Izvor: Blic, 03.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sonarima pretražuju dno
Sonarima pretražuju dno
Ekipe Civilne zaštite Srbije, kojima su se za vikend pridružile i četiri ekipe mađarske Direkcije za zaštitu od katastrofa, nastavile su pretragu Tise i u prazničnim danima, ali do danas nije izvučeno nijedno od tela putnika 'Autobanatovog' autobusa koji se 15. aprila survao sa Žabaljskog mosta u reku.
Prema rečima rukovodioca akcije Milana Mihailovića, do sada je pronađeno tek nekoliko delova autobusa i stvari putnika koji služe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao pokazatelji u kom delu reke bi pretraga trebalo da bude nastavljena.
Na Tisi je juče bilo angažovano osam ekipa. Dve ekipe u čamcima sa sonarima pristiglim iz Mađarske snimale su prvih dvanaest kilometara priobalnih delova Tise počev od Žabaljskog mosta, dok je šest čamaca patroliralo duž celog toka sve do ušća. Jedan čamac sa sonarom pretraživao je levu, a drugi desnu obalu reke. U svakoj ekipi, kako kaže Mihailovića, nalazi se bar jedan iskusni ronilac i vrstan čamdžija. O njihovom iskustvu najbolje svedoči podatak da su u svojim karijerama, do sada, izvukli ukupno 200 utopljenika.
- Sonarima se snimi teren, markiraju se mesta na kojima se nešto zadržalo na dnu, a potom se spuštamo u reku i utvrđujemo šta se nalazi na dnu. U reku nećemo ući samo ako je matica suviše jaka i postoji opasnost po život - pričaju ronioci ekipi 'Blica' koja je sa njima juče učestvovala u pretrazi reke.
Mihailović kaže da je na Uskrs, u nedelju, pretražen plovni deo Tise, iako se nije očekivalo da će ta potraga dati veće rezultate.
- Civilna zaštita nije želela da reskira i da bilo koji deo reke ostavi nepretražen. U narednih par dana pretraga će biti koncentrisana na priobalne delove reke, i to segment po segment. Detaljni planovi rada formiraju se svakog jutra na osnovu rezultata prikupljenih prethodnog dana, ali se očekuje da će se i danas ekipe sa sonarima zadržati u prvom rejonu, delu dugom 19 kilometara, koji se proteže od Žabaljskog mosta do sredine toka, Vranjačke ade. U drugom rejonu, od ade do ušća Tise, patroliraju samo čamci Civilne zaštite koji nemaju sonar - kaže Mihajlović.
Ukupna dužina dela Tise na kojem se obavlja pretraga iznosi 38 kilometara. Od juče u potragu je uključen i eho sonder, specijalni uređaj koji pomaže u snimanju dna, a pristigao je iz preduzeća 'Regulacija' iz Sremske Mitrovice. Uskoro bi trebalo da pristignu i specijalne multibim sonde koje šire spektar zraka od 60 metara i znatno olakšavaju snimanje dna reke.
- Nažalost, ne mogu ništa da obećam, ali na osnovu dosadašnjih pokazatelja nadamo se da ćemo uskoro imati prve rezultate. Očekujem da ćemo do tih rezultata doći u trenutku kada tela utopljenika postanu plovna. Smatra se da se to dešava na oko 20 dana od utapanja, mada na to utiču mnogi faktori, pa se ne možemo striktno držati tog roka - kaže Mihailović.
On objašnjava da će tog, dvadesetog dana, odnosno 6. maja, način pretrage reke biće promenjen.
- U akciju će se uključiti brodovi sa specijalnom mehanizacijom koja stvara virove u reci, podiže mulj i sa njima i sve predmete sa dna. Ova mehanizacija delotvorna je samo u trenutku kada tela postanu plovna - kaže Mihajlović.
Ono što ne ide na ruku ekipama Civilne zaštite i Direkcije za zaštitu od katastrofa Mađarske su najave da će u naredna četiri dana nivo Tise ponovo početi da raste, što će im dodatno otežati pretragu. Uz narastanje reke, posao roniocima otežava i izuzetno niska temperatura vode od samo deset stepeni, kao i loša vidljivost - u reci se može videti na svega 20 do 30 centimetara. Brzina reke izuzetno je velika, a kako napominje Mihailović, reka je kada je narasla povukla u sebe mnoštvo trupaca i drugih predmeta što znatno otežava rad. Mađaraski ronioci Zoltan Lacko i Gabor Balaž, veoma su zadovoljni saradnjom sa Civilnom zaštitom i napominju da im veliku teškoću predstavlja to što je obala veoma razuđena i menja se na svakih deset metara. Ipak, oni se takođe nadaju rezultatima i napominje da iako su došli do 15. maja, ostaće i duže ukoliko bude potrebe.
- Svi smo mi iskusni ronioci. Nije prijatno sići u reku koja je hladna, ali smo mi već navikli, tako da većih problema nema. I moja porodica je već oguglala, pa ja 22 godine radim ovaj posao - priča ronilac Dušan Banjac iz ekipe 'Zaliv 11'. On napominje da je daleko opasnije ono što je radila Žandarmerija u početku: ronioci su se predavali jakoj struji koja ih je u svakom momentu mogla odvući na oštre delove autobusa. Hana Dunđerov
