Izvor: Politika, 11.Apr.2014, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Ćuruvija – 15 godina od zločina
Tužilac Radisavljević očekuje da će istraga uskoro biti završena, a advokat Ružić, zastupnik Ćuruvijine dece sumnja da će u ovom postupku biti utvrđeno ko je nalogodavac ubistva
Na današnji dan, pre 15 godina, u haustoru zgrade u kojoj je živeo, u Svetogorskoj ulici, ubijen je novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik i glavni urednik listova „Dnevni telegraf” i „Evropljanin”. Od tog dana se zna da je Ćuruviju ubila ondašnja vlast zbog tekstova koje je pisao. Istraga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja treba da rasvetli sve detalje i dalje traje.
Razrešenje slučaja Ćuruvija bilo je godinama jedno od glavnih obećanja svake vlasti u Srbiji za ovih 15 godina. Pomak je napravljen tek kada su Ćuruvijine kolege osnovale Komisiju za istraživanje ubistava novinara čiji je cilj da pomogne da se otkrije istina i krivci privedu pravdi.
Specijalni tužilac Miljko Radisavljević očekuje da će istraga uskoro biti završena. Postupak je počeo 14. januara, kada je objavljeno da su zbog ubistva Ćuruvije uhapšeni Ratko Romić i Milan Radonjić, pripadnici tadašnje Državne bezbednosti. Kao organizator, označen je Radomir Marković, bivši šef RDB, a kao direktni egzekutor Miroslav Kurak, za kojim je raspisana poternica.
„Istraga je još u toku i radi se vrlo intenzivno. Sprovedene su brojne istražne radnje i u dosadašnjem toku postupka nije bilo praznog hoda. Zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima i očekujem da istraga uskoro bude završena”, rekao je juče tužilac Radisavljević za „Politiku”, ne želeći preciznije da kaže šta je do sada utvrđeno istragom.
Advokat Slobodan Ružić, zastupnik Jelene i Radeta Ćuruvije, ćerke i sina pokojnog novinara, kaže da tužilaštvo ulaže velike napore da rasvetli slučaj, ali da prema dosadašnjem toku istrage, ne očekuje da u sudskom postupku budu utvrđeni i nalogodavci zločina.
„Mislim da je prikupljena određena količina dokaza koja je dovoljna za podizanje optužnice, a da li će to biti dovoljno i za donošenje osuđujuće presude, nije izvesno. Ima mnogo pomaka u odnosu na istražne radnje koje su sprovedene pre šest godina. Kada je reč o nalogodavcima, uveren sam na osnovu onoga što znam da je urađeno i na osnovu onoga što tek treba da se uradi, da ne postoji apsolutno ništa što ukazuje na to ko bi mogao da bude nalogodavac. Sve što je u javnosti pomenuto, samo su spekulacije. Jedini način da se dođe do nalogodavaca bio bi da neko od osumnjičenih kaže ko je to naredio. Ako bi sve ostalo na ovome, nažalost, imaćemo počinioce ali ne i nalogodavce ubistva”, kazao je advokat Ružić za „Politiku”.
Veran Matić, koji je na čelu Komisije za istraživanje ubistava novinara rekao je za „Kažiprst” B 92 da će komisija nastaviti da prati sve što radi tužilaštvo i da traga za relevantnim podacima.
Odgovarajući na pitanje može li se verovati Miloradu Ulemeku, čoveku koji je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a čije svedočenje je donelo pomak u slučaju istrage ubistva Ćuruvije, Veran Matić podseća da su svi pomaci u vezi sa slučajem ubistva Đinđića došli upravo od ljudi koji su bili „unutra”.
On kaže i da policija radi na lociranju Miroslava Kuraka, koji se tereti da je direktni izvršilac ubistva Ćuruvije.
Istraga ubistva Ćuruvije službena je tajna, pa se ni tužilaštvo, ni odbrana, ali ni zastupnici Ćuruvijine dece, brata i supruge advokati Slobodan Ružić, Rajko Danilović i Nikola Barović ne izjašnjavaju o detaljima.
Do sada se zna da su kao svedoci saslušani nekadašnji šef RDB Jovica Stanišić, Franko Simatović, osnivač JSO, Milorad Bracanović, bivši zamenik načelnika BIA, funkcioneri i pripadnici državne bezbednosti Branko Crni, Milan Popivoda, Predrag Gikić, Olivera Antonić, Radovan Božović, Stevan Basta, Stevan Nikčević, Vladimir Nikolić, kao i Biljana Pejović, udovica Luke Pejovića, svojevremeno povezivanog sa ubistvom Ćuruvije. Svedočili su i članovi zemunskog kriminalnog klana Dejan Milenković Bagzi, Miladin Suvajdžić, Miloš i Aleksandar Simonović. Saslušana je i Ćuruvijina ćerka Jelena Ćuruvija.
--------------------------------------------------------------------------------------
Fondacija Ćuruvija: bezbednost novinara i sloboda govora ugroženi i danas
Na dan obeležavanja petnaest godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, borca za medijske slobode, Fondacija „Slavko Ćuruvija” podseća da su sloboda govora i bezbednost novinara u Srbiji i dalje ugroženi.
Iako su u prethodnom periodu uhapšeni osumnjičeni izvršioci ubistva Ćuruvije, još nema odgovora na pitanje ko su nalogodavci ubistva. Pitanje moralne odgovornosti onih koji su učestvovali u vlasti u vreme izvršenja ubistva Slavka Ćuruvije takođe nije pokrenuto, kaže se u saopštenju.
Ubistva novinarke „Duge” Dade Vujasinović i dopisnika „Večernjih novosti” Milana Pantića još su bez sudskog epiloga.
Vrednosti za koje se borio Slavko Ćuruvija, kao što su sloboda govora i pravo urednika da sami uređuju svoje novine u skladu sa standardima profesije, ali i po zakonu, još nisu dostignute.
Fondacija „Slavko Ćuruvija” smatra da država mora da preduzme odlučne mere kako bi se osigurala sloboda medija i stvorila klima da novinari svoj posao obavljaju po najvišim standardima profesije.
--------------------------------------------------------------------------------------
Veran Matić: Slučaj Ćuruvija, simbol i prioritet
Prošle godine, prilikom obeležavanja ubistva Slavka Ćuruvije, izrečene su nade da će naredne godine biti nekih pomaka u identifikaciji ubica i naručilaca, rekao jeVeran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara,idodao:
„Ove godine, možemo da kažemo da su istražne radnje intenzivirane do nivoa koji se može definisati kao privođenje kraju prikupljanja dokaza i iskaza neophodnih za podizanje optužnice. Zakonski rok je šest meseci i verujemo da on neće biti iskorišćen već da će optužnice biti podignute pre roka.
Ranije, nadležni državni organi su, radeći na ovom slučaju, prikupili niz podataka, saznanja i dokaza, i uvek im je nedostajalo malo da se ovaj slučaj reši.Komisija je objedinila snage i stvorila atmosferu u kojoj je proaktivnim pristupom „to malo” nadomešteno i mi sada prvi put imamo osumnjičene za ovaj zločin koji su u pritvoru. Na ovaj način je svim zločincima poslata poruka da nema zaštite od krivičnog gonjenja, a za najteže zločine ni zaborava koji donosi protok vremena.
Za jednim optuženim je raspisana međunarodna poternica, a policijski organi i institucije pravosuđa nastoje da identifikuju zemlju u kojoj se nalaze da bi preduzele sve radnje koje bi omogućile privođenje pravdi. U ovom slučaju, komisija nastoji da senzibilira institucije i međunarodnu javnost da to bude prioritetni zadatak svih, jer nekažnjivost ubica novinara je globalni problem, a UN je pre dve godine pokrenuo globalnu inicijativu protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.
Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije tretira se kao simboličan, kako bi se opisalo vreme terora protiv medija i novinara devedesetih godina prošlog veka. U isto vreme, on je postao i simbol koji opisuje nečinjenje ili nedovoljno činjenje da se slučaj-simbol reši. A danas nastojimo da istrage Specijalnog tužilaštva i rad komisije takođe postanu simbol kako je posle 15 godina ipak moguće osumnjičene počinioce i nalogodavce privesti procesu koji definiše pravni poredak zemlje, kako bi kroz fer suđenje bilo utvrđeno ko je ubio Slavka Ćuruviju, po čijem nalogu, sa kojim motivom. Komisija za istraživanje ubistava novinara baviće se i time ko je sve i na koji način opstruirao rad istražnih organa svih ovih godina, ko nije činio ono što je morao da uradi i zbog čega.
Ona nastavlja da radi na ovom slučaju, s tim što je glavni deo posla u rukama Tužilaštva za organizovani kriminal koje privodi kraju rad na saslušavanju mogućih počinilaca i svedoka, prikupljajući sav dokazni materijal.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 11.04.2014.
