Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jun.2017, 11:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spasava Podlokanj od propasti i zaborava

Nakon što se vratio iz Beograda u svoj rodni Podlokanj, Milivoj Klepić, već 20 godina kupuje napuštene kuće u selu kako bi ih sačuvao od propasti.

Meštanima uredno održava travnjake, obnovio je Dom kulture i seosku kapelu, a izgradio je i takozvane ćuprije po čitavoj ulici u selu.

Kada se drumom krene iz Kikinde po ravnom severnom Banatu, putnici namernici ka Banatskom Aranđelovu, moraju da prođu kroz Podlokanj, selo sa stotinak vremešnih meštana, potomaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << solunskih dobrovoljaca.

Kako bi ostavio trag u svom rodnom mestu, Milivoj Klepić vratio se iz Beograda, pa odlučio da kupuje kuće, obnavlja ih i uređuje.

''Prvu kuću kupio sam za 3.000 maraka, pa sam počeo da ih sređujem. Pošto se bavim prodajom slika, bio sam u mogućnosti da za jednu prodatu sliku, kupim kuću. Kupovao sam i sređivao kako ne bi propale. Sada ih više ne kupujem, samo ih sređujem po čitav dan. Sređujem i tuđe kuće'', kaže Klepić, inače trgovac umetninama.

Pored uređivanja seoskih kuća, naš sagovornik obnovio je Dom kulture i u njega smestio više ikona nego što ima stanovnika u selu, a mogu da se pronađu i slike poznatih umetnika poput Milana Konjovića, Nadežde Petrović i Save Šumanovića.

Meštanima ne preostaje ništa drugo nego da se dive Bati, koji im već desetak godina uredno kosi i uređuje travnjake po čitavom Podlokanju.

''Ne znam da li nešto može da bude lepše od ovoga u mojih 76 godina. Naše selo je zahvaljujući Bati jako lepo, ali i mirno'', priča Radmila Elezović iz Podlokanja.

''Da nam nije bilo Bate, selo bi bilo potpuno uništeno. On je uveo red, kosi nam travu čitav dan, sredio nam je kapelu, održava groblje, otvorio nam je galeriju'', dodaje meštanka Jela Klepić.

Prolazeći kroz Podlokanj, glavna ulica odmah pada u prvi plan, imajući u vidu da se ispred svake kuće nalaze nove ćuprije, moderno sazidane, besplatno postavljene, kao da će u narednim godinama predstavljati trag koji je iza sebe ostavio ovaj trgovac umetnina.

''Zamislio sam da celo selo bude umetničko delo. Zato sam izradio ćuprije i postavio skulpture po ulici. Želja mi je da jednog dana i drugi vajari postave ovde svoja dela. Iako u kanalima nema vode, ćuprije služe samo za ukras, ali su prelepe'', kaže Klepić.

Ne treba mnogo novca da se oplemeni prostor u kojem se živi. Uostalom, videli smo pravi primer da je za sreću potrebno malo mašte, mnogo rada, dosta ljubavi i dobija se mesto za uživanje do kraja života.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...