Izvor: Politika, 05.Dec.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škulić: Istina izbrisana iz krivičnog postupka
Majić: Teret dokaza na tužiocu i odbrani
Javna rasprava o Nacrtu zakonika o krivičnom postupku je završena. Sada je pred radnom grupom veliki broj ozbiljnih primedbi, a najviše je zamerki na model glavnog pretresa i tužilačke istrage. Dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, i dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član radne grupe Ministarstva pravde za izradu Nacrta zakonika, imaju potpuno suprotna mišljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o budućem krivičnom postupku u Srbiji.
Politika: Da li je tačno da novi koncept ukida princip istine i da će sud donositi presudu u korist onoga ko bude jači u „dokaznom dvoboju”, kako u medijima navodi profesor Škulić?
Majić: To je jedna mistifikacija. Priča da se novim postupkom ukida istina ne stoji. Nigde se u nacrtu ne kaže da sud neće utvrđivati istinu. Štaviše, kada se govori o dokazivanju i o tome šta je posao suda, nacrt izričito kaže da će sud brižljivo ispitati sve činjenice, po slobodnom sudijskom uverenju. To su temeljne odredbe krivičnog postupka.
Ono što se menja jeste pitanje odgovornosti za to šta će se dokazivati i šta će biti dokazano. Jasno je određeno šta ko radi i ko je za šta odgovoran, a to je ono što sada nedostaje našem krivičnom postupku. Javnost često okrivljuje sud za nešto što je posao tužioca. Ako je loše sastavio optužnicu, tužilac mora snositi neku vrstu odgovornosti. Sud će i dalje utvrđivati istinu, ali neće u toj meri, kao sada, morati da preuzima obavezu tužioca i odbrane za ono što oni treba da dokažu.
Škulić: Ne mogu da se složim sa tim da u Nacrtu ZKP-a postoji načelo istine. Ono je potpuno izbrisano. Nije dovoljno reći da sud može utvrđivati istinu. U sada važećem ZKP-u postoji dužnost suda da utvrdi istinu. U nacrtu novog zakonika, sud čak nije obavezan ni da teži istini, a to je potpuno pogrešan i naopak koncept, čak i pomalo čudan. Jer, činjenice će biti pretežno u rukama stranaka u postupku, a i dalje će postojati mogućnost žalbe zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Da li će stranke da se žale na same sebe?
Majić: Treba objasniti stvari, a ne dovoditi ljude u zabludu da će sada, od primene novog ZKP-a, sud utvrđivati neistinu. To prosto nije tačno. Nacrt precizira ko je primarno odgovoran za predlaganje i izvođenje dokaza, pri čemu je sudu ostavljena mogućnost da i sam izvede određene dokaze, upravo radi utvrđivanja potpunog činjeničnog stanja.
Škulić: Ta priča o nekoj podeli uloga i odgovornosti je potpuno promašena. Ne vidim da su sada uloge pomešane. Čak sam čuo i neka objašnjenja kolega iz radne grupe da sud više neće biti dužan da „izvlači” optužnicu. To je potpuno neverovatno. Sud ne sme da bude na straninioptužbe ni odbrane, već mora da postupa nezavisno i da nepristrasno utvrđuje činjenice. Šta to znači da sud mora da „izvlači” optužnicu?
Majić: Upravo zbog toga što je sud sada odgovoran za predlaganje i izvođenje dokaza, sud je dužan da sam nastavi da izvodi dokaze koje tužilac nije predložio, a koji se eventualno negde mogu pronaći, pa i one koji idu u prilog optužbe. To je ta jedna potpuno neprirodna uloga suda. Sud ne može biti nezavisni arbitar ukoliko se mora povremeno stavljati na jednu ili drugu stranu.
Škulić: U postupku gde su stranke dominantno odgovorne za činjenično stanje, favorizuju se bogati okrivljeni koji mogu da plate dobre branioce i čitave advokatske timove. Siromašni i polupismeni imaće samo advokate po službenoj dužnosti ili neće imati branioca. Kako će oni biti ravnopravni u dokaznom dvoboju sa tužiocem, iza koga stoji cela država? Sud može da se umeša u dokazni postupak, ali ga na to niko ne tera, jer istina nije važna.
Majić: Između siromašnih i bogatih građana, nažalost, uvek postoji razlika, i u novom i u starom krivičnom postupku, u zdravstvu i svim oblastima života, i u svim zemljama. Tvrditi da ta razlika sada ne postoji, a da će sutra postojati, nije realno. Obavezna odbrana biće omogućena i za mnoga lakša krivična dela, od samog početka, dakle od istrage. Položaj okrivljenog biće povoljniji i zato što se postupak završava ako tužilac nije uspeo da dokaže ono što mu stavlja na teret. Okrivljeni se oslobađa i nema potrebe da se dalje izvode dokazi.
Škulić: Sud nema motiv da dalje izvodi dokaze, ako ne mora da traga za istinom, jer ona više nije cilj postupka. Zamislite da je takav koncept važio u vreme suđenja za ubistvo premijera Đinđića i da predsednik veća kaže: „Ovaj sud se nije bavio istinom, već je odlučio na osnovu dokaza stranaka”. Šta bi narod rekao za tako nešto? Istina je bitna i istorijski. Ona nije uvek dostižna u postupku, ali za istinom se traga koliko god je to moguće.
Majić: Posao suda nije da utvrđuje istorijske dokumente i činjenice. Posao suda je prvenstveno da utvrdi da li je okrivljeni krivično odgovoran za ono što mu tužilac stavlja na teret. Sud je uvek limitiran mnogim stvarima, a najpre optužnicom. Ali, sud je dužan da, u okviru toga što je tužilac predložio kao predmet dokazivanja, utvrdi pravilno i potpuno činjenično stanje. Ne treba mešati pojmove istine i pojmove odgovornosti za predlaganje i izvođenje dokaza. To su dve potpuno različite stvari.
Škulić: Često je presuda suda istorijski značajna, ali ako imate ovakav koncept onda je to potpuno besmisleno i postaje ruganje pravdi. Ako je sud pasivan i nije dužan čak ni da teži istini, to će dovesti do jednog vrlo čudnog sistema, koji nije adekvatan za naše tradicionalno shvatanja pravde. Američki sistem je odličan za Ameriku, ali naše podneblje ne odgovara tom konceptu suđenja. To je kao kada biste gajili pomorandže u Sibiru.
Majić: Nigde nacrt ne kaže da sud neće utvrđivati istinu.
Škulić: A gde kaže da hoće?
Majić: Pokazaću vam član nacrta koji o tome govori. Na ovom nacrtu se vrlo ozbiljno radi. Primedbe na javnim raspravama su bile vrlo detaljno spremljene i žao mi je što kolega Škulić nije prisustvovao.
Škulić: Kad sam bio pozvan došao sam, a pozvan sam samo na raspravu u advokatskoj komori. Hoću da kažem i to da je dve godine malo za ovako obimne promene krivičnog postupka, sa novom koncepcijom i nizom novih stvari, sa više od 600 članova zakonika. Cela jedna godina je prošla u opštem izboru sudija. Kako su sudije i tužioci u radnoj grupi mogli u toj situaciji, kada strepe da li će biti izabrani, da misle o zakoniku?
Majić: Moram da priznam da sam mislio. Svi smo bili posvećeni tome.
Škulić: Radna grupa se dugo nije sastajala upravo zbog izbora sudija.
Majić: Održano je više od 40 sastanaka radne grupe. Za Zakonik o krivičnom postupku možda čak ni deset godina nije dovoljno, ali treba naći određenu srazmeru između uloženog vremena i toga koliko ova zemlja zaista može da čeka da dobije novi zakonik. Jer, naš sadašnji ZKP je spoj raznoraznih ideja i promena, koje su često međusobno vrlo nesaglasne i imamo zbog toga ozbiljne primedbe iz prakse. Mi sad nudimo celovit i potpuno nov ZKP, koji nije spoj nespojivog, već koncept koji je razvijen od početka do kraja, kakav ima sve veći broj zemalja u Evropi.
Škulić: U celoj Evropi i dalje dominira potpuno drugačiji model krivičnog postupka. Kod nas se sada ide na nešto potpuno novo. Iako je tužilačka, istraga je pomalo i stranačka, dakle nejasna i neefikasna, pa i nepravična, a glavni pretres je potpuno stranačkog karaktera. Tako nešto, ako zaživi u praksi, biće udarac na pravosuđe. Jer, nakon svih ovih tumbanja, izbora sudija i tužilaca i velikih promena u pravosuđu, primena ovakvog zakonika biće veoma komplikovana. I najgori se zakon može primeniti, ali to će biti loše i po građane, i po sistem, i po državu. Broj sudija i tužilaca je projektovan po važećem sistemu postupka, a kada novim zakonikom rasteretite sudije, a opteretite tužioce, dobićemo potpuni haos usred reforme. Čemu to?
Majić: Siguran sam da profesor Škulić ne misli u punoj meri ovo što priča. Mislim da on malo i plaši ljude, a zna da to nije tako. Sve što je novo zahteva i određeno vreme da se ljudi pripreme, ali nema opravdanja da ne pokušamo da promenimo nešto što je loše, jer krivični postupak je već dugo jako loš.
Politika: Vrhovni kasacioni sud ima ozbiljne primedbe na Nacrt ZKP-a. Zamerke se odnose i na uručivanje sudskih poziva posredstvom komšija i kolega na poslu.
Majić: Njihove primedbe su vrlo ozbiljne. Predsednica Vrhovnog kasacionog suda je aktivno učestvovala na poslednjoj javnoj raspravi. Radna grupa se sada povlači i razmotriće sve primedbe. U tome će učestvovati i ministarka pravde i predsednica VKS.
Škulić: To su vrlo ozbiljne i argumentovane primedbe koje govore o tome da postoji niz omaški, osim konceptualnih. Tu će biti zaista mnogo posla.
Politika: Kada bi taj posao mogao da bude završen?
Škulić: Za nekoliko meseci, po mojoj proceni, ali možda kolega Majić zna bolje. Mislim da postoji rešenje i za pogrešan koncept krivičnog postupka. On se donekle može popraviti davanjem jače uloge sudu na glavnom pretresu i eliminisanjem nekih stranačkih elemenata u tužilačkoj istrazi.
Politika: Šta konkretno zamerate tužilačkoj istrazi?
Škulić: Nisam protiv tužilačke istrage, ali koncept koji se predlaže nije dobar. Odbrani se daju neka prava koja su vrlo komplikovana za praktičnu primenu. Osumnjičeni može da prikuplja dokaze u svoju korist, ali kako on može u istrazi da zove svedoka da ga sasluša? Hoće li možda svedok da polaže zakletvu pred okrivljenim? Ako svedok neće da dođe, onda osumnjičeni može da traži od tužioca da zove svedoka, a tužilac to može da odbije. Onda osumnjičeni trči kod sudije i moli ga da naloži tužiocu da zove svedoka, sudija to naloži u roku od 30 dana, pa tužilac ipak neće. Pazite koliko to dugo traje, a istraga je hitna.
Majić: Ne radi se ni o kakvoj stranačkoj istrazi. Tužilac vodi istragu. Stranka ima pravo da predloži tužiocu izvođenje nekih dokaza. Tek ako on odbije da ih izvede, ostavljena je mogućnost da sudija za prethodni postupak, kao jedan garant pravičnosti odvijanja istrage, naloži tužiocu izvođenje tog dokaza.
Škulić: Ako tužilac to odbije?
Majić: Onda sudija za prethodni postupak izvodi dokaz.
Škulić: Ili nalaže policiji da to učini. Baš će sad policija sa puno entuzijazma, sve pevajući, da prikuplja dokaze u korist odbrane.
Majić: Ne u korist odbrane, nego dokaz koji je predložila odbrana. Sve je u cilju pravilnog odlučivanja o onome što je tužilac zadao kao temu postupka.
Politika: Kada možemo očekivati konačan tekst nacrta?
Majić: Radićemo nekoliko puta po nekoliko dana. Prvi sastanak imaćemo sledećeg vikenda u Vršcu. Mislim da ćemo do kraja ove ili početkom sledeće godine moći da predočimo Ministarstvu pravde konačnu verziju.
Škulić: To je nerealno vreme, sada je već počeo decembar. Ako ima mnogo ozbiljnih primedbi i čitav niz stvari koje treba doterati, potrebno je nekoliko meseci da sa samo na tome radi. Onda ta konačna verzija ponovo mora biti data na javnu raspravu jer stručna javnost mora da vidi šta je promenjeno. I konačno, treba je prevesti na engleski i druge jezike i dati ekspertima u Evropskoj uniji na ocenu, jer mi težimo standardima EU. Ne vidim čemu brzina.
Politika: Da li ste vi dostavili svoje primedbe radnoj grupi?
Majić: Nije.
Škulić: Pisao sam članke, za novine, stručne časopise i za seminar na Kopaoniku. Većina profesora krivičnog prava su protiv ovakvog koncepta.
Majić: To nije tačno. Ali, s Pravnog fakulteta u Beogradu niko nije došao na javnu raspravu.
Škulić: Zato što nisu pozvani.
Majić: Mislim da nema potrebe generalnim odrednicama po novinama pričati o nacrtu zakonika i pomorandžama u Sibiru, a ne dostaviti radnoj grupi svoje ozbiljne primedbe. Profesor komunicira s radnom grupom preko novina.
Škulić: Te novine su vrlo ozbiljne. To je „Politika”, a ja pretpostavljam da radna grupa čita novine. Rekao sam u novinama ono što je bitno.
Majić: To je jedno plašenje ljudi u javnosti, koji ne znaju dovoljno o ovome.
Škulić: Taj strah od novina je malo čudan.
Majić: Jedno je obraćanje javnosti, a drugo je obraćanje radnoj grupi. Ja sam siguran da biste vi imali šta da kažete radnoj grupi i da bismo od vaših ozbiljnih primedbi imali puno koristi.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 06.12.2010.
