Izvor: Politika, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sinovi podzemlja
Cunerov sin nije jedini koji je, poput oca, krenuo stranputicom Mediji su ih svojevremeno nazivali "vitezovima ulice", navodeći da su to "hrabri i srčani momci koji nisu hteli da imaju iste sudbine kao njihovi očevi koji su radili danonoćno u fabrikama". Iza sebe su ostavili brojna krivična dela, od tuča i fizičkog nasilja pa do trgovine drogom i ubistva. Uprkos tome, većina njih tada nije često odgovarala pred sudom. Njihovi sinovi odrastali su u vremenu ratova i sankcija, gledajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očeve kako se kite zlatom.
Sedamnaestogodišnji Marko Guzijan, sin Jovana Guzijana Cunera koga je "zemunski klan" likvidirao 2002. godine, osumnjičen je za brutalno ubistvo Zorana Dimitrijevića (51) i njegovog sina Aleksandra (22) u subotu uveče u pečenjari u Zemunu. Verovatni motiv – Cunerov sin uobrazio je da Aleksandar ima nešto protiv njega.
Odranije poznat po nasilničkom ponašanju, Marko Guzijan ima podebeli policijski dosije. Ime njegovog oca svojevremeno je dovođeno u vezu sa tri ubistva, trgovinom drogom i naftom, nasilničkim ponašanjem, teškim razbojništvima i držanjem i nošenjem oružja bez dozvole. Ubijen je 5. oktobra 2002. godine, kada je u njega iz "audija A6" pucao Sretko Kalinić još u bekstvu, čovek koji je najčešće pominjan kao likvidator "zemunskog klana".
Narod bi rekao da "iver ne pada daleko od klade", a sociolog Ratko Božović kaže za "Politiku" da su sinovi kriminalaca, kao uostalom i svi mladi tada, odrastali u društvenom haosu, nasilju i bezakonju, jedino što je takva atmosfera bila i u njihovim porodicama.
– U vremenu krize moralnog identiteta i naopakog sistema vrednosti nije bilo šansi za normalno odrastanje. Snažni olujni vetrovi udarali su u srce porodice, u njeno ognjište. To je bila duševna i mentalna promaja – kaže sociolog Božović.
Cunerov sin nije jedini koji je krenuo stranputicom. Milan Ugarković zvani Mali Ugar, sin pokojnog Dragana Ugarkovića Ugara člana takozvanog starijeg zemunskog klana, sa samo 15 godina osuđen je zbog ubistva Džemaila Demirovića 1998. godine. Tri godine kasnije mlađi Ugarković je pobegao iz Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, posle čega je počinio seriju zločina.
Uhapšen je godinu dana kasnije zbog ubistva, razbojništva, nanošenja teških telesnih povreda, a na teret mu je stavljeno i opiranje hapšenju što dodatno svedoči o bahatosti i bezobzirnosti mlađeg Ugarkovića.
Njegov otac, član starije zemunske garde, ubijen je novembra 1999. godine. Stariji Ugarković ubijen je u klasičnoj "sačekuši" iz puške "kalašnjikov" u Ulici narodnih heroja kod broja 1 u Novom Beogradu, dok je sedeo za upravljačem svog automobila "golfa 2" italijanske registracije.
Bio je akter brojnih pucnjava tokom devedesetih godina, kriminalac koji se držao "svoje teritorije". Nijednom nije krivično odgovarao.
Božidar Batica Stanković (27), sin u podzemlju čuvenog Žorža Stankovića likvidiranog 1993. godine, ubijen je na identičan način i u istoj ulici kao i Dragan Ugarković, ali juna 1996. godine. Za "delatnosti" kojima su se bavili Stankovići dovoljno je navesti reči samog Žorža Stankovića, između ostalog bivšeg boksera Crvene zvezde, u mladosti nazivanog "kraljem džeparoša", koji u jednom od brojnih intervjua u medijima bez dlake na jeziku rekao: "Priznajem – bio sam mafijaš".
D. Vukosavljević
[objavljeno: 19.04.2007.]
