Izvor: Blic, 11.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Širom Evrope roblje iz Srbije
Širom Evrope roblje iz Srbije
Žene iz Srbije koje postanu žrtve trgovine ljudima odlaze u Grčku, na Kipar, u Italiju, Holandiju i Nemačku. S druge strane, kroz Srbiju najviše prolaze i najčešće ostaju Moldavke, Rumunke i Ukrajinke - kaže za 'Blic' mr Sanja Ćopić, istraživač Instituta za kriminološke studije.
Ćopićeva je na čelu istraživanja o trgovini ljudima u okviru projekta Instituta o teškim oblicima kriminala i uticaju tranzicije. Trogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << projekat finansira Ministarstvo za nauku i ovih dana okončana je prva godina istraživanja. Tokom druge godine, Ćopićeva i njeni saradnici prikupljaće podatke sa terena.
Srbija i države bivše SFRJ do početka devedesetih godina bile su uglavnom tranzitne zemlje za trgovinu ljudima. Tokom poslednjih desetak godina, zbog političke destabilizacije, sankcija, ali i pojave stranih trupa u okruženju, postale su zemlje u kojima žrtve ostaju. Veliki broj stranih vojnika u BiH i na Kosovu doveo je, prema zakonima tržišta, do pojave masovnije prostitucije. Na razvoj trgovine ljudima u našem regionu uticali su i ekonomska liberalizacija, otvaranje granica i restriktivna imigraciona politika zapadnih zemalja. Osobe koje su ranije lako ulazile u evropske države, sada to pokušavaju ilegalnim putevima i tako postaju žrtve trgovaca ljudima, kaže Sanja Ćopić. Među žrtvama trgovine ljudima najviše je žena i dece. Najrasprostranjeniji oblici iskorišćavanja žene su seksualna eksploatacija, prostitucija, prisilni rad i takođe prisilno sklapanje braka. Trgovci ljudima decu uglavnom koriste za vršenje krivičnih dela ili zbog trgovine organima.
- Svojevremeno su u našem regionu postojale pijace na koje su trgovci ljudima odlazili da bi kupili ili prodali žrtve. Takva mesta su, na primer, Debrecin u Mađarskoj ili pijaca 'Arizona', na granici entiteta u BiH. Žene se posle kupovine podrvrgavaju nasilju, zastrašivanju, silovanju, oduzimaju im se dokumenta, onemogućava im se bekstvo i uvek dobijaju manju zaradu - objašnjava Ćopićeva.
Prema njenim rečima, trgovina ljudima je za kriminalce veoma unosan posao, ali sa znatno manjim rizicima nego pri krijumčarenju oružja ili droge. Žrtve trgovine ljudima su veoma retko spremne da svedoče, a i kada se to dogodi, uglavnom ne poznaju ljude sa vrha kriminalne piramide. Mnoge žrtve ne smeju da se obrate policiji jer ilegalno borave u tim zemljama i plaše se da će biti proterane. Osim toga, mnoge od njih ne žele da se vrate u svoja rodna mesta, pošto će tamo naići na osudu okoline zato što su bile silovane. Sanja Ćopić napominje da u svim zemljama regiona postoje krivična dela trgovine ljudima i odgovarajuća pravna regulativa, izuzev u Srbiji.
- Za kažnjavanje švercera ljudi u našem zakonodavstvu koriste se neka slična krivična dela, kao što su zasnivanje ropskog odnosa ili nedozvoljen prelazak državne granice. To je nepovoljno jer su kazne za ova dela manja, dok je, na primer, u Evropskoj uniji za trgovinu ljudima u težim slučajevima minimalna kazna osam godina zatvora - kaže Sanja Ćopić. Z. Dojić Analiza razvoja kriminala
Istraživanje Instituta za kriminološke studije sastoji se iz osam delova koji obuhvataju teške oblike kriminala i uticaj tranzicije. Timovi su sastavljeni od predstavnika Instituta, pravnih fakulteta u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, zatim od stručnjaka Više škole unutrašnjih poslova, Policijske akademije, Filozofskog fakulteta i Fakulteta za fizičku kulturu iz Novog Sada.
Istraživači se bave problematikom ubistava, razbojništva i razbojničkih krađa, teških dela seksualnog nasilja, trgovine ljudima, organizovanog kriminala, trgovine drogom, privrednog kriminala i korupcije, a biće objašnjeni i sociološki uticaji tranzicije na kriminalitet. Prema rečima Vesne Nikolić-Ristanović, rukovodioca projekta, cilj istraživanja je da se napravi naučna analiza razvoja kriminala u proteklih deset godina. Prodao devojku za 200 maraka
PRIJEDOR - Stanica javne bezbednosti Prijedor je 28. februara i 4. marta podnela Osnovnom tužilaštvu krivične prijave protiv 23-godišnjeg Dejana Trbulina iz Prijedora zbog osnovane sumnje da je trgovao ljudima radi prostitucije, saopšteno je iz MUP Republike Sprske.
Trbulin je osumnjičen da je u novembru 2002. odvezao 18-godišnju M. N. iz Kozarske Dubice u Livno, gde je prodao izvesnom Z. S. za 200 maraka. Kupac je potom devojci oduzeo lična dokumenta, zabranio joj izlaske i navodio je na prostituciju. D. G.
Tri karike u lancu šverca 1. 'Ulov' žrtava
Najčešće preko oglasa za zaposlenje ili ponuda za sklapanje brakova u inostranstvu. U Aziji nisu retke ni otmice, a na našem području, naročito kod romske i albanske populacije, dešava se i da žrtvu prodaju sami roditelji ili bliski rođaci. 2. Transport 'roblja'
Žrtve se prevoze ilegalnim putevima van graničnih prelaza, ili prelaskom granice uz falisifikovane dokumente. Bilo da se radi o ilegalnim ili legalnim prelascima, veoma često su umešani neki službenici državnih organa. 3. Zlostavljanje
Žene i deca se prodaju među kriminalcima i tu postoje relativno ustaljene cene koje zavise od njihovog izgleda, godina i sličnog. Obično se sume kreću od nekoliko stotina do 1.500 evra.
