Izvor: Blic, 15.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt nerazjašnjena i posle dve godine
Smrt nerazjašnjena i posle dve godine
BEOGRAD - Nakon tvrdnje ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića da srpska policija ima operativna saznanja o svim ubistvima počinjenim u Srbiji, redakciji 'Blica' obratila se Jelena Simeunović, sestra sudije Okružnog suda u Beogradu Nebojše Simeunovića, koji je nestao u noći između 6. i 7. novembra 2000. godine, a njegovo telo nađeno u Dunavu gotovo mesec dana kasnije, 3. decembra. Iako je zvanično konstatovano da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je smrt sudije Simeunovića posledica utapanja, Jelena Simeunović tvrdi da je njen brat ubijen, da su sudiju Simeunovića svi zaboravili, a da 'ministar policije zna dan, mesto i način na koji je ubijen njen brat'.
- Sve dok on to javno ne saopšti, policija i sud će tvrditi da nemaju dokaze da su moj brat i Stambolić ubijeni. Imam saznanja da je moj brat prošao golgotu, da je mučen na najmonstruozniji način dok ga u privatnom zatvoru nisu ubili monstrumi iz DB - tvrdi Jelena Simeunović.
Ona ističe da je za naše političare sudija Simeunović sada tabu tema, da je on prva žrtva političkog ubistva u vreme novog režima, te da se njegove ubice i dalje nalaze u strukturama vlasti.
- I nova i stara vlast ih štiti. Svi policijski generali koji su bili u 'Kolubari' i koji su samo čekali nalog sudije Simeunovića da upadnu i naprave pokolj, još su u strukturama vlasti. Moj brat je bio opasan svedok za naručioce ubistva. Bio je na uviđajima najdelikatnijih ubistava, Pavla Bulatovića i Radovana Stojičića Badže, kao i na uviđaju kada se srušio avion sa oružjem koje je trebalo da bude isporučeno Libiji. Naručioci ubistava plašili su se njegovog kompjuterskog pamćenja - tvrdi Jelena Simeunović, navodeći da je u pripremi likvidacije njenog brata učestvovalo i nekoliko ljudi iz Okružnog tužilaštva.
Ona podseća na hronologiju događaja od 3. oktobra 2000. godine, od dana kada se njen brat zatekao kao dežurni sudija u Palati pravde. Tada je stigla prijava protiv rudara 'Kolubare', kao i poternice za Nebojšom Čovićem i Borislavom Tadićem. Težinu predmeta dopunio je dopis VJ kojim protest rudara više nije bio kvalifikovan kao običan štrajk, već kao sabotaža za koju je zakonski predviđena kazna i do 15 godina zatvora.
- Tog dana na mog brata vršen je neviđen pritisak od strane javnog tužioca Andreja Milutinovića i bivšeg predsednika Okružnog suda Bogoja Marjanovića da izda nalog za hapšenje rudara 'Kolubare'. Moj brat je to sa gnušanjem odbio. To veče došao je kod mene da prenoći i ispričao mi je tok događaja. Iste večeri u 22.30 zvonio je telefon i drzak glas zatražio je mog brata. Bio je to general policije Dragan Ilić, koji je ponovio zahtev sudiji Simeunoviću da izda nalog za hapšenje rudara, što je on još jednom odbio - priseća se Jelena Simeunović.
Naša sagovornica podseća vlasti da je general Ilić danas, poput mnogih, užljebljen u strukturama vlasti, iako je bio spreman da povede policiju na rudare 'Kolubare'. Ono što zgražava sudijinu sestru je činjenica da je bivša opozicija koristila ime sudije Simeunovića kada im se to činilo zgodnim, a kada je on nastradao niko se nije oglasio. Sudija Simeunović više ih nije zanimao.
- Gospodin Batić je u to vreme bio samo šef svoje stranke, govorio je da je nestanak sudije kap koja je prelila čašu, a sada, kada je ministar pravde, više se i ne seća ko je sudija Simeunović. Krajnje beskrupulozno se ponelo istražno odeljenje Okružnog suda u Beogradu, gde je moj brat radio 20 godina a bio je sudija 37 godina. Ljudi u istražnom odeljenju u stvari su pripremali teren za likvidaciju mog brata. Od njih je potekla priča da je on depresivac, da ima slabo srce, da je alkoholičar i da je sklon samoubistvu. I sve to i pre no što je pronađen mrtav... Zamerio se moj brat ljudima iz DB jer su se plašili da je povezao konce ubistva Badže i Bulatovića, kao i pada onog aviona - kaže Simeunovićeva.
Kako tvrdi naša sagovornica, ona je dobila dve anonimne dojave da su Nebojša Simeunović i Ivan Stambolić 'bili na istom mestu'. Ona veruje da su ubice i nalogodavci posle Simeunovićeve i Stambolićeve otmice čekali zaokret u politici, ali kako ga nije bilo, otete su i likvidirali.
Posebnu sumnju u smrt sudije Simeunovića, pronađenog u Dunavu, unosi činjenica da su sva dokumenta pronađena kod njega bila suva.
- Kako je to moguće ako je telo sve vreme bilo u vodi - pita sudijina sestra.
Kako kaže, njenom ubeđenju da je njen brat ubijen doprinela je i činjenica da na mesto uviđaja nisu pozvani ni istražni sudija, ni javni tužilac, što procedura istrage zahteva. Sudijino telo urgentno je preneto na Institut za sudsku medicinu. Obdukcioni nalaz stigao je u Palatu pravde sa neočekivanim zakašnjenjem, tek u januaru 2001. godine. Tada je advokat Ljubomir Trifunović sa krugom patologa načinio listu sa 66 pitanja koja su u koliziji sa obdukcionim nalazom. Tokom cele 2001. godine, kako tvrdi naša sagovornica, istražni sudija nije pozvao obducente kako bi Trifunoviću dao priliku da postavi tih 66 neprijatnih pitanja.
- Telo mog brata sve vreme je ostalo na Institutu za obdukciju, iako je uobičajeno da se tela prenose u kapelu. Ali, ljudi u kapeli vrlo brzo bi na osnovu tragova na licu posumnjali u uzrok smrti, tako da su nam dopustili da telo preuzmemo na Institutu. Dojavili su mi da je na dan pogreba jedan od kolega mog brata naredio da se moja kuća prisluškuje, da se beleži ko dolazi, odlazi i šta se priča. Ime tog sudije poznato je istrazi, a taj sudija se i danas nalazi u Palate pravde. Tvrdim da je sudija koji je naredio to prisluškivanje direktno povezan sa ubicama mog brata. Za mene nema nikakve razlike između bivšeg i sadašnjeg režima. Ali mene neće zastrašiti, mada su svesni da znam ko je mog brata 'čuvao' i kako su ga mučili u tom privatnom zatvoru. A to ne znam samo ja, pa čekam ministra policije da o tome javno progovori - kaže Jelena Simeunović. Tanja Nikolić-Đaković Štrajk rudara ugrožavao i VJ
Nebojša Pavković, tada načelnik Generalštaba VJ, uputio je 3. oktobra 2000. godine pismo Vlajku Stojiljkoviću, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, 'u nadi da će se iznaći adekvatno rešenje da se spreči isključenje REIK ‘Kolubara’'.
'U suprotnom', obaveštava Pavković Stojiljkovića, 'deo sistema stacioniranih veza VJ, sistem elektronskog izviđanja i informatičke podrške bio bi značajno narušen. Od navedenih sistema, koji su od vitalnog značaja za VJ, nemaju obezbeđenu autonomiju rada: centar veze ‘Beograd 1’, ‘Beograd 1a’, koji obezbeđuju veze za potrebe Generalštaba VJ, korpusni i brigadni stacionarni centri veze i glavni radio-prislušni centar 224. centra elektronskog izviđanja i protivelektronskih dejstava i Glavni radio-prislušni centar 280. centra elektronskog izviđanja i ometanja'.
