Izvor: Blic, 29.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalista za drogu i džepne krađe
Specijalista za drogu i džepne krađe
Vodnik Dragoje Bojić proglašen je juče u Skupštini Beograda policajcem godine zbog najboljih pojedinačnih rezultata u borbi protiv kriminala. Zahvaljujući uspesima u radu, Bojić je u 2003. godini dva puta, u septembru i novembru, bio policajac meseca, a dobio je novčanu nagradu od 35.000 dinara. Zahvalnice Bojiću i desetorici njegovih kolega uručila je Radmila Hrustanović, predsednik Skupštine Beograda.
Bojić objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je policajac 10 godina, a trenutno radi u Odeljenju kriminalističke policije na beogradskoj Železničkoj stanici. Tokom prošle godine, kako kaže, podneo je 37 krivičnih prijava protiv 55 osumnjičenih osoba, zaplenio 3,5 kilograma marihuane, 15.556 tableta ekstazija, 12 grama heroina i priveo 12 osoba sa poternica.
- Moja nagrada je rezultat timskog rada sa kolegama, kao i odgovornog i opreznog pristupa policijskom poslu. U septembru sam proglašen za policajca meseca zato što sam, između ostalog, bio inicijator zaplene veće količine ekstazija. Uhapsio sam jednu osobu kod koje sam pronašao izvesnu količinu ove droge, a daljim radom otkrili smo čitavu grupu i zaplenili veliki broj tableta. Istog meseca, otkrili smo grupu razbojnika koji su počinili tešku krađu u jednom stanu i napravili štetu od 270.000 dinara. Uspeli smo da vratimo ukradenu robu i da uhapsimo petoricu kradljivaca - priča Bojić.
Specijalnost ovog policajca godine su džepne krađe, a Bojić smatra da je veoma dobar u otkrivanju ovog tipa kriminalaca. Međutim, on ne želi da otkriva više detalja o svojim sposobnostima, kako zbog skromnosti, tako i zbog svog budućeg rada. Bojić se u novembru prošle godine ponovo istakao otkrivanjem veće količine droge i hapšenjima.
- Uhapsio sam osobu kod koje sam pronašao tri i po kilograma marihuane. U novembru sam priveo jednog čoveka za kojim je bila raspisana dvostruka poternica zbog niza teških krađa, a kod njega smo pronašli i oružje!
Inače, najuspešniji beogradski policiji u 2003. godini su Dejan Jović (januar), Miodrag Bolić (februar), Duško Đurović (mart), Vasilj Božović (april), Goran Đorđević (maj), Tiosav Nerandžić (jun), Dobrivoje Jović (jul), Janoš Crnković (avgust), Dragoje Bojić (septembar i novembar), Predrag Stojanović (oktobar) i Goran Tadić (decembar). Zoran Dojić Oklevao sam, a on mi je pucao u usta
Među najboljim pripadnicima beogradske policije, na prijemu u Skupštini grada našao se i policajac Tiosav Nerandžić, teško ranjen 15. juna prošle godine u 00.30 sati, prilikom hapšenja Stevana Ristovića, taksiste iz Beograda, koji je pre toga u naselju Cerak ubio suprugu i krenuo da ubije ćerku i zeta koji žive u Borči. Sedam meseci od ranjavanja, Neranžić otežano hoda i pokreće samo jednu ruku. Ristović je ubijen u sukobu sa policijom, ubrzo nakon što je pucao na Nerandžića.
- Javljeno nam je da se u tom stanu dogodilo ubistvo i kada smo otišli tamo, našli smo oproštajno pismo iz koga smo videli da taj čovek planira da ubije ćerku i zeta. Odmah smo pojurili da ga sprečimo i uključili se u poteru zajedno sa drugim kolegama. Bili smo uporni, stigli smo ga na Mostarskoj petlji i primorali da se zaustavi. Izašao sam iz vozila i naredio mu da se preda. Video sam da je podigao levu ruku, ali zbog mraka nisam mogao da uočim gde mu je desna ruka. Ispostavilo se da je u toj ruci imao pištolj i ispalio je metak koji je mene pogodio u usta - objašnjava Nerandžić kako je ranjen.
Njegov slučaj ilustruje ličnu dramu policajaca koji svakog dana pokušavaju da obuzdaju ili uhapse naoružane i opasne ljude. Odluke o životu i smrti, kaže Nerandžić, donose se u svega nekoliko sekundi i u stalnom razmišljanju o zakonitosti postupka.
- Kada sam izašao iz automobila, imao sam pištolj u rukama. Nije mi bilo svejedno. Mogao sam da pucam prvi i da ga ubijem, ali nisam to učinio jer sam postupao profesionalno. Dok sam prilazio njegovom vozilu, kroz glavu su mi, za te dve-tri sekunde, prolazili sudija, tužilac, zakoni i policijska ovlašćenja. Razmišljao sam da li ću sutradan ujutro biti heroj ili ću biti u zatvoru zbog ubistva. Nažalost, tih nekoliko trenutaka je bilo odlučujuće, a ja sam, kako se to kaže, dobio metak i završio u bolnici - priča Nerandžić.
On kaže da se oporavlja od teške povrede i da sada može samostalno da hoda pedesetak metara.
- Lekari u bolnici su mi davali dva odsto šansi da ću preživeti. Srećan sam što sam ipak živ i ovde pored svojih kolega. Nadam se da ću se oporaviti i da ću moći da pomognem svojoj deci - priča Nerandžić.
