Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Službe bezbednosti se menjaju koliko vlast hoće
BEOGRAD – Koministar policije u prelaznoj vladi i pomoćnik ministra policije u vladi Zorana Đinđića Božo Prelević je ocenio da nije tačno da posle petooktobarskih promena nisu demontirane službe bezbednosti režima Slobodana Miloševića.
„Službe bezbednosti danas su značajno bolje nego pre petog oktobra 2000”, rekao je Prelević u intervjuu Tanjugu.
On, doduše ističe da te službe i dalje nisu dovoljno dobre, koliko je to Srbiji potrebno, ali tvrdi da su njihovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najgori delovi -demontirani.
Činjenica, je takođe, da se službe bezbednosti uvek menjaju onako i onoliko koliko to vlast hoće, kaže Prelević.
Ono što je obećano građanima pre 5. oktobra, pa i u „ugovoru s narodom”, koji je napravila tadašnja vlast, svakako je bilo i privođenje službi bezbednosti vladavini prava, odnosno stavljanje službi bezbednosti u funkciju vladavine prava, a ne interesnih grupa, pojedinaca, kartela i biznisa, rekao je Prelević i dodao:
„Vlast nije bila spremna posle 5. oktobra da nešto bitno tu menja. I to objašnjava ostanak pojedinih ljudi u službama jako dugo, ali i prelazak jednog kruga ljudi iz jednog političkog tabora u drugi”, kazao je Prelević.
Posle 5. oktobra, dodao je Prelević, stranke koje su se pitale o svemu tražile su svoje ljude, a ne profesionalce.
„Oni su tražili osobe koje će njima biti odgovorne i uglavnom su takve ljude i postavljali i to je dalo negde relativno dobra kadrovska rešenja, a negde su ta rešenja bila katastrofalna”, smatra Prelević.
Navodeći da su dobre obaveštajne službe neophodne Srbiji ako hoće da osigura bezbednost i vladavinu prava, on konstatuje i da su često korišćene suprotno tome, te da su zato građani opravdano nezadovoljni.
On dodaje i da se, s druge strane, vrlo često, šta god da se ovde desi, to pokriva floskulom: pa da, službe bezbednosti su to zamutile.
Mi imamo Zakon o lustraciji, podseća Prelević, koji nikada nije primenjen, ali ne zahvaljujući službama bezbednosti, nego vlastima koje nisu htele da ga primene. Zato službe bezbednosti ne mogu da ostvare onakve benefite koji se od njih očekuju.
U službama sada ipak ima i sasvim neuprljanih ljudi, smatra Prelević, ali i dalje ima i onih koji bi da utiču na to ko će doći na vlast, ko će biti upravnik i direktor, načelnik u mnogim institucijama.
„Postoje oni koji nude usluge vlastima, koji nude sebe, tako da je to jedna poprilična rašomonijada, koja se uklapa u neshvatljivu situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi”, kaže Prelević.
Kao poseban problem Prelević vidi to što institucije Srbije, kako kaže, nikada nisu bile više „izbušene” stranim obaveštajnim službama.
„Ovde se tačno zna koga od političara, ali i verskih lidera, targetira čija obaveštajna služba i, nažalost, u tome učestvuju i neke zemlje koje se zaklinju da su nam prijatelji, čime Srbiju čine ranjivijom i nesposobnijom da donese prave odluke i odgovore”, zaključio je Prelević.
Da su ostaci starih obaveštajnih službi najveći problem što Srbija nije više napredovala nakon petog oktobra uvereni su mnogi akteri na domaćoj političkoj sceni.
Najveći zagovornik te teze lider SPO Vuk Drašković upitao je ovih dana šta nam više treba kada „pripadnici crvenih beretki rade i sada u Žandarmeriji i Ministarstvu policije” i konstatovao da to sigurno ne vodi Srbiju ka Evropskoj uniji već ka onom mraku iz vremena Slobodana Miloševića.
Tanjug
objavljeno: 05.10.2011.
.jpg)
