Izvor: Politika, 04.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrtonosna igra zvana "parkur"
Posmatrači se slažu da je opasno i gledati učesnike ove "veštine"
KRALJEVO – Ljubiša Dimitrijević (14), učenik sedmog razreda Osnovne škole "Svetozar Marković" iz Kraljeva nastradao je 1. januara ove godine, prilikom igranja ekstremne sportske igre "parkur". Pao je sa visine od oko dvadeset metara, sa krova proizvodne hale fabrike vagona pošto je propao kroz armirano staklo. Na tom krovu se našao sa još dvojicom svojih vršnjaka sa kojima je tek započeo "parkur" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trening, prvi put na krovu hale. Po rečima pripadnika obezbeđenja fabrike vagona, ovi dečaci su često skakali sa mosta, poznate "pasarele", na vagone, zatim su trčali po krovovima nekoliko kompozicija koje su parkirane kod fabrike ili na obližnjoj železničkoj stanici. Ljudi iz fabričkog obezbeđenja još tvrde da su ih opominjali na opasnost, govorili im da to ne rade, ali nije vredelo...
Imitiraju mačke
Posle vesti o ovom slučaju pozvao nas je čitalac Dragan Jovanović i objasnio nam da je baš pre nekoliko dana u Titogradskoj ulici u Kraljevu posmatrao dvojicu dečaka koji su trčali preko krovova tamošnjih garaža, zatim su preskočili ogradu, betonski zid, popeli se na jedan kamion, onda na tunel pošto je u blizini pruga...
– Bili su u patikama i trenerkama – dodaje Jovanović – na rukama su imali rukavice bez prstiju, one biciklističke, a kretali su se pogureno, skoro četvoronoške... Izgledalo mi je kao da glume mačke. Bila je to opasna igra...
Krenuli smo tragom ovog slučaja, ali nismo mogli mnogo da doznamo o aktivnostima "parkurista", ljubitelja ove krajnje ekstremne i opasne igre. Iz više izvora doznali smo, ipak, da ih ima nekoliko, uglavnom je reč o maloletnicima, da nemaju zvanično registrovan klub, ali se okupljaju i treniraju u urbanim delovima grada, kod ložionice, na Ibarskom keju, kod "Lesnine", kao i u pojedinim parkovima... Ponekad to čine sa vršnjacima iz drugih gradova koji im dolaze u posetu.
Prema tekstu o "parkuru" u jednom vojvođanskom listu, izvesni Bogdan Cvetković iz Kraljeva je začetnik ove aktivnosti urbane omladine u Srbiji.
Uspeli smo da ga pronađemo, ali on o tome za novine nije hteo, a ni mogao da govori, kako nam je rekao, zbog psihičkog stanja usled nesreće koja se dogodila. Jedino nam je potvrdio da prilikom pogibije ovog dečaka nije bilo nikakvog organizovanog treninga već su oni trenirali kao "slobodni strelci".
Kretanje bez pravila ili...
U pojedinim domaćim i stranim novinama mogu se pronaći reportaže o "parkuru", kako se tamo često kaže, "najaktuelnijoj fori savremenog, urbanog života, koja je osvojila parkove Pariza, njujorške avenije, londonski metro...". Reč je o tome da se, sa gipkošću poput nekih životinja i čovek od jedne do druge zamišljene tačke kreće, ali ne ulicom, trotoarom, zaobilazno i izbegavajući prepreke, već pravolinijski – preko dvorišta, javnih garaža, raznih stambenih objekata, parkinga... Tu nema hodanja nego preskakanja, puzanja uz zidove, kotrljanja niz strme krovove, uz okrete, zaokrete... Važan je pri tom, kažu neki "traseri" (kako vole da ih zovu umesto za njih nepoželjnog naziva "parkuristi"), "sklad misli i pokreta".
Niko od njih "parkur" ne svrstava ni u sport, ni kao kulturni fenomen već tvrde da je u pitanju životni stil, umetnost, filozofija... Više je stavova o tome "da je i smisao života savladavanje raznih prepreka, a u ′parkuru′ na vešt način i efikasno". Tu sada postoji i nesloga među samim pristalicama ove "filozofije", odnosno dilema da li biti uz konvencionalna pravila ili je čar u tome da nema pravila već da se "sledi svoj put" i da tu nema trenera, nema glavnog već je sve prepušteno ličnoj autonomiji...
U tome su se razlikovali i rodonačelnici "parkura" Dejvid Bel i Sebastijan Fukan, prvi je zastupao pristup zatvorenog, konvencionalnog tipa a drugi je smatrao da je suština u tome da je "traser" slobodni igrač što su kako, u jednoj izjavi za štampu, tvrdi poznati novosadski "parkurista" Boris Lazić, "klinci bukvalno shvatili i zato danas skaču sa krovova i lome se..."
-----------------------------------------------------------
Poreklo naziva "parkur"
Mnogi smatraju da je ime ove opasne igre nastalo od francuske složenice koja bi značila "kroz dvorište". Međutim, to negiraju neki od pristalica "parkura" tvrdeći da je nastalo prema nazivu vojnog poligona u Francuskoj. Oni, takođe, odbijaju neka mišljenja da je ovakvo kretanje kroz urbani prostor nastalo kao potreba "za preživljavanjem, odnosno veština sitnih kriminalaca u begu od policije u francuskim predgrađima".
Inače, "parkuristi" rado gledaju spotove Madone u kojima često ima ovog "sporta" kao i filmove "Taksi 2", "Distrikt 13" i "Kazino Rojal".
M. Dugalić
[objavljeno: 04.01.2007.]
