Izvor: Politika, 30.Nov.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simović i Kalinić bili „spavači” u Hrvatskoj
Hrvatski ministar policije, osim o sve boljoj saradnji sa srpskim kolegama, govori za naš list o radu i prioritetima hrvatske policije na unutrašnjem planu, o opremljenosti i položaju policajaca, kao i o komunikaciji sa medijima
Regionalni centar za borbu protiv organizovanog kriminala već je formiran, iako hrvatska i srpska policija ne sede zajedno u istoj zgradi, rekao je Tomislav Karamarko, ministar unutrašnjih poslova Hrvatske u intervjuu za „Politiku”. Suština je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže Karamarko, da policije dve zemlje, a u budućnosti i više država u regionu, rade zajedno i sprovode zajedničke istrage organizovanih kriminalnih grupa, koje deluju na području ove dve države ali i šire.
– Recesija koja se oseća i u Hrvatskoj i u Srbiji uticala je na dinamiku formiranja zajedničkog sedišta, jer ono iziskuje znatna finansijska sredstva. Dogovoreno je da će sedište biti u Beogradu, a da na čelu centra bude predstavnik hrvatskog MUP-a. Ključno je da naši zajednički istražni timovi, koji već postoje, još efikasnije rade – smatra Karamarko.
Šta bi još trebalo da se uradi da bi saradnja hrvatske i srpske policije bila bolja?
Već smo puno uradili, ali prostora za unapređivanje saradnje još ima, pre svega u većoj razmeni podataka i boljoj saradnji operativnih službi i to ne samo na nivou MUP-a, već i lokalno, što je posebno važno za saradnju u pograničnom području. MUP Hrvatske je upravo zbog potrebe za jačanjem saradnje naših policija, pokrenuo ubrzani postupak slanja policijskog oficira za vezu u Beograd, što bi trebalo da se dogodi najverovatnije početkom sledeće godine.
Koliko osoba Hrvatska potražuje od Srbije na osnovu međudržavnog sporazuma o izručenju osumnjičenih počinilaca krivičnih dela?
U Srbiji smo locirali tridesetak osoba za kojima je Hrvatska raspisala poternice. Budući da je izvršenje sporazuma u nadležnosti Ministarstva pravosuđa, ne bih precizirao za koliko će osoba Hrvatska tražiti izručenje.
Da li je hrvatska policija istražila navode da su Miloš Simović i Sretko Kalinić imali pomagače u Hrvatskoj?
Do sada većina prikupljenih informacija ide u prilog tezama da su njih dvojica u Hrvatskoj bili „spavači”. To znači da su bili izolovani i da su sa drugima minimalno komunicirali. Takođe, informacije jasno govore da im je izvor finansiranja bio u Srbiji, tako da su i sa te strane bili nezavisni tokom boravka u Hrvatskoj. Ne bi trebalo prerano zaključivati, jer nove informacije mogu da dovedu do novih činjenica.
Da li hrvatska policija ima „belu knjigu” o organizovanom kriminalu?
Taj dokument se ne zove tako slikovito kao u Srbiji, ali hrvatska policija po Evropolovoj metodologiji izrađuje procenu pretnje od organizovanog kriminala. U tom dokumentu su navedene sve uočene aktivnosti organizovanog kriminala i pojedinih grupa. Navedeni su podaci o legalnim i nelegalnim aktivnostima kriminalnog miljea, ali i o načinu na koji se ilegalno stečeni novac plasira u legalne poslove i time prikriva njegov izvor. Detalji dokumenta su službena tajna.
Dokle se stiglo u istrazi korupcije u državnim firmama?
Teško je reći da li je taj posao na početku, sredini ili smo pri kraju, iako smo dosta toga uradili. Korupcija u državnim preduzećima nije jedino područje u kojem za policiju ima posla.
Među poslednjim aferama koje su izašle u javnost jeste ta da je bivši premijer navodno uzeo 800.000 nemačkih maraka, kako bi vlasniku jedne hrvatske firme obezbedio kredit u Hipo banci. Da li policija istražuje ovaj slučaj i do kakvih saznanja je došla?
Istraga je tajna i ne mogu da ulazim u detalje pojedinih slučajeva. Sve proveravamo, bilo samostalno ili u saradnji sa Uskokom. Hrvatski istražitelji se bave svim navodima, koji upućuju na korupciju, nezakonitosti, posredovanje, primanje mita i slično.
Iz Brisela je, pre nekoliko meseci, hrvatskoj policiji (u okviru uslova koje Hrvatska treba da ispuni za pristup EU), kako su preneli mediji, savetovano da je treba depolitizovati i povećati njenu uspešnost. Kritikovane su masovne smene i to što su iz kriminalističke policije izbačeni ljudi koji su rukovodili najsloženijim akcijama suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala?
Nije reč o kritici iz Brisela, već o tendencioznom tumačenju dela hrvatskih medija koji su naklonjeni određenim bivšim policijskim krugovima. Realno je da nikada do sada nije napravljen tako veliki iskorak u depolitizaciji policije, njenom distanciranju od centara političke moći, bilo na državnom ili lokalnom nivou. Zaključak svega toga biće novi zakon o policiji, koji će zabraniti policajcima da budu članovi političkih stranaka. Ne slažem se ni sa tvrdnjom da su smenjeni oni koji su vodili najsloženije koruptivne istrage, jer se najveći rat u borbi protiv korupcije događa sada, sa aktuelnim policijskim vodstvom i ljudima unutar kriminalističke policije.
Osim borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, šta je još prioritet u radu hrvatske policije?
Smanjenje nasilja – porodičnog, nad ženama i među mladima. O ozbiljnosti problema govori podatak da su u prvih deset meseci ove godine od ukupno 47 ubistava, žene bile žrtve u 27 slučajeva. Prioritet je i smanjenje saobraćajnih nesreća. U toku prošle godine u saobraćaju je poginulo 548 osoba, što je 12,4 osobe na 100.000 stanovnika. Ako se nastavi pozitivan statistički trend smanjenja broja saobraćajnih nesreća, nadamo se da ćemo do kraja ove godine dostići cilj Nacionalnog programa sigurnosti putnog prometa, što je 10 poginulih na 100.000 stanovnika.
Kakvo je stanje u hrvatskoj policiji, kada je reč o opremljenosti i egzistencijalnom standardu policajaca?
Hrvatska policija nikada nije bila bolje opremljena, jer smo, bez obzira na recesiju, ostvarili nekoliko kapitalnih projekata. Primera radi, obnovili smo i povećali policijsku flotu, u toku je proces nabavke novih policijskih uniformi, modernizovali smo granične prelaze. Vozni park i saobraćajna tehnika je na visokom nivou i sistem operativnog lizinga se pokazao najbolji, tako da policija ima dovoljno vozila za sve namene. Budžet nije bio problem u segmentu isplate plata i ostvarivanja ostalih prava zaposlenih.
Da li Hrvatska, kao Srbija, ima problem sa manjkom policajaca?
Puno radimo na popunjavanju policijskog kadra i imali smo izvesnih problema, jer je početkom ovog veka sistem policijskog školovanja bio naprasno prekinut. Sa druge strane, u jednom trenutku je bilo otpušteno 3.000 ljudi. Velikim delom smo to uspeli da nadoknadimo. Na Policijskoj akademiji, sedma generacija pohađa program srednjoškolskog obrazovanja odraslih za zanimanje policajca. To je jednogodišnja prekvalifikacija i na taj način svake godine u policiju uvodimo nove ljude. U planu je i povratak srednje policijske škole.
Na koji način se ostvaruje komunikacija policije i medija? Da li je nešto urađeno na planu poboljšanja te komunikacije, budući da kolege iz hrvatskih medija dosta zamerki imaju na račun „zatvorenosti” policije i nedostupnosti informacija?
Pitanje slobode medija je posebno važno, jer bi za sve nas bilo najbolje kada bi mediji u potpunosti bili nezavisni i objektivni. Često nije tako, jer razne interesne grupe kroz medije žele da povećaju svoj uticaj i ostvare neku korist, što ne bi bilo sporno kada bi one zagovarale pozitivne vrednosti. U dokumentima, u kojima se procenjuje pretnja organizovanog kriminala, koji nisu tajni, navedeno je da pripadnici kriminalnog miljea preko medija i kroz uticaj na njih, žele sebe da prikažu kao uspešne poslovne ljude. Možda neki misle da je ovo prevelika kritika, međutim mediji su danas pre svega biznis i sve se okreće oko novca, a organizovanom kriminalu novac nije problem. Zato bih bio najsrećniji kada bi se mediji rukovodili samo interesima javnosti da se sazna prava istina i kada bi taj interes bio iznad interesa profita.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 01.12.2010.
