Izvor: Politika, 20.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solidarnost sa porodicom Luka
Građani širom zemlje nude pomoć porodici čiji je trinaestogodišnji sin Georgije ubijen protekle subote
Grebenac, Bela Crkva – Čitavog prepodneva zovu me, uglavnom, nepoznati građani iz cele Srbije, i traže adresu porodice Luka, čiji je trinaestogodišnji sin Georgije, stradao u subotu, od udaraca svojih drugara, šesnaestogodišnjih Gabrijela K. i Ljubomira S. Ovo je za „Politiku” izjavio Sava Avram, šef Mesne kancelarije u Grebencu, čiji telefon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (013-857-102) ne prestaje da zvoni.
Kad se tragedija dogodila dečaci su brali trešnje, istraga će utvrditi motiv, a veštaci će pokušati da odgovore na pitanje otkud toliko besa, zlobe i mržnje u mladićima, kad su svog drugara mogli da usmrte bezbrojnim udarcima motkama.
– Nisam verovao da će se sa familijom Luka naši građani, znani i neznani, do te mere solidarisati. Iznenadila me je njihova humanost. Iz novina su saznali za ovaj slučaj, do sada nezabeležen u čitavom našem kraju. Od mene traže više informacija o potrebama socijalno veoma ugrožene porodice Luka, čija glava, Jonel, obezbeđuje nešto novca, čuvajući seosko krdo krava. Baš me je dirnula upornost izvesnog Dragana Pantića, iz Beograda. Tražio je adresu unesrećenih, kako bi im sa suprugom poslao nešto para, a i veliki broj građana iz cele zemlje, nagovestio je svoje pakete i uplatnice – priča Avram.
Naš sagovornik kaže da su telefonski pozivi stigli iz svih krajeva zemlje. Javili su se Kragujevčani, Alibunarčani, Beograđani, Belocrkvani, Vrščani, Nišlije, Novosađani, Subotičani, Valjevci... Svi su najavili svoju materijalnu podršku porodici Luka. Pomoć su obećali i sugrađani na radu u Americi, Švajcarskoj, Švedskoj...
Na pitanje šta je porodici Luka neophodno, Avram odgovora kratko: „Sve”. Ova porodica živi ispod najnižeg nivoa siromaštva.
Meštani su i trećeg dana nastavili da skupljaju pomoć. Nema domaćinstva koje nije podržalo ovu spontanu akciju solidarnosti. Čitav kolektiv uključujući i svih osamdeset đaka osnovne škole „Mihail Sadoveanu”, koju je pohađao Georgije, uplatili su svoje novčane priloge. U holu je otvorena knjiga žalosti.
U učionicama, na hodniku i u dvorištu škole, već dva dana traje tišina. Nema osmeha na licima Georgijevih drugara i vršnjakinja. U drugoj klupi, u učionici sedmog razreda, gde je nesrećni dečak sedeo – crvena ruža i slika sa crnim florom. Učionica je prazna.
Juče ova škola nije obeležila svoj dan. Dogodilo se to prvi put, za pola veka. Zvona sa zvonika rumunske pravoslavne crkve, u centru Grebenca, redovno oglašavaju nasilni prekid mladog života.
J. Danilović
[objavljeno: 20/05/2009]
