Izvor: S media, 07.Okt.2010, 20:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simović i Kalinić pomažu istrazi?
Nekadašnji pripadnici zemunskog klana Miloš Simović i Sretko Kalinić ponovo su, posle hapšenja u junu, u žiži javnosti pošto je iz istrage procurela informacija da su davali iskaze u vezi sa ubistvom premijera Zorana Đinđića. Iz novinske formulacije „Simović i Kalinić dostavili Specijalnom tužilaštvu informacije na osnovu kojih bi mogla da bude rasvetljena politička pozadina ubistva premijera Ðinđića“, ne može ništa da se zaključi o validnosti tih informacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Miloš Simović i Sretko Kalinić, osuđeni na po 40 godina zatvora za zločine "zemunskog klana" i na po 30 za ubistvo premijera Đinđića, očito žele skupo da prodaju kožu. Obojica su se odmah posle hapšenja preporučivala za pouzdane informatore o likvidacijama koje je počinio "zemunski klan" ne bi li isposlovali benefite u zatvorskom životu. Od svega što je već rečeno da navodno znaju ili da su rekli istrazi najinteresantnije poglavlje odnosi se na ubistvo premijera.
U onome što je do sada „curelo“ o navodnim Simovićevim i Kalinićevim saznanjima nigde još nije pomenuta oružana pobuna „crvenih beretki“ koja je bila polazište za utvrđivanje pozadine atentata na premijera Đinđića, i bila inkorporirana u optužnicu tog predmeta. O pobuni je u završnoj reči na suđenju za Đinđićevo ubistvo govorio zastupnik premijerove supruge, Srđa Popović.
Popović je govorio da „su nakon pobune na čelo Državne bezbednosti postavljeni Legijini ljudi, a Đinđić izgubio kontrolu nad tom službom. Kasnije ga je jedan pripadnik DB-a ubio. Čak je i ubijen puškom te službe“. Popović i advokat Radivoj Paunović smatraju da bi postupak za oružanu pobunu mogao da pokaže na to da li je ona u vezi sa atentatom na premijera godinu i po dana kasnije i da li su svi ti događaji imali političku pozadinu. Zbog toga je Popović i u završnoj reči predlagao da kao svedoci budu saslušani Vojislav Koštunica, Rade Bulatović, Miroslav Milošević, Dragan Jočić, Borislav Mikelić i Vladimir Božović.
Pobuna „crvenih beretki“ najzad pod istragom
Simović zna sve o vezama političara i zemunaca!
Pomak u rasvetljavanju pobune JSO-a
Simović zna sve o vezama političara i zemunaca!
Mnogo pre završne reči, Srđa Popovič i zastupnik premijerove majke, Radivoj Paunović podneli su predlog za proširenje optužnice za krivično delo oružana pobuna Jedinice za specijalne operacije. U 13. jula 2005. godine njih dvojica su u prostorijama Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog krminala od tadašnjeg specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića dobili uveravanje da će postupak biti pokrenut čim na suđenju budu iznete završne reči. Na sastanku, kome je prisustvovao i Radovanovićev zamenik Jovan Prijić, Popović i Paunović predali su predlog koji su potpisali kao zastupnici porodice Đinđić. Nemušte medijske informacije o tom događaju proizvele su i notornu nesitinu da je predlog za proširenje optužnice sa Popovićem podneo advokat Rajko Danilović koji je tada zastupao Đinđićevu suprugu. Naprotiv, iako je bio deo tročlanog zastupničkog tima Danilović je takav predlog samo potpisao.
Oružanu pobunu JSO mnogi su kvalifikovali kao napad na državu ali bilo je i onih koji su je posmatrali kroz drugačije političke naočare uprkos činjenici da su „crevene beretke“ zveckale oružjem po srpskim magistralama.
U jeku pobune, 11. novembra 2001.godine premijer Đinđić je ovako prokomentarisao izlazak jedinice na ulice:
„Ja nemam razumevanja za to. Pre svega mislim da državni službenici ne treba da se bave politikom, postoje ministarstvo i vlada koji su zaduženi za to. Ako nisu zadovoljni politikom koju vodi vlada, mogu da daju ostavku, da daju otkaz i da izaberu neki drugi posao, a pogotovo ako već 10 godina nisu postavljali pitanje zakonitosti i opravdanosti naloga koje su dobijali, mislim da su izabrali najlošiji i najneuverljiviji trenutak da se sada osveste i da počnu da diskutuju o politici i da postavljaju pitanja ministru i da postavljaju zahtev da oni smenjuju i imenuju ministra unutrašnjih poslova. Ja im savetujem da se bave svojim poslom. Gospoda iz te jedinice treba da se ponašaju u skladu sa opisom svog radnog mesta ili da biraju druga ili drugu državu. Znači, imaju jasan opis svoga posla i nek rade taj posao profesionalno, a ima ko će da odgovara za političke odluke".
Koliko su Simovićevi i Kalinićevi iskazi pouzdani i kakav je njihov kredibilitet biće jasno tek pošto se bude znalo šta su zaista rekli. Uzimajući u obzir profile dvojice osuđenih valja biti obazriv u proceni njihovih iskaza. Senzacionalna „saznanja“ koja ta dvojica imaju u vezi sa onim nerasvetljenim delom ubistva premijera biće predmet spekulcija dokle god se ta priča bude razvlačila, kao i u prethodnih sedam i po godina. Jer, od toga šta Miloš i Sretko „znaju“ mogu da zavise i istraga i moguć budući postupak.
Dejan St. Jeremić
