Izvor: Blic, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sin izbo oca nožem 20 puta
Serija krvavih porodičnih sukoba u Srbiji nastavljena je u Novom Beogradu. Juče oko 14 sati Marko Knežević je u stanu u Gramšijevoj ulici nožem napao oca Zorana i zadao mu više od dvadeset uboda. Zoran je u teškom stanju prebačen u Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa", a Marko je pobegao i policija za njim traga.
Kako komšija Kneževića kažu, drami je prethodila rasprava jer otac nije hteo sinu da da novac, sumnjajući da će ga potrošiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na drogu. Oni dodaju da je Marko imao problema s drogom i da je otac činio sve da sina odvoji od narkotika.
- Zoran je, pošto žive u prizemlju, uspeo da izađe na ulicu. Bio je sav krvav i samo je rekao da ga je sin izbo nožem. Zoran nam je ispričao da je Marko istrčao na ulicu i pobegao odmah nakon što ga je napao - rekao je jedan od komšija.
Uzroke učestalih porodičnih tragedija stručnjaci nalaze u porastu narkomanije i alkoholizma, ali i u siromaštvu. Ipak, jedan od najčešćih razloga jeste da se nasilje i loši porodični odnosi dugo vremena prećutkuju i da se ne traži pomoć od stučnjaka.
Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za „Blic" da do sukoba u porodicama gde ima narkomana ili alkoholičara najčešće dolazi zbog para.
- Bio sam vaspitač u zatvoru i znam za više slučajeva gde su očevi ubili sinove narkomane. Takve stvari se mogu sprečiti ranije. Kada neki maloletnik prođe fazu prvog džointa i bežanja sa časova, onda je već vreme da se uključi ustanove - kaže Nikolić.
On navodi da je neophodno da osim savetovališta i centara za socijalni rad i nevladinih organizacija promeni rad policije.
- Dileri moraju uspešnije da se progone i pozornike treba vratiti na ulicu da svojom pojavom odvraćaju od kriminala - kaže Nikolić.
Neuropsihijatar Milica Đorđević, savetnik za porodicu i bračne odnose i sudski veštak, navodi da je kao posledica ratnih godina došlo i do slabljenja porodičnih odnosa pa su deca često prepuštena ulici.
- Deca prepuštena sama sebi i ulici, uz to bez posla, izložena su raznim rizicima. Tako su alkoholizam i pogotovo narkomanija u velikom porastu. Čim je prisutan alkoholizam, narkomanija ili ozbiljniji psihički poremećaj dolazi do poremećaja u porodici. Ako ljudi više godina trpe iz ekonomskih ili emocionalnih razloga, onda se snaga ličnosti iscrpljuju, a na površinu pre svega isplivavaju verbalna i fizička agresija - kaže dr Đorđević.
Stručni sagovornici „Blica" navode da država može da pomogne tako što bi preko medija povela kampanju u kojoj bi ohrabrivala žrtve nasilja da se obrate već postojećim državnim i nevladinim ustanovama, kao što su svetovališta za brak i porodicu, psihološki dispanzeri, centri za socijalni rad, sigurne kuće. Poziv bi morao da se uputi, ističu naši sagovornici, rođacima, prijateljima i komšijama da utiču na žrte koje poznaju da se obrate nekom za pomoć.
Milica Đorđević kaže da je, nažalost, uobičajeno da naši ljudi zaziru od dispanzera za mentalno zdravlje, svatovališta za brak i porodicu i sličnih ustanova.
- Komšiluk često bude svedok velikih agresija u jednoj porodici, ali najefikasnije je da se član porodice prijavi i da se onda pokrene neki postupak. Često su očekivanja žrtava da neko drugi reši njihove probleme, a da oni sami ne učestvuju u tome, jer se boje da ne budu izloženi još većem nasilju. Viđala sam žene koje su imale povrede po čitavom telu, sa teškim telesnim povredama i koje su životno bile ugrožene. Nažalost, ništa nisu preduzimale i najčešće su se ponovo vraćale muževima koji su se „kajali" i „izjavljivali ljubav" - kaže dr Đoređević.
Ona napominje da je u praksi relativno često sretala i slučajeve da supruge ostaju pored muževa nasilnika zbog ekonomskih razloga, jer bi se u suprotnom našle na ulici sa decom.
Dragiša Ranđelović, direktor specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević", kaže za „Blic" da se u Srbiji doskora uopšte nije razgovaralo o nasilju u porodici.
- Društveni položaj žene se promenio, ali sredina koja ima atavizme iz prošlosti još nije. U nekim sredinama se i dalje smatra da je dobar muškarac onaj koji zavodi dril u porodicu. Takvi problemi se odgađaju dok se ne dođe do ekscesnih situacija - kaže dr Ranđelović.
Ubistva u afektu
Zlatko Nikolić kaže da je najvećem broju slučajeva porodična ubistva počinjena namah i u stanju afekta, sem kada su u pitanju ubistva cele porodice.
- Druga strana porodične ljubavi je porodična mržnja. Ubijanje cele porodice je najčešće zbog duševne bolesti. Neretko počinioci misle da će time da zaštite ostale članove porodice da se „više ne zlopate". Kada neko ubije celu svoju porodicu, tu je uračunljivost bitno smanjena - smatra Nikolić.
