenio je Radulović.
Policijski ekspert Budimir Babović smatra da se i dalje odlaže borba protiv organizovanog kriminala. On je naveo da se formiranje Apelacionog suda, kao drugostepenog, odlože za početak sledeće godine, a da je i pitanje koja će policijska jedinica biti određena za borbu protiv organizovanog kriminala.
On takođe smatra da je nelogično da zakon obuhvata organizovani kriminal i takozvana politička krivična dela, a slabost zakona je i to što nema kontrole nad sistemom borbe protiv organizovanog kriminala, usled čega može doći do kršenja ljudskih prava. Babović smatra da pripadanje stranci ne bi trebalo da bude prepreka za nečije imenovanje na funkciju specijalnog tužioca, ukoliko je rad te osobe doprineo da bude izabrana na tu funkciju. Međutim, Babović je postavio pitanje čime je Prijić zaslužio imenovanje, kao i kakav je karakter osobe koja se zarad egzistencije učlanjuje u partiju.
Zoran Dragišić s Fakulteta civilne odbrane ukazao je da se borba protiv organizovanog kriminala ne može vezivati samo za specijalnog tužioca. U tom lancu moraju da budu i specijalne policijske snage koje će biti osposobljene samo za hapšenja, Bezbednosno-informativna agencija, sudstvo, organizacije koje se bave prometom novca, zatvori, a nije zanemarljiva ni uloga medija, kazao je on. Dragišić smatra da je odugovlačenje s konstituisanjem institucija za borbu protiv organizovanog kriminala 'novi šamar celoj ideji'.
- Kod nas je sve išlo sporo, zakon, specijalni tužilac, sudovi. Sve vreme organizovani kriminal radi i priprema se i pitanje je ko će u trenutku suočenja biti jači - naveo je Dragišić.
Prema mišljenju učesnika tribine, sve ovo podseća na Zakon o ekstraprofitu, čiji je dosadašnji epilog bio 'nekoliko žrtvenih jaraca'. I o samom načinu izbora specijalnog tužioca bilo je zamerki, jer, kako je objasnio Radulović, iza njegovog postavljenja treba da stoji Skupština, a ne Vlada na predlog ministra pravde, koji je, prema njegovom mišljenju, najnesposobniji ministar u Vladi. Ekipa 'Blica' JUL: Prijić nije u evidenciji naših članova, ali...
- Jovan Prijić se ne nalazi u zvaničnoj evidenciji bivših i sadašnjih članova Jugoslovenske levice – izjavio je juče predsednik Okružnog odbora JUL–a u Zrenjaninu Nikola Adamović, povodom glasina da se nekadašnji zamenik okružnog tužioca u Zrenjaninu Jovan Prijić 5. janura 1995. godine, istovremeno sa suprugom Biljanom, učlanio u JUL.
U pismenoj Adamovićevoj izjavi kojom se odriče Prijićevo članstvo u JUL–u, ipak, piše da je 'JUL u svom radu, a naročito prilikom konsultacija oko izrade lokalnih programa, angažovala veliki broj istaknutih i priznatih stručnjaka za pojedine oblasti. Svi oni koji su pomogli svojim doprinosom bili su evidentirani u našim knjigama i njih ne treba poistovećivati s našim članostvom'.
O Prijiću se u Zrenjaninu zna samo da je iz ugledne porodice Prijić iz Jarkovca, pa je nepoznanica šta je uticalo na njegovo napredovanje u službi za vreme Miloševićevog režima. Predsednik Gradskog odbora LSV Aleksandar Marton kaže 'da premijer sigurno zna šta radi i da je Prijić na ovaj osetljiv položaj imenovan zbog ličnih i profesionalnih kvaliteta, iako njegovo eventualno članstvo u JUL–u baca sasvim drugačije svetlo, što treba da bude razjašnjeno'. J. V. Tužba po Zakonu o informisanju
U dokumentaciji dnevnog lista 'Danas' zapisano je da je u maju 2000. godine tadašnji zamenik Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu Jovan Prijić, podneo prekršajnu prijavu protiv ovog lista na osnovu Zakona o javnom informisanju. U tadašnjem saopštenju 'Danasa' piše da je pretres pred sudijom za prekršaje u Zrenjaninu zakazan po prijavi kojuje podneo Okružni javni tužilac Rista Davidović, s obrazloženjem da je 'Danas', navodno, 'povredio njegovu ličnost i ugled'. Kako je 'Blic' saznao, Davidović i list 'Danas' su postigli dogovor da tužba bude povučena, pa do sudskog pretresa nije došlo.
