Izvor: Blic, 20.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skrivanje nasilja otežava zaštitu
Skrivanje nasilja otežava zaštitu
BEOGRAD - Pitanje efikasnosti centara za socijalni rad pokrenuto je posle serije slučajeva u kojima je, od početka godine, otkriveno da su deca psihički, fizički i seksualno zlostavljana ili su ih ubili najbliži ukućani i poznanici. Poznanici žrtava i stručnjaci koji proučavaju nasilje u porodici optuživali su ove ustanove da nisu delovale na pravi način ili da su potpuno zatajile u zaštiti dece. U nekim slučajevima ispostavilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se da su porodice, komšije ili cela naselja bila upoznata sa ponašanjem nasilnika, ali reakcija centara za socijalni rad je izostajala sve dok teško povređeni mališani nisu završili u bolnici ili su ubijeni.
Biljana Kovačevič - Vučo, predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava kaže za 'Blic' da, prema njenom iskustvu, centri za socijalni rad veoma loše funkcionišu.
- Oni u našem društvu praktično ne obavljaju svoju osnovnu ulogu, a to je zaštita slabijih. Međutim, pogrešno je reći da je tako samo zbog ljudi koji rade u tim ustanovama. Imali smo autoritaran sistem u društvu i mnoge institucije su delovale prividno. Posle pada sistema, te institucije su potuno prestale da funcionišu. Sada se govori o Međunarodnom monetarnom fondu, Hagu, izborima i drugim krupnim temama, dok su centri za socijalni rad i druge institucije bitne za demokratsko društvo potpuno gurnuti u stranu - kaže Kovačevič - Vučo.
Ona objašnjava da je zbog takvog stanja zaštita dece i slabih osoba blokirana na osnovnom nivou. Ugroženi pojedinci ne znaju kako da zaštite ili ostvare svoja prava, a JUKOM i druge nevladine organizacije su zatrpane zahtevima da im se pomogne u slučajevima koji su nadležnost državnih socijalnih ustavnova.
- Ljudi ne znaju kome da se obrate, jer centri za socijalni rad nemaju potreban autoritet. Postoji mnogo slučajeva zloupotrebe ili maltretiranja dece i odraslih osoba, kao i situacije kada majke ili očevi ne dozvoljavaju drugom roditelju da vidi dete. To se u stvarnosti dešava svakodnevno, a u medijima se informacije o zlostavljanju pojavljuju samo kada se dogodi serija zločina. Političari tada daju izjave kako je potrebno uvesti nova krivična dela, a stanje u centrima za socijalni rad se suštinski ne popravlja - kaže Kovačević - Vučo.
Ljiljana Lučić, pomoćnik ministra za socijalno staranje, tvrdi da centri za socijalni rad imaju mehanizme da zaštite decu i druge osobe od maltretiranja. Međutim, ona za 'Blic' objašnjava da stara zakonska rešenja često ne odgovaraju situaciji u društvu.
- Zakon koji reguliše ovu oblast star je 20 godina i nasilje nad decom definiše se kao ugroženost u razvoju. Ne postoji institucija koja je zadužena da prati zloupotrebu dece i nema preciznih podataka o takvim slučajevima. Mi čak nemamo evidenciju da li je kriza iz prethodnog razdoblja uticala na povećanje broja ovih pojava pa moramo biti oprezni u ocenama kada govorimo o eventulnoj eksploziji takvih slučajeva - objašnjava Lučićeva.
Ona kaže da nasilje u porodici nesumnjivo postoji već dugo, a da problem nije samo u centrima za socijalni rad i zakonskoj regulitavi već i u našem okruženju u kome je nasilje masovno prisutno. Otežavajuća okolnost je, kako kaže, što se često ne priznaje da postoji zloupotreba dece.
Ona tvrdi i da ministarstvo za socijalno staranje, tokom poslednjih nekoliko godina, radi na nizu mera koje bi trebalo da poboljšaju zaštitu dece od nasilja. Za te potrebe odvojena su novčana sredstva, a svaki put kada se pojavi sumnja da je centar za socijalni rad zatajio ministarstvo ispituje njihov rad na konkretnom slučaju.
- Uradili smo predlog novog zakona koji će regulisati ovaj problem i očekujemo da bude usvojen do sredine godine. Radimo na prevenciji pa smo u šest gradova formirali timove od predstavnika socijalnih ustanova, zdravstva, policije i pravosuđa. Cilj je da uskoro imamo takav tim bar na nivou svakog okruga u Srbiji. Njihov zadatak je da svako u svojoj oblasti prati šta se dešava i da međusobno sarađuju. Razvijamo preciznu proceduru koja reguliše kako te ustanove treba da postupaju kada primete znakove nasilja nad decom. Formirali smo Savet za prava deteta, a radimo na izradi Nacionalnog plana za zaštitu dece od nasilja. Organizujemo stalnu edukaciju socijalnih radnika. Svesni smo da problem postoji i suočavamo se sa njim - kaže Lučićeva. Z. Dojić
Mere za oporavak centara
Prema Vučo-Kovačević, centar za socijalni rad je državni organ sa ozbiljnim zakonskim ovlašćenjima, a socijalni radnici mogu da 'uđu u život' neke porodice da bi je proučili. Na odnosu prema nezaštićenim i slabim osobama vidi se demokratičnost jednog društva i da li država obavlja svoju osnovnu socijanu funkciju. Ona smatra da vlada i nadležno ministarstvo moraju da pokrenu projekat oporavka centara za socijalni rad.
- Potrebno je da najpre priznati da postoji problem sa centrima za socijalni rad, a oporavak mora biti opštedruštvena akcija. Da bi se to desilo vlada mora da napravi odgovarajući program - kazala je Kovačević-Vučo. Od upozorenja do oduzimanja deteta
Kada otkriju nasilje nad decom socijalni radnici ipak imaju niz mera na raspolaganju kao što su upozorenje, savetovanje, stalni nadzor, a moguće je oduzimanje deteta ili u najtežim situacijama lišavanje roditeljskog prava.
- Međutim, imamo rigidno društvo, zatvoreno u porodicu sa dubinski prisutnim nasiljem koje se prikriva. Centri za socijalni rad u velikim gradovima su opremljeniji, imaju više materijalnih sredstava i stručnih ljudi na raspolaganju pa uspevaju bolje da se nose sa takvim situacijama. Problemi mogu nastati u manjim sredinama u kojima socijalnim radnicima nije lako, jer im mnogo toga nedostaje - kaže Lučićeva.
