Izvor: BKTV News, 17.Jun.2013, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalna tema: Deca (ni)su kućni robovi
Sveukupni pad životnog standarda koji je prouzrokovala sada već hronična ekonomska kriza doveo je do neviđene eksploatacije najmlađih. Srećno detinjstvo postao je neostvariv san za mnoge mališane širom Srbije. Neke porodice su toliko siromašne da nemaju dovoljno ni za hranu, pa decu često zloupotrebljavaju. Socijalni radnici se na terenu susreću sa ranim brakovima, a ima i dosta slučajeva da deca obavljaju teške kućne poslove ili su angažovana u prosjačenju, prostituciji, krađi, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << berbi voća, te kao sluge u bogatim porodicama. Ima i slučajeva da nesavesni roditelji ostavljaju decu na vratima Centra za socijalni rad.
Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje beleži preko 18,5 hiljada osoba uzrasta od 15 do 19 godina koje traže zaposlenje. Većina ih ima srednju školu, ali njih 6.183 nije uspelo da je završi. U Beogradu je registrovano 1.858 maloletnika koji pokušavaju da dođu do bilo kakvog posla. Reč je, naime, o poslovima u komunalnim preduzećima, poput „Zelenila“, „Gradske čistoće“ ili kao pomoćni radnici u građevini, trgovini i ugostiteljstvu.
„Socijalni radnici i policija ne mogu na ulici čak ni da utvrde čije je dete. Pronalazili smo mališane iz BiH, Novog Sada i Rume“, kaže za „Večernje novosti“ direktorka Centra za socijalni rad u Šapcu Branka Davidović. Da svi mališani nemaju srećno detinjstvo ukazuje i Jadranka Milanović iz beogradske kancelarije Unicefa. Po njenim rečima, četiri odsto dece izemeđu pet i 14 godina u našoj zemlji radi u porodičnom biznisu ili su unajmljeni za skromnu naknadu.
Gotovo paradoksalno zvuči da se inspektori rada veoma retko susreću sa dečijim radom. Razloge tome treba tražiti u manjkavom porodičnom zakonu koji dozvoljava da petnaestogodišnjak zarađuje platu i potpuno odgovara za svoj novac, kao i u neusaglašenosti propisa koji uređuju ovu problematiku. Sve i kada je zloupotreba dece očigledna, teško je dokaziva, pa inspektori često odustaju od takvih slučajeva.
Loša ekonomska situacija ne sme da bude opravdanje za nečije nesrećno detinjstvo. Pred ovom pojavom društvo jednostavno ne sme da zabija „glavu u pesak“. Potrebno je organizovati što više specijalnih obuka za hraniteljske porodice. Bez obzira na odvojenost od raditelja i braće koju ova deca u početku teško podnose, ona se brzo adaptiraju i u normalnoj porodičnoj klimi odrastaju u čestite ljude. Zato bi službe za socijalni rad trebale da imaju u rezervi što više tzv. „urgentnih“ porodica koje bi u svakom trenutku prihvatale napuštenu ili dokazano eksploatisanu decu.
Predrag Prokopljević
Tweet
