Izvor: Blic, 03.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Serija pljački banaka u Srbiji i RS
Serija pljački banaka u Srbiji i RS
BEOGRAD - Pljačka filijale 'Komercijalne banke' u Bulevaru kralja Aleksandra 191 u subotu, kada su napadači odneli oko 25.000 evra, još jedno je u nizu razbojništava u menjačnicama, bankama i poštama u SR Jugoslaviji i Republici Srpskoj.
Prema saznanjima policije, u Beogradu postoje grupe kriminalaca specijalizovane za takve pljačke. U slučajevima profesionalnih otmica velikih suma akcije su odlično isplanirane, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pljačkaši skoro uvek imaju insajdere, koji ih obaveštavaju o kretanju novca. Uz prethodno osmatranje objekta pljačke, razbojnici po pravilu napadaju na kraju radnog vremena, kada je najmanja gužva.
U poslednje vreme, pažnja razbojnika kao da se preselila u Republiku Srpsku, gde je od februara do maja ove godine iz osam banaka odneto čak 808.044 konvertibilnih maraka, 16.344 evra, 16.796 američkih dolara i 56.550 švajcarskih franaka. Razbojnici su oteli novac iz banaka u Loparama, Gradiški, Novom Gradu, Bijeljini, Laktašima, Lukavici, Čelincu i Trnovu. Rešena je samo pljačka u Loparama.
Policija RS tvrdi kako postoje indicije da su neki od pljačkaša došli iz Srbije i Nemačke. Tamošnja policija održala je nedavno sastanak sa direktorima svih banaka u RS i ukazala im na neadekvatnost većine poslovnih prostora u kojima su filijale i na obavezu tehničke zaštite banaka. Predstavnicima banaka je omogućeno da se bankovni alarmni sistemi povežu sa kancelarijama dežurnih operativaca u policiji, ali taj predlog, očigledno, nije shvaćen ozbiljno. Što se tiče Srbije, medijski najatraktivnija bila je pljačka 'Delta banke' početkom marta, kada je vozač Milan Koprivica odneo 5,6 miliona evra, iskoristivši nesporazum obezbeđenja i policije u završnoj fazi transporta novca. Policija je Koprivicu i dvojicu njegovih saučesnika uhapsila dan kasnije. Profesionalnije su izvedene pljačke 'Banjalučke banke' i 'Kontrol banke' u Beogradu, prošle godine, kada je ukupno oteto 464.000 maraka. Razbojnici još nisu otkriveni.
Zemlja sa najvećim iskustvom u borbi protiv pljačkaša banaka sigurno je Amerika, gde se, prema podacima FBI, godišnje orobi više od 7.000 filijala. Razbojnici su, primera radi, 1998. godine iz banaka SAD odneli više od 79 miliona dolara, odnosno oko 11.000 dolara prosečno po pljački.
Polovina američkih pljačkaša zavisna je od narkotika, u pljačku često idu drogirani, a u 95 odsto slučajeva su naoružani vatrenim oružjem. Prema procenama američkih stručnjaka za bezbednost, najopasniji su razbojnici amateri. To su mladi i neiskusni kriminalci, vode ih iracionalni motivi i nemaju plan pljačke. Često ne mogu da kontrolišu sopstveni strah i lako potežu oružje. Napadaju u grupama po modelu iz filmova i veoma ih je teško kontrolisati ili smiriti. Pljačkaši 'srednje klase' su bolje organizovani, oprezniji i obavešteniji o rizicima. Obično pojedinačno napadaju loše obezbeđene i manje rizične banke.
Profesionalni pljačkaši su kriminalci 'od karijere', koji unapred dobro prostudiraju akciju i razrade planove za povlačenje u najkraćem mogućem vremenskom roku. Uglavnom su stručni da onesposobe tehničku zaštitu, a ne povređuju ljude ukoliko to zaista nije neophodno. Nisu alavi, i ukoliko pre napada primete nešto sumnjivo, ili da je banka podigla nivo zaštite, odustaju od akcije. Z. D. Pucali bez upozorenja
Jedna od najkrvavijih pljački banaka na svetu u poslednjih nekoliko godina dogodila se 9. maja u Moru kraj Budimpešte, kada je tandem razbojnika hicima iz automatskog oružja, bez upozorenja, pokosio devetoro službenika filijale.
