Izvor: Glas javnosti, 02.Nov.2009, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skrojili iskaz
BEOGRAD - Iz presude suda u holandskom gradu Harlemu kojom je Bjelopoljac Miloš-Bata Petrović (52) nepravosnažno osuđen na 15 godina zatvora vidi se da operativci holandske Nacionalne istražne službe nisu imali visoke standarde prilikom razgovora sa informantom Zoranom Đorđevićem (42), koji im se za saradnika ponudio juna 2006. godine, tvrdeći da, kako je to navedeno u presudi, ima saznanja o Petroviću, ali i o Sretenu Jociću, na čijem suđenju se sada pojavljuje kao glavni svedok tužilaštva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Prilikom takozvanog orijentacionog razgovora koji je vodio uspostavljanju saradnje nisu imali prevodioca, a kasnije su jednu Đorđevićevu izjavu „napravili“.
Pet susreta
U presudi se navodi da se Đorđević u Ambasadu Kraljevine Holandije u Beogradu javio 6. juna 2006. godine, te da je s njim orijentacioni razgovor vođen 9. juna, 19, 20. i 21. jula, kao i 8. avgusta, bez prisustva oficijelnog prevodioca sa holandskog na srpski jezik i obratno. Umesto njegovih usluga, prema navodima prevoda presude, operativcima je kao prevodilac „poslužio“ asistent stacioniran u ambasadi - oficir za veze, koji govori - engleski i srpski.
- Posle njegovog dolaska u Holandiju, saslušavan je još nekoliko puta od istih istražitelja holandske policije, prvi put 6. septembra 2006. godine. Đorđevića je 20. i 21. maja 2008. godine ispitalo tužilaštvo, a svedočio je 10. i 18. juna. U toku tog suđenja sud je konstatovao da je on 6. septembra ispitivan u Holandiji, ali da se to ispitivanje najviše sastojalo od preuzimanja teksta iz orijentacionog razgovora vođenog u Beogradu. Posle ove konstatacije tužilac je priložio zapisnik pregovora datiran 15. juna 2009. godine. Ovaj zapisnik je sumacija izjava Đorđevića datih u Beogradu, a koji mu je pročitan na dan ispitivanja 6. septembra 2006. godine (prvi put u Holandiji) i, osim nekih detalja, Đorđević je potvrdio izjavu datu u Beogradu. Na pitanje tužioca na suđenju 18. juna ove godine, izjavio je da je „već sve rekao 06.09.2006. „ - navodi se u prevodu presude suda u Harlemu.
Sud je saslušavao policijske inspektore kojima u presudi nisu navedena imena već službeni brojevi, RN03-037 i RN03-045, koji su vodili informativni razgovor 6. septembra 2006. i napravili zapisnik. Iz njihovih iskaza saznalo se da se razgovori u Beogradu nisu vodili preko oficijelnog prevodioca.
- Đorđević i inspektori su izjavili da su inspektori govorili engleski i da se za Đorđevića prevodilo na srpski. Zapisnik na holandskom jeziku sačinili su inspektori, a kasnije potpisao Đorđević, isti ti inspektori prevodili su na engleski, a zatim je oficir za vezu na srpski prevodio Đorđeviću. Sud shvata da je ovaj način rada rizičan zato što je izjavu svedoka nemoguće preneti u svim svojim nijansama - navodi se u prevodu holandske presude.
Netačne odrednice
Da su istražitelji bili aljkavi, vidi se iz njihovih izjava vezanih za sačinjavanje zapisnika s Đorđevićevom izjavom od 6. septembra 2006. godine, kada je prvi put saslušavan pošto je iz Srbije prebačen u Holandiju.
Istražitelji RN03-037 i RN03-045 su, prema navodima presude, izjavili da su se prilikom sačinjavanja tog zapisnika koristili delovima zapisnika s orijentacionih razgovora koji su vođeni u Beogradu, te da su se različiti „sečeni i lepljeni“ delovi Đorđevićeve izjave upodobljavani uvodnim rečenicama „kako bi se dobila razumljiva izjava“. Prvi inspektor je rekao da se seća da su, pošto su sačinili zapisnik, isti pročitali Đorđeviću i da on nije imao primedbi.
- Drugi inspektor RN03-045 rekao je da su se odlučili da sečenjem i lepljenjem upotrebe delove iz orijentacionog razgovora zato što je svedok bio jako pričljiv, pa je bilo teško napraviti upotrebljivu izjavu, a oba puta je izjavio isto - navodi se u presudi uz opasku da nekoliko vremenskih odrednica nije tačno.
Sud je zbog svega ovoga tražio audio snimke od 6. septembra, ali se ispostavilo da oni ne postoje, pa je, kako je navedeno, zapisnik Đorđevićeve izjave „jako nepažljivo“ napravljen.
- Ovaj način rada inspektora ispao je ekstra komplikovan, seklo se i lepilo iz orijentacionih razgovora vođenih bez oficijelnog prevodioca i možda zbog toga činjenice nisu dobro zapisane. Na osnovu ovoga sud zaključuje da se radi o ozbiljnim nedostacima (moralnim) - navodi se u presudi i zaključuje da se kao takav „nije upotrebljiv kao dokaz“.
Zabranjena pitanja
Za zapisnik sačinjen u Beogradu sud je našao da na njega „mora da gleda sa dosta uzdržljivosti“.
Iako je Đorđevićev iskaz nastao na ovakav način, sud je prihvatio njegovo svedočenje na suđenju i Petrovića nepravosnažno osudio za naručivanje ubistva Srđana Miranovića u Podgorici 2006. godine. Iz teksta presude da se zaključiti da je Đorđevićev iskaz „objasnio“ navodne šifre u prisluškivanim razgovorima koje je Petrović tokom decembra 2005. i januara naredne godine vodio iz zatvora sa bratom i prijateljima.
Petrovićeva odbrana je sumnjala da je Đorđević tokom brojnih razgovora i upodobljavanja izjava na neki način bio pripremljen da ih „objasni“. Sud je u presudi rekao da „nije dokazano“ da je „informant koji je radio za srpske vlasti“, Đorđević, „posle njegovog javljanja u holandsku ambasadu u Beogradu, radio po naređenju holandskih vlasti“.
Petrovićevi advokati su, sumnjajući u Đorđević kredibilitet, pitali kako se odlučio da od svih ambasada u Beogradu uđe baš u holandsku. Ova pitanja su, međutim, bila - zabranjena.
