Izvor: Blic, 23.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrtnu kaznu 'ukinuli' loši dokazi
Smrtnu kaznu 'ukinuli' loši dokazi
BEOGRAD - Pre tri dana u srpskom pravosuđu dogodio se prvi presedan od stupanja na snagu novog Zakona o krivičnom postupku. U beogradskom Okružnom sudu optužbe za ubistvo oslobođen je Saša Stanojević, koji je svojevremeno za isto krivično delo osuđen na smrtnu kaznu. Posle uložene žalbe i novog procesa, sudija Milenko Cvijović oslobodio ga je krivice, uz obrazloženje da ništa od onoga što su policija i tužilac dostavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao dokaze da je Stanojević počinio zločin, nije bilo dovoljno da se to i dokaže. Ujedno, sudija Cvijović je prilikom izricanja presude rekao da bi, da je građanin koji čita štampu, pomislio da Stanojević jeste ubica, ali da dokumenta 'koja je pročitao stotinu puta to ne dokazuju'.
- Sa ovako lošim dokazima do sada se nisam sreo. Pretkrivični postupak je izuzetno loše odrađen, a Sašu Stanojevića sam osudio nepristrasno, isključivo na osnovu dokaza - kaže za 'Blic' sudija Cvijović. On je u ponedeljak pustio na slobodu Sašu Stanojevića (30), nezaposlenog stolara, koji je ranije bio osuđen na smrt zbog optužbe da je 19. marta 1996. godine sa 15 uboda nožem ubio inženjera Milana Berdona u njegovom stanu. Stanojević je prethodno bio osuđen i na četiri godine zbog ubistva Marka Divca 1994. godine u kafiću, kada ga je u tuči nožem ubo u leđa.
Sudija Cvijović je objasnio da je i prilikom saslušanja supruge Milana Berdona naišao na gomilu nejasnoća.
- To je veoma pribrana žena koja je nekoliko puta ispričala da je ceo stan bio ispriskan krvlju i da su fleke na zidovima izgledale kao da je neko prstima vukao po zidu. Ni meni ni njoj nije jasno kako to da nijedan otisak prstiju nije pronađen u stanu. Rekla je i to da je njen suprug gasio pikavce isključivo u klozetskoj šolji, a da je nakon ubistva našla pikavac u pepeljari. Tu pepeljaru i opušak je odnela u policiju, ali sud ni o tome nije dobio nijedan izveštaj. Na krvavom nožu pronađenom u stanu Stanojevića ustanovljeno je da je krv najverovatnije grupe O, ali opet ni u to nisu bili sigurni - kaže sudija Cvijović.
Prema njegovim rečima, zanimljivo je i to da policija nije pronašla kofer sa stvarima Berdona, već im je Stanojević rekao da ga je našao u zgradi i pokazao im je gde ga je stavio. Nelogično je da ubica vodi policiju do tragova, zaključuje Cvijović. - Na komodi u Berdonovom stanu ostalo je 300 maraka, a onaj ko pljačaka ne ostavlja novac. Po tome, motiv ubistva nije pljačka, već nešto drugo - kaže sudija Cvijović.
Međutim, Dragoljub Stanković, zamenik okružnog tužioca, kaže za 'Blic' da Stanojevića ne bi optužio da nema dokaza o krivici.
- Stvar je ocene suda kako će da tumači dokaze i da li će ih prihvatiti. U praksi nije neuobičajeno da različite sudije drugačije cene događaje. Prethodni sudija Pavle Vukašinović osudio je Stanojevića na smrt, jer je smatrao da su dokazi tužilaštva dovoljni. On je mogao da ceni i Stanojevićevo priznanje iz policije, dok sudija Cvijović to nije mogao, jer po novom zakonu taj iskaz ne važi - kaže tužilac Stanković.
Tužilac dalje priča da su u istrazi rađene tri različite analize krvi sa Stanojevićevih pantalona i da je generalni zaključak komisije sudskih veštaka da ti tragovi krvi odgovaraju načinu prskanja krvi iz tela oštećenog. - Korišćena je metoda sa antiserumima koja upućuje na zaključak da je kap krvi mogla da pripadne Berdonu. Zatim metoda ABO sistem, koja ne isključuje mogućnost da tragovi krvi pripadaju oštećenom. I treća DNK analiza, prema kojoj krv ne pripada ni optuženom, ni žrtvi. Komisija veštaka kaže da u te tri analize nije korišćena ista mrlja, jer jedna može samo jednom da se veštači. Ustanovili su da su sve tri kapi krvi po svom obliku, veličini i rasporedu mogle da nastanu prilikom prskanja iz tela oštećenog - objašnjava Stanković.
On je podvukao reči profesora Dušana Dunjića, predsednika komisije veštaka, koji je svedočio da je DNK metoda u svetu poznata i priznata, ali da se kod nas od skoro koristi i da je još u eksperimentalnoj fazi.
Pričajući o pomenutom nožu, tužilac Stanković je takođe kazao da nije utvrđeno čija je krv na nožu, ali je napomenuo da je nož imao oštećenja na vrhu sečiva koja su mogla da nastanu, kako kažu veštaci, prilikom prolaska kroz kost lobanje, kičmenog stuba i lopatica.
U policiji, opet, smatraju da su primedbe sudije Cvijovića na njihov račun neosnovane, te da su oni svoj posao - obezbeđenje dokaza koji bi potvrdili krivicu optuženog Stanojevića - uradili kako treba, shodno tehničkim mogućnostima SUP-a Beograd. Oni pitaju i kako će, ako oslobođeni opet nekog ubije, jer to mu ne bi bilo prvi put, sudija svoju oslobađajuću presudu za Stanojevića objasniti porodici eventualne nove žrtve. N. J. - A. A. Od 1.000 prijava za oružje osuđeno šestoro
Policajci su, kažu, kivni što se sva neefikasnost na suzbijanju kriminala svaljuje na njih, iako i drugi, a posebno sudstvo, u tome imaju velikog udela. U prilog tome navode da je samo u toku prošle godine policija podnela oko 1.000 krivičnih prijava za nedozvoljeno posedovanje i nošenje oružja, a da je od podnetih prijava oko 50, odnosno pet odsto, ušlo u sudsku proceduru, dok je samo šest osoba koje su nedozvoljeno posedovale i nosile oružje osuđeno i to na uslovne kazne. Policajci tvrde da je u takvim slučajevima 'sve čisto', jer je kod osumnjičenog nađeno oružje i nije potrebno obezbeđivati dalje dokaze. Međutim, kako kažu, ni to nije dovoljno sudijama da oštrije sankcionišu osumnjičene za ovo krivično delo, a poznato je da se većina krivičnih dela počini upravo nelegalnim oružjem.
