Izvor: Blic, 13.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šljivančanin nije bio kod kuće
Šljivančanin nije bio kod kuće
Pripadnici specijalnih snaga srpske policije juče popodne upali su u stan Veselina Šljivančanina u Brehtovoj ulici 1. U stanu su se u tom trenutku nalazile njegova 25-godišnja ćerka Olivera i 13-godišnja rođaka Marija Rovčanin. Specijalci obučeni u crne maskirne uniforme, naoružani automatskim oružjem i sa opasanim bombama upali su u stan na četvrtom spratu i držali zatočene devojku i devojčicu, sve u cilju da uhapse Šljivančanina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Takođe su upali u stan na petom spratu, gde se nalazila majka sa dvoje dece, a do zaključenja ovog broja 'Blica' pripadnici specijalne jedinice nisu uspeli da uhapse Šljivančanina.
Odmah nakon što je procurela vest o pojavi pripadnika SAJ ispred doma Šljivančanina, u Brehtovoj ulici su se pojavili i članovi Odbora za odbranu Veselina Šljivančanina. Vesna Gojković, sekretar Odbora, novinarima je rekla da vlast nije večna i da će za ugrožavanje života 13-godišnjeg deteta odgovarati Dušan Mihajlović, Boris Tadić i Goran Svilanović.
Pred novinarima se pojavila i Marijina majka Ljiljana Rovčanin i sva usplahirena rekla kako joj se ćerka javila dok je bila u Novom Beogradu i rekla: 'Mama, nemoj da dolaziš, mi smo ovde zatočene'. Kazala je i to da je Marija došla kod rođake da bi joj ova pomogla za pismeni zadatak iz engleskog jezika. Ljiljana Rovčanin je Šljivančaninova svastika.
Ubrzo su se pojavila još dva policijska džipa iz kojih je izašlo još nekoliko maskiranih i naoružanih pripadnika specijalnih jedinica MUP Srbije. Okupljeni građani su pokušali da im pruže otpor i da ih ne puste u zgradu, ali su policajci odgurnuli ljude ne dozvoljavajući roditeljima čija su deca bila zatočena u stanovima da ih izvuku napolje.
- Naša deca su gore, imate li vi dece. Pucaj, ubi me, sakrili ste se iza tih maski da ne mogu da vas vidim jer se plašite - uzrujano su uzvikivali okupljeni roditelji.
Među okupljenim građanima bio je i brat Veselina Šljivančanina, a Ljiljana Rovčanin je u jednom trenutku pala u nesvest, ali se ubrzo uzdigla. Članovi Odbora pokušali su da svojim telima onemoguće policijske džipove da odu vičući: 'Kako vas nije sramota, kakvi ste vi Srbi'. Vesna Gojković je zamolila Aleksandra Vulina, koji je takođe bio prisutan, da kako zna i ume pozove ministra Mihajlovića da ga pita na koliko žrtava je spreman.
Ubrzo je stiglo pojačanje policije iz OUP Čukarica i interventne brigade. Šljivančaninov brat upitao je jednog policajca: 'Popoviću, znaš li odakle ti je đed, da li se sada stidiš i crveniš, došao si da biješ decu i narod'. Vesna Gojković je vikala: 'Neka dođu Svilanović i Tadić'. Šljivančaninov brat pozvao je policiju da ga uhapsi da, kako je rekao, ne bi gledao sramotu koja se dešava u Srbiji.
Ubrzo po saznanju da je došla policija, pojavila se i Saša Šljivančanin, Veselinova mlađa ćerka. Odmah je počela da psuje policajce i da ih pita zašto ne idu da brane Srbe na Kosovu nego su došli ovde da uznemiravaju ljude.
- Bez naloga upali su u stan na petom spratu i kroz prozor pokušali da se spuste u naš stan. Nisu uspeli jer ih Karla nije dovoljno platila da se bolje pripreme - kazala je Saša.
Ona je rekla da je ulaz zgrade blokiran i da niko ne može da uđe u nju i dodala da pre ovog nije bilo pokušaja policije da upadnu u njihov stan.
Dragana Šljivančanin, Veselinova rođaka koja je uspela da sa devetogodišnjim bratom izađe iz stana na petom spratu, rekla je da je policiji dečak otvorio vrata, da su oni ušli i pogledali da nije tu Veselin.
- Bez ikakvog naloga su ušli, onda su hteli da siđu kroz terasu i nisu mi dali da se javim roditeljima. Ja sam krišom poslala poruku i majka Smiljana je uspela da uđe u zgradu i stan. Policajci su rekli da su zakonodavna vlast i da mogu sve da urade. Majka je i dalje ostala u stanu, ne puštaju je, a ja sam odvela brata kod babe - kazala je Dragana Šljivančanin. A.A. 'Priznajem samo sud svog naroda'
Haška optužnica protiv Veselina Šljivančanina podignuta je 7. novembra 1995. godine. U njoj stoji da su 20. novembra 1991. godine pripadnici JNA i srpskih paravojnih snaga odveli oko 260 ljudi iz bolnice u Vukovaru i prevezli ih na poljoprivredno dobro Ovčaru, gde su ih nekoliko sati tukli. Posle toga, u grupama od 10 do 20 ljudi, prevezli su ih na mesto između Ovčare i Grabova, gde su ih poubijali.
Posle vukovarske operacije, Šljivančanin je dva puta unapređivan. Patriotska štampa ubrzo ga je promovisala u 'viteza od Vukovara', a Šljivančanin nije propuštao priliku da sebi pripiše zasluge za uspešno 'oslobađanje' Vukovara. Posle objavljivanja haške optužnice, izjavio je da 'nema čega da se plaši'.
- U Vukovaru sam časno obavljao svoju oficirsku dužnost i nemam čega da se stidim. Za svoju zemlju i narod tada sam, a i danas, spreman i život da dam i tu se ništa nije promenilo. Priznajem samo svoju državu, svoj sud i sud svog naroda. Za mne nijedan strani sud ne postoji. Napadnuti novinari
Posle dva sata, jedan besni građanin napao je novinarku i snimatelja TV B92 i odgurnuo im kameru.
- Majmuni, ološu, kakvi ste vi Srbi. Dok sam ja tu, niko neće da hapsi Šljivančanina - vikao je.
