Izvor: Blic, 08.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sinovima nije dala da idu u školu
Sinovima nije dala da idu u školu
BEOGRAD - Tužiću Centar za socijalni rad Voždovac, voždovačku policiju i Institut za mentalne bolesti 'Laza Lazarević', jer su na silu upali u moj stan, kidnapovali mi dva sina, a mene, uz pretnje naoružanih ljudi, odveli u bolnicu. Decu nisam ni videla, ni čula od 24. juna prošle godine, kada su ih oteli, jer za njihovo odvođenje nisu imali nikakvu sudsku odluku - kaže Beograđanka Slađanka Gajić (44).
Slađanki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gajić je prekjuče Peti opštinski sud u Beogradu izrekao meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi zato što je od 2000. do 2004. godine, u garsonjeri u Meštrovićevoj ulici 11, sa suprugom Tomislavom držala zaključane sinove, stare devet i 11 godina. Bračnom paru su, najverovatnije po prijavi komšija, 24. juna prošle godine oduzeta deca. Centar za socijalni rad je na osnovu kontakta sa Gajićima i razgovora sa njihovom okolinom zaključio da ne brinu o deci na adekvatan način.
Teška optuvžba
Slađanka i Tvomislav su optuženi za grubo zanemarivanje dece, jer im nisu pružili neophodnu negu, ishranu, školovanje i socijalne kontakte, a sud je, na osnovu mišljenja veštaka da je Slađanka neuračunljiva, odlučio da suđenje supružnicima razdvoji. Postupak protiv Tomislavva Gajića, koga je crkva raščinila posle ženidbe, još traje.
Ovaj slučaj, nevpojmljiv za početak 21. veka, odjeknuo je pre godinu dana kao bomba, a dan posle izricanja presude Slađanka Gajić i njen suprug Tomislav tvrde da nisu krivi. Štaviše, Slađanka kaže da, kao i svaka majka, pati što više od godinu dana sinove nije videla. Tomislav ih je video nekoliko puta, a sa starijim sinom poslednji put se čuo pre dvadesetak dana. Slađanki, međutim, to nije dozvoljeno iako je 20. avgusta prošle godine otpuštena iz bolnice. Od tada je, kaže ona, dr Lidija Ćuk-Jovanović dva puta pisala nadležnima u Centru da dozvole Slađanki da vidi decu, ali su ti zahtevi navodno odbijeni bez obrazloženja.
Otac video decu
- Deca su nam smeštena u jednu hraniteljsku porodicu van Beograda. Od kada su tamo nisam ih video. Kada sam poslednji put bio u Centru, pozvali su starijeg sina i na moje pitanje: 'Sine, kako ste', odgovorio je: 'Ne brini, tata, dobro smo', tada se veza prekinula - priča Tomislav.
Sinovi sada idu u školu. Ljudi iz Centra za socijalni rad su im rekli da je stariji završio drugi, a mlađi prvi razred. Odlični su učenici i primerno se vladaju.
Slađanka Gajić tu činjenicu ovako komentariše:
- Ako me je taj isti centar proglasio ludom i neuračunljivom, kako to da su moja deca ne samo dobri đaci, već se i primerno vladaju? To samo govori da su mi ih bez ikakvog razloga oteli.
Gajići u svojoj priči potenciraju kako su unapred osuđeni bez prava na odbranu i da ih najviše boli to što im država nije pomogla kada nisu imali sredstava za život.
- I suprug i ja smo nezaposleni. Nismo imali para da školujemo decu. Šta je trebalo da radim? Da prodajem drogu ili da se prostituišem, rasturam brakove? I da tako zaradim pare za školovanje dece i u javnosti glumim majku? - kaže Slađanka Gajić.
Ona navodi da su na ime socijalne pomoći dobijali po 3.000 dinara mesečno i da se sa takvim primanjem brinula o svojoj deci, hranila ih, oblačila. Zašto nije našla dodatni posao, nema odgovor. Ali zato kaže da deca moraju da imaju garderobu i knjige da bi išla u školu, a da ona i suprug to nisu mogli da im priušte.
Šta će deci škola
- Plaćala sam kazne što mi deca ne idu u školu. Po sto dinara za godinu. A šta ja imam od srednje škole kada sam nezaposlena? Škola nije preduslov za život. Deca mogu kada porastu da rade i da sama pohađaju večernju školu! - kaže ova Beograđanka samouvereno.
I ona i suprug se nadaju da će sud, pošto tuže Centar, policiju i bolnicu, presuditi u njihovu korist i vratiti im decu. Kako će napisati tužbu i platiti skupe sudske takse, budući da nemaju novca, nisu mogli da objasne. Ubeđeni su da su u pravu. Aleksandra Ž. Adžić
