Izvor: Blic, 15.Nov.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo vozikanje šefova policije
Komandni kadar MUP u privatne svrhe svakodnevno koristi nekoliko stotina službenih automobila. Za vreme dok načelnici, komandiri i njihovi zamenici uživaju u privilegijama koje ovo ministarstvo debelo plaća, obični policajci nemaju osnovna sredstva za rad, tvrde u Policijskom sindikatu.
Kada zamenik komandira službenim automobilom u toku jednog meseca pređe skoro 2.000 kilometara, a sve zbog privatnih obaveza, to građane i budžet ovog ministarstva košta samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 50.000 dinara. Međutim, kada to postane praksa i privilegije počne da koristi ko stigne, cifre su astronomske.
– Zamenik komandira koji je „mercedesom puh" nekoliko puta mesečno prevaljivao put od Beograda do Bečića, a u međuvremenu odlazio i u Podgoricu i Arilje, nije ni prvi ni poslednji koji to radi. Povrh svega, službeni automobili su izuzetno velike kubikaže i na 100 kilometara troše i po 25 litara. Zamislite sada koliko to košta kada sve to isto rade komandiri, šefovi uprava, najrazličitiji načelnici... pa i njihovi zamenici – kaže za „Blic nedelje" Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
U sindikatu tvrde da slučaj zamenika komandira nije najekstremniji - nekoliko puta je zabeleženo da su sličan put pojedine starešine prelazile i za nedelju dana – a prema njihovoj računici, zloupotrebom 100 ovakvih automobila MUP mesečno gubi pola miliona dinara, dok se o pravoj cifri koja se za ovo iz budžeta izdvaja može samo nagađati.
Ministarstvo na raspolaganju ima 7.500 službenih vozila.
U nameri da proverimo navode predstavnika policijskog sindikata, obratili smo se nadležnima u MUP-u. U odgovoru koji smo iz MUP-a dobili, navedeno je da je korišćenje službenih automobila regulisano pravilnikom, a da prvi stepen kontrole koja bi trebalo da spreči zloupotrebe čine upravo starešine. Na pitanje da li je iko ikada odgovarao zbog ovih zloupotreba, odgovor nismo dobili. Zato i ne treba da čudi što u sindikatu tvrde da su parkinzi voznih parkova prazni vikendom, iako kolege vrlo dobro znaju ko sve bezobzirno troši novac namenjen policajcima.
– Primeti se da pojedinci skoro svakodnevno odlaze u određene gradove. Kada se malo raspitate, shvatite da su ti ljudi u njima rođeni. Ako je nekom rodni grad toliko prirastao za srce da bez njega ne može, ili tamo ima nekakva druga posla, onda bi trebalo da zatraži prekomandu – smatra Mijailović.
U sindikatu tvrde da zbog takvog rasipanja budžet MUP-a na kraju običnim policajcima ne može da obezbedi ni osnovne uslove za rad.
– Istovremeno, obični policajci dobiju uniformu, cipele, dvoje pantalona, dve košulje i majice, čizme lošeg kvaliteta i to nose po deset godina. Pogledajte samo rukave ispod lakata i šavove na pantalonama, sve je to više puta zašivano i krpljeno. Rasipanjem dolazimo do velikog raskola. Starešinski kadar, pored automobila i službenih telefona, ima i kompletno opremljene kancelarije. Za to vreme dežurna služba u koju dolaze građani i gde se obavlja 90 odsto posla nema ni nameštaj. Zamislite kako se osećaju i ti ljudi i građani koji zatiču polomljene stolice i mašine za kucanje kojima fale dugmići – kaže Mijailović.
U sindikatu traže da se donese odgovarajuća uredba kojom bi jasno bilo definisano ko, kada i zašto može dobiti automobil na korišćenje; da se s rasipanjem prestane što pre jer MUP ima daleko većih problema od plaćanja goriva starešinama, a preusmeravanjem tog novca neki od njih bi se mogli i rešiti.
Sami plaćaju papir
Mijailović tvrdi da dok starešine dobijaju automobile i telefone, običan policajac oko 70 odsto papira koji potroši na razne izveštaje i prijave plaća iz svog džepa. Sve to na kraju ispadne oko 2.000 na platu od tridesetak hiljada dinara, što uopšte nije malo.
