Izvor: B92, 18.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simović završio odbranu
Beograd -- Optuženi član zemunskog klana Aleksandar Simović danas je završio davanje odbrane, pojašnjavajući svoje jučerašnje izjave.
On je na glavnom pretresu odgovarao na pitanja članova Sudskog veća i zamenika specijalnog tužioca Jovana Prijića, kako bi pojasnio jučerašnje izjašnjavanje o navodima optužnice. Simović, koji se tereti za umešanost u brojna ubistva, otmice i terorističke napade koje je počinio zemunski klan, nastavio je sa optužbama na račun >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bivših najviših državnih funkcionera.
On je izjavio da je posle ubistva premijera Đinđića 12. marta 2003. bio u bekstvu, a 25. novembra 2006. je uhapšen u stanu u Ulici Milentija Popovića u Beogradu.
Predsednik Sudskog veća Milimir Lukić tražio je od Simovića da pojasni iskaz da je posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića bio u Latinskoj Americi, uglavnom u Argentini, da se u zemlju vratio u drugoj polovini avgusta 2006. i da je koristio srpski pasoš koji je bio legalno izdat.
"Koristio sam srpski pasoš, legalnu ispravu, od drugog čoveka, ali sa mojom slikom, jer ja nisam imao svoj pasoš", kazao je Simović.
Lukić je zatražio da optuženi pojasni i svoj iskaz da je posle povratka iz Argentine na Novom Beogradu potražio svoj "jugo" i, kada ga je pronašao, kod "Fontane", da je u njemu našao torbu sa oružjem.
Simović je kazao da je 2002. taj automobil dao na pozajmicu Zoranu Poviću (jedan od optuženih koji je ubijen) i da mu je tada rekao da može da ga koristi, ali da ga uvek vraća na parking kod "Fontane".
On je naveo da se 2006. po povratku iz Argentine setio tog automobila, jer je razmišljao "kako da se kreće po Srbiji".
Prema iskazu Simovića, u automobilu kod "Fontane" je pronašao torbu sa oružjem, precizirajući da su u njoj bili puška, pištolj, odvojeni šaržeri i bomba.
Dodajući da je torbu sa tim oružem odneo u stan u Ulici Milentija Popovića i da je ona pronađena prilikom njegovog hapšenja, Simović je istakao da to oružje nije dao Poviću.
Lukić je zatražio od Simovića da precizira kada je video Zorana Vukojevića Vuka (svedoka saradnik koji je ubijen), šefa zemunskog klana Dušana Spasojevića, svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija, Vladimira Milisavljevića i Ninoslava Konstantinovića (obojica u bekstvu).
Simović je naveo da je Vukovića poslednji put video 2003. godine na obezbeđenju u Šilerovoj ulici, a Spasojevića oko pet dana pre ubistva premijera Zorana Đinđića.
Optuženi je rekao da je, takođe u tom periodu, video Milenkovića, a da se sa njim čuo telefonom 2003.
On je naveo da se u Italiji čuo sa Bagzijem, koga je pitao: "Zašto sam ja u problemima?", a da mu je Milenković odgovorio da se ne sekira i da se samo skloni.
Milenković mu je tada rekao da će ga (Milenkovića) "Pecko i Limuntus" (Predrag Ranković i Milan Narandžić) prebaciti u inostranstvo.
Za Milisavljevića je kazao da ga je video dan pre ubistva premijera, a Konstantinovića početkom 2003.
Tužilac je pitao Simovića da pojasni svoj iskaz da je Dušan Spasojević "poslovao sa Dušanom Mihajlovićem", odnosno da objasni da li je Spasojević "poslovao sa ministrom policije ili privatnim licem".
Simović je odgovorio da ne može da precizira koju je funkciju tada imao Mihajlović, ni kada se to događalo - da li 1996, 1997. ili 1998.
Optuženi je dodao da mu Dušan Spasojević nikada nije rekao koliko je zaradio u poslovima sa Mihajlovićem i koliko je para njemu predavao.
Na jučerašnjem glavnom pretresu, Simović je tvrdio da je Spasojević preko Mihajlovića kupovao iz robnih rezervi ulje i da je razliku u ceni davao Mihajloviću na ruke.
Prijić je pitao Simovića da li je Spasojević poznavao Vladimira Popovića Bebu i Gorana Vesića, a Simović je odgovorio potvrdno, dodajući da je Spasojević znao i "Goranovog brata Đorđa", kao i da je kod njega dolazio Popović sa Čedomirom Jovanovićem.
Na pitanje o kasetama, Simović je ponovio da su to bili snimci iz Šilerove ulice, da je bilo pet kaseta kod njega i da je na jednoj kaseti, koju je gledao kod Vukojevića, bio snimljen razgovor Jovanovića i Spasojevića.
Optuženi je precizirao da su oni razgovarali o konjima, jer je Spasojević od izvesnog "Baruha" na ime duga za auto uzeo konje, i da nisu mogli da se slože da li da te konje daju Ljubiši Buhi Čumetu.
Simović je rekao da su na pet kaseta, koje su bile kod njega, snimljeni "svi važniji koji su dolazili u Šilerovu, od 2000. godine do 2002-2003. godine".
