Izvor: Politika, 04.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šef stanice tvrdi da nije znao za masakr
Radojko Repanović kaže da je blizu mesta likvidacije video pokojnog dr Bobana Vuksanovića i grupu teritorijalaca Bivši komandir Policijske stanice OUP-a Suva Reka Radojko Repanović juče je, pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, odbacio navode optužnice koja ga tereti da je svojim potčinjenima naredio ubistvo 48 civila. Ovaj masakr dogodio se 26. marta 1999. godine, kada su pobijeni članovi više porodica sa istim prezimenom – Beriša. Optužnica tereti Repanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je naredio napad na kuće na Reštanskom putu, rečima: "Idite, ubijajte, tovarite i vozite!" On je juče u svojoj odbrani pred sudskim većem, kojem predsedava sudija Vinka Beraha, opisao situaciju u Suvoj Reci neposredno pred početak bombardovanja NATO-a i sam početak rata 1999. godine.
– Dan 24. mart 1999. godine bio je uobičajen, sve dok uveče nije počelo bombardovanje. Sutradan sam dobio naređenje da obezbedim deo puta od Suve Reke prema Prizrenu. U centru grada bila su postavljena tri punkta, uglavnom zbog zaštite malobrojnog nealbanskog stanovništva. U stanici smo imali vod Posebnih jedinica policije (PJP) koji se pridružio svojoj četi u Prizrenu – objasnio je drugooptuženi Repanović i naglasio da mu je posle svega na raspolaganju ostao minimalan broj ljudi.
On tvrdi da je kritičnog 26. marta, kada su masakrirane porodice Beriša, od jutra bio zauzet oko izmeštanja policijske stanice zbog mogućeg bombardovanja. Otišao je u fabriku "Balkan", gde je tražio kamione za prevoz naoružanja i opreme i zadržao se tamo, jer rukovodioci nisu bili tu. Kasnije je obišao svoje policajce koji su obezbeđivali put prema Prizrenu i po podne krenuo nazad u Suvu Reku.
– Kada sam ušao u grad (vozio sam civilni automobil "opel askona"), začuo sam pucnjavu iz pravca stanice. Uplašio sam se, zastao i nešto kasnije krenuo dalje. Video sam sada pokojnog dr Bobana Vuksanovića, ratnog komandanta grada, koji je bio u maskirnoj uniformi, kao i pripadnike Teritorijalne odbrane. Izašao sam iz kola, prišao mu. On mi je pokazao leš koji se nalazio na putu, iz džepa je izvadio amblem OVK-a, pokazujući na telo. Rekao sam mu: "Valjda znaš šta radiš". Otišao sam i kasnije primio dojavu da ima još mrtvih. Tražio sam da dođe uviđajna ekipa iz Prizrena, ali su oni stigli tek sutra ili prekosutra – izjavio je Repanović i dodao da je naredio da se tela kamionom prevezu do groblja i sahrane.
Prema navodima optužnice, nekoliko civila izvedeno je iz kuća na Reštanskom putu i streljano, a veća grupa, uglavnom žena i dece, saterana je u piceriju "Kalabrija" u Zanatskom centru, u koju su kasnije ubačene dve ručne bombe. Preživeli su dokrajčeni automatskim puškama. Iako je Zanatski centar udaljen oko 300 metara od zgrade OUP-a Suva Reka, Repanović tvrdi da je o masakru u piceriji konkretne podatke čuo tek na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu. Tužilac Mioljub Vitorović pitao ga je zašto nije pokrenuo istragu zbog leša koji je video i zbog čega nije uhapsio dr Vuksanovića:
– Nisam smeo da vodim istragu, plašio sam se, a i nisam kompetentan. Za ubistvo u piceriji saznao sam tek kasnije, a o leševima na Reštanskom putu obavestio sam pretpostavljene. Dr Vuksanović se mešao u sve, nisam smeo da ga hapsim, niti sam bio nadležan. Možda sam napravio propust u službi, ali krivično delo za koje sam optužen nisam počinio – rekao je Repanović.
M. Galović
[objavljeno: 04.10.2006.]
